Beogradskom umetniku ZABRANJUJU izložbe, iako radi NAJBOLJE slike! (FOTO)

Leševi ljudi i životinja u stanju raspadanja, scene strave i užasa, horor na umetničkom platnu ili ukratko - Scream Study (Studija vriska), kontroverzni projekat srpskog slikara Milana Nenezića.

Preporučujemo

Evo kako bi danas izgledala poznata umetnička dela (FOTO)

Njegove slike sigurno neće nikoga ostaviti ravnodušnim, bez obzira da li ste ljubitelj ili ne ovakvih tema na platnu. Milan u razgovoru za Telegraf objašnjava zašto se opredelio da napravi Scream Study i na kakve je sve probleme nailazio da bi njegove ideje uspele da stignu do javnosti.

NAJLUĐI MUZEJ NA SVETU: Možete da uđete u slike. BUKVALNO! (VIDEO)

Zabrana izložbi zbog, kako obično objašnjavaju, "previše morbidnih slika", postala je Milanova svakodnevica.

- Od prve izložbe u srednjoj školi sam zabranjivan. Napravio sam izložbu u četvrtoj godini srednje škole koja je nešto poput ovog Scream study. Međutim, kada sam došao sutradan u hol Dizajnerske škole video sam da je pola izložbe uništeno, pocepani su mi radovi, razbacani po podu, neki su bili ižvrljani... Bila je to slika strave i užasa, a da je nisam ja naslikao (smeh)... Direktor mi je tada objasnio da su se na moje slike žalili i profesori i učenici, a zatim i roditelji. Rekao mi je: "Ovo nije za školu, ovo je morbidno, ova izložba mora da se skine dok je neko još ne vidi" - priča Nenezić za Telegraf i dodaje:

- To me je i posle pratilo i na fakultetu, a i kasnije. Ustvari, još uvek me prati. Jako teško sam mogao da izlažem u Beogradu i bilo gde. Milion puta sam nailazio na odgovor: "Ne, to ne može, sve ostalo je u redu, ali ove slike horora nikako".

Foto: Marko Todorović

On naglašava da mu je najžalije što su mu radove zabranili čak i u Noći muzeja:

- Baš sam bio srećan što će moje radove moći da vide svi oni koji barem jednom godišnje idu u muzeje. Ali, rekli su mi da su se roditelji bunili i da na Noć muzeja dolaze i deca, pa su se moje slike sklonile. Zbog svi tih zabrana sam rešio da najviše na internetu objavljujem, da ne kažem izlažem svoje radove. Da nije interneta pitanje je da li bi ljudi znali za mene i da li bih prodao bilo koju sliku. Nije tajna da i dalje imam problem sa izložbama. Lakše prodam ovakvu neku sliku nego što mi dopuste da je izložim.

Foto: Marko Todorović

Milan je završio Fakultet likovnih umetnosti, a za slike strave i užasa napominje da ih je "oduvek pravio" pošto je "dete devedesetih".

- Dosta ljudi moje slike vidi kao mračne, i one i jesu takve. Komentarišu ih kao morbidne i strašne. Trudim se da budem otvoren i iskren u slikanju i da sve to izbacujem iz sebe bez ikakve filtracije. Kako ja to osećam - tako i izbacujem iz sebe na platno. Odrastao sam u mraku devedesetih i sve te stvari moram da na neki način izbacim iz sebe. Moja poruka je da se svi osrnemo oko sebe i videćemo da se svaki dan susrećemo sa mnogo gorim stvarima od onih koje predstavljam na svojim slikama. Dovoljno je da prelistate novine i shvatićete o čemu pričam.

Foto: Marko Todorović

Zanimljivo je da dok mu galerije zabranjuju izložbe, ljubitelji umetnosti upravo u svojim dnevnim sobama žele slike iz Scream study projekta.

- Zvuči iznenađujuće, ali žele baš te slike, a pravim i mnoge druge, naročito volim aktove da slikam. Jedino je problem što je cena minimalna jer na srpskom tržištu ne može mnogo da se zaradi. U inostranstvu sam jednu sliku uspeo da prodam za 1.000 dolara, dok je u Srbiji neka standardna cena od 150 do 300 evra. Na to sam pristao samo zato što sam video da ljudi žele da imaju bar neku umetnost kod kuće. Nije to ni kompromis već to što sam shvatio da neko ipak to zaista hoće, pa nema ni veze koliko sam uložio u materijal, koliko mi je vremena trebalo da je napravim... Ponekad radim sliku i tri meseca, pa onda na primer ne mogu da je dam za 500 evra, ne mogu ni za 1.000, ali na kraju napravim kompromis i ipak je dam za manje nego što sam zacrtao.

Foto: Marko Todorović

Scream study po rečima Milana ne može da se svrsta u određeni slikarski pravac.

- Ne mogu da definišem kao određeni pravac. U današnje vreme su svi pravci na neki način prevaziđeni. Ušli smo u postmoderdno doba i danas se u suštini sve što je već urađeno ponovo koristi i prerađuje. Tako i ja spajam različite stilove i tehnike u jednu stvar. Ja to nazivam hipernadrealizam. Moja je ideja da ljudski vrisak i sve moguće emocije u vezi sa njim izbacim na površinu. Da pokušam da otkrijem tajnu ljudskog vriska. Čak je i Frenis Bejkon pokušavao da pronađe arhetip ljudskog vriska, ali nije uspeo. Ni ja ne verujem da ću do kraja uspeti, ali ću mu se barem malo približiti.

Foto: Marko Todorović

Milan za sebe tvrdi da je umetnik koji ne ulepšava stvarnost već je predstavlja onakvom kakva je u realnosti.

- Omiljena slika mi je "Trijumf smrti" na kojoj se nalazi leš psa koga trava, odnosno priroda jede, uzima u sebe. To je neka prirodna metamorfoza gde smrt ustvari predstavlja nastavak nekog novog života. Jedna žena je gledala sliku i baš se divila: "kako je prelepa, kako je lepa". Ja je u jednom trenutku pitam: "A jel vi vidite šta je na slici?", a ona odgovara: "Pa da, priroda, baš lepa priroda". Ja joj kažem: "Pogledajte je malo bolje, nije samo priroda". Onda je ona napravila taj užasavajući izraz lica koji ne mogu da opišem. Najednom je promenila mišljenje iz "prelepa slika" u "ružna je i odvratna". Neki ljudi smatraju da umetnost samo treba da ulepšava stvarnost i onda im je iluzorno da vide leševe, otpalu kosu, nokte, kožu i tako neