DRAMATIČNO UPOZORENJE: Srbiji prete sve češći POŽARI, POPLAVE, i ZEMLJOTRESI!

Srbiji trenutno ne prete poplave bez obzira na to što su one pogodile Hrvatsku i što kiša uporno pada, a u prilog tome ide i to što su vodostaji u našoj zemlji niski kaže u intervjuu za Telegraf  Predrag Marić, pomoćnik ministra i načelnik Sekotora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP).

Marić ističe da nam prirodne nepogode poput požara i poplava tek predstoje i da ćemo se sa tim posledicama klimatskih promena sve češće susretati. Napominje i da ni Amerika i Rusija nisu pobedile prirodu, ali da će Srbija novim Zakonom o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama podići preventivu i reagovanje, i samim tim ublažiti posledice nepogoda.

Preporučujemo

S obzirom na to da kiša intezivno pada, recite mi da li je negde rizična situacija odnosno prete li poplave nekom delu Srbije?

- Za sada ne. Pre sedam dana imali smo izlivanja rečica u Preševu i Bujanovcu. Problem je pravilo smeće koje je začepilo vodotokove pa je došlo do plavljenja 15-ak podruma. Ali, uprkos dešavanjima u Hrvatskoj, po nas ne postoji opasnost, a i vodostaji u Srbiji su niski. U Požarevcu su problemi sa pijaćom vodom upravo zbog toga i nastali.

Da li će i ostatak jeseni biti kišna kao sada?

- Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) ne daje takvu informaciju.

Foto: Marko Todorović

Kad smo već kod informacija, jedno od načela u nacrtu novog zakona jeste i načelo informisanosti javnosti. Zašto je toliko teško reći građanima šta mogu da očekuju i zašto se to smatra dizanjem panike, a svi smo svesni da ta jedna neizgovorena rečenica može mnogo da košta i državu i građane?

- Mi se oslanjamo na prognoze RHMZ, dakle upućeni smo na njih. Njihova prognoza, koju mi pratimo, je nacionalna, i na osnovu nje, mi upućujemo upozorenje baš da se ne bi stvarala panika. Vrlo često nam se, međutim, zamera da izdamo upozorenje a da se te prognoze ne ostvare. Lično, mislim da je bolje da se narod upozori. Ova služba ne može da funkcioniše bez potpune otvorenosti 24 sata. Javnost se mora obaveštavati o svemu što dolazi, i kada se nešto dogodi, koje su posledice.

Stiže novi zakon o VANREDNIM SITUACIJAMA U SRBIJI: Evo šta je sve predviđeno!

Početkom sledeće godine trebalo bi da počne da se primenjuje novi Zakon o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama. Kada će on ući u skupštinsku proceduru i ko će biti njegov predlagač?

- Pre svega, moram da kažem da sam jako zadovoljan tekstom zakona. Od pre par dana on se nalazi na sajtu Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, i dostupan je javnosti. Očekujemo da će ga MUP predložiti Vladi Srbije, ona ga prihvatiti i da će već u novembru ući u skupštinsku proceduru. To praktično znači i nadamo se da će od 1. januara biti spojeni Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za obnovu u novo Vladino telo, a to je Direkcija za upravljanje rizikom u vanrednim situacijama.

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

Koja zaduženja nameće zakon republičkim organima, koja lokalnim samouprava a koja građanima ?

- Zakon je potpuno u duhu Sandaji okvira za delovanje. Sandaji je u Japanu, u martu ove godine, održao treću konferenciju Ujedinjenih nacija, koja je dala okvir za delovanje za narednih deset godina članicama UN, a Srbija će usvajanjem ovog zakona biti, ako ne prva, onda među prvim zemljama koje su svoju zakonsku regulativu uskladile sa tim. Zakon ima nekoliko kvaliteta više u odnosu na važeći. Pre svega, mnogo se jači akcenat stavlja na preventivu, i to se nameće obaveza i lokalnih samouprava. Ali ne samo obaveza, već će čelni ljudi u njima imati i odgovornost za sprovođenje obaveza, dakle, procena rizika, planova zaštite i spasavanja, i uvođenja određenih zona gde je nemoguće graditi jer postoji ekstremna opasnost od elementarnih nepogoda, zatim katastar rizika... Dakle, zakon donosi mnogo stvari sa ciljem da se podigne prevencija, koja, nažalost, u proteklih dve godina godina nije zaživela u meri u kojoj smo želeli.

Zašto nije?

- Ima više razloga za to. Pretpostavljam da je jedan od njih činjenica da po postojećem zakonu nema kaznenih oddredbi, niko ne snosi sankcije za ne izvršenje određenih preventivnih mera. Ideja, sa novim dokumentom, je da se u opštini ne popišu samo rizici i napravi plan reagovanja već i projektuje aktivnost opštine kako bi se ti rizici vremenom eliminisali. Nije dovoljno znati koje rizike imate i kako da sačuvate ljude, već i šta treba uraditi da tih rizika ne bi bilo u tolikoj merti.

Ovo SRPSKO SELO strepi od sledeće KIŠE: Potresne ispovesti ovih seljaka ostaviće vas bez reči! (FOTO)

Šta Zakon nameće kada je o reagovanju reč?

- To je drugi stub i, moram da kažem da se, kad je o reagovanju reč, od prošle godine odnos lokalnih samouprava promenio na bolje. Mnogo su agilniji, ažurniji, shvatio se više značaj pravovremenog reagovanja , dogovaranja...

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Da li je to ona dobra posledica poplava?

- Jeste. To to su lekcije naučene od prošle godine a novim zakonom je jasno definisano koje su snage za regaovanje u republici a koje u lokalnoj samoupravi. Imamo i treći segment, obnova. Uz ovaj zakon biće usvojen i Zakon o obnovi. On će regulisati celokupan postupak obnove nakon elementarne nepogode, što je do sada radila Kancelarija za obnovu. Sistem štabova se, po starom zakonu zadržava, imaćemo i dalje republicki štab, pokrajinski, okružni, gradski... s tim što se uvode i štabovi za jedinice lokalne samouprave.

Kad smo već kod obnova, osim poplava, požara i klizišta prete i zemljotresi a baš Krupanj, koji je prepun klizišta pripada trusnom području. Pritom, mnoge zgrade, ne samo tu, već u čitavoj Srbiji, nisu građene da izdrže jaču seizmičku aktivnost. Šta je tu preventiva? Srušiti pa ponovo graditi.

- Predlog Zakona o obnovi ne može retroaktivno da se primenjuje. To se tiče zona ekstremnog rizika. Evo, broj klizišta u Srbiji je eksplodirao posle 2014. godine.

Statistika govori da je 30 odsto teritorije u riziku od klizišta.

- Da, taj broj je neverovatno veliki, a sa druge strane, postoje klizišta koja ne mogu da se saniraju. Teren je takav da ne postoji tehnički način na koji mogu da se saniraju.

Foto: Ivan Petrović

Koji su to delovi Srbije?

- Upravo ovo što smo pominjali - Krupanj, pogledajte Ub. Šta učiniti sa ljudima koji žive tamo. Veliki je to problem. Ovim zakonom, između ostalog, procedura će se pojednostaviti, i sistemski obezbeđivati novac za godine koje su pred nama. Ukoliko dođe do nekog ekstremnog događaja imaćemo mehanizme da vućemo određena sredstva i iz Svetske banke i međunardonih institucija, i da to istog trenutka bude iskorišćeni za obnovu. Zato je važno da ovi zakoni idu u paketu.

Koliko iznosi budžet za vanredne situacije a koliki bi trebalo da bude?

- To je problem. Mi smo, koliko-toliko, imali solidno finansiranje do 2012. godine jer smo imali budžetski fond za vanredne situacije. Svaka kompanija koja skladišti opasne materije bila je u obavezi da u taj fond uplaćuje deo prihoda naspram rizika koji njihovo poslovanje nosi. Tim novcem su do 2012. godine kupljene uniforme za sve vatrogasce, i deo opreme je počeo da se nabavlja. Međutim, ti prihodi su ukinuti 2012. i mi smo potpuno prešli na teret budžet, i praktično, od tada imamo zaista velikih problema. Nikada dovoljno novca. Tri godine nismo uspeli da pokrenemo kapitalni projekat za nabavku vatrogasnih vozila. Ne radi se o tome da smo mi zanemareni, činjenica je da smo skupi, i jedan od ciljeva novog tela jeste da brže dode do novca, pre svega spolja.

Foto-ilustracija: Tanjug/Jaroslav Pap

Šta znači to kad kažete da ste skupi?

- Najjeftinije vozilo košta 150.000 evra. Prosek starosti naših vozila je 28 godina, nemamo dovoljno ljudi...Sve su to problemi, koji zahtevaju snažnu finansijsku injekciju. Nama sada treba 400 vatrogasnih vozila da bi njihovu prosečnu starost spustili na 17 godina. A rekao sam koja je cena najjeftinija, što je neralno. Ovo zahteva kontinuitet u finansiranju. Ne doživljavam ovo kao podizanje bodljikave žice prema bilo kome, mi smo svi u funkciji jedne stvari i ovde smo zbog građana a to kada kažem mislim i na buduću direkciju i na MUP i na Ministarstvo odbrane. Ovo ne doživljavam kao neki feudalni posed.

Šta je ispalo iz vaših nadležnosti osim protivgradne zaštite?

- Jedino ona. Vraćena je u nadležnost RHMZ, što je negde i logično bilo. Inače sam smatrao da je to bila jedna loša politička odluka iz 2010. godine a ne utemeljena na nekim čvrstim argumentima. Od jula je celokupan taj sistem, i strelci i rakete njihova nadležnost.

U ovim delovima Srbije mogu vas zadesiti požari, poplave, klizišta i zemljotresi!

 Gde će novo telo odnosno Direkcija biti smeštena, i da li će to spajanje dovesti do otpuštanja radnika?

- Neće biti otpuštanja, i ništa se neće menjati u materijalno-pravnom statusu vatrogasaca-spasioca. Sve ostaje isto, naravno, samo ćemo gledati da ih bude više. Takođe, očekujemo da ćemo imati i novi objekat a uz pomoć Ministarstva odbrane. To će biti sedište Direkcije, i na taj način ćemo prestati da plaćamo zakup ove zgrade u kojoj se sada nalazimo.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Da li je bilo i da li će biti potrebe za Ministarstvom za vanredne situacije?

- Nisam zagovornik toga, mala je ovo država da ima ministarstvo za te namene, a ovo po meni treba da bude stvar struke a ne politike.

Da li ste imali korist od njih?

- Sa ministrom bez porftelja, koji je zadužen za vanredne situacije, imao sam korektnu saradnju. Čovek je radio koliko je mogao.

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije za obnovu Marko Blagojević je rekao da iako u odnosu na prošlu godinu jesmo, i dalje nismo bezbedni i spremni za prirodne nepogode. Kada ćemo biti bezbedni i spremni?

- Ni Rusija a ni Amerika nisu pobedile prirodu, jer ne možete da budete sto odsto bezbedni. Ali, možete, iz godine u godinu, da jačate kapacitete da šteta bude manja i da manje ljudi strada. To jeste naš zadatak, i to se neće desiti preko noći kada 1. januara stupi zakon na snagu, ali će se stvoriti uslovi za nešto što se zove kontinuitet.

Prognoze za narednih 50 godina su u najmanju ruku strašne, šta na globalnom nivou treba uraditi da bi se ublažile posledice?

- Mislim da je Sandaji konferencija možda najznačajniji događaj. Zaključak je da sve zemlje članice UN moraju da podignu prevenciju. Sa druge strane, imate emisije štetnih gasova oko kojih na globalnom nivou nema političkog dogovora. Slabljenje ozonskog omotača dovodi do klimatskih promena zbog kojih ćemo, po meni, u narednim godinama mnogo više posledica osećati nego do sada. Evidentno je da se kod nas od 2007, iz godine u godinu, povećava broj takvih dogadaja.

Foto: Tanjug/Tanja Valić

Koliko je naš politički vrh svestan kakve sve katastrofe prete?

- Vladi Srbije sam govorio o potrebi formiranja jednog ovakvog tela još pre četiri godine. U ovom momentu mi smo dobili podršku premijera Aleksandra Vučića za ovo, na čemu sam mu lično zahvalan. To pokazuje političku zrelost i da se gleda napred. Na nama je samo da, to poverenje koje nam je ukazano, i opravdamo a pred nama je veliki posao.

Da li to znači da ćemo se sa poplava i požarima i ostalim nepogodama sve češće susretati?

- Da, potpuno sam ubeđen. Požar je rizik broj jedan u Srbiji, a poplava postaje rizik koji je, praktično, eskalirao. Zemljotres je, takođe, rizik na koji moramo da računamo.

BRAVO! Predrag Marić dao platu porodici vatrogasca nastradalog u poplavama!

Jesu li se građani opametili ili i dalje bacaju đubre u reke?

- Nažalost ne. Mora da postoji sankcija. Ima jedan zakon koji volim a to je Zakon o komunalnoj delatnosti, koji vrlo jasno definiše ko treba da kontroliše ako neko baca smeće i koliko su kazne za to ali se to u praksi uopšte ne primenjuje. Treba dizati preventivu ali moraju postojati i sankcije.

Foto: Tanjug / Jaroslav Pap

Godinama ste na čelu ovog sektora, šta je ono što vam je najteže palo ?

- Svaka ta situacija sama po sebi je teška. Nije lako gledati ljudsku patnju i najsiromašnije građane koji sve izgube za sat-dva. Meni lično najteži je bio Obrenovac, gubitak našeg vatrogasca Dejana Lazarevića, požar i pogibija u "Kontrastu" je nešto što, takođe, nikada u životu neću zaboraviti... Puno je tih ružnih događaja.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Ljubinka Račić)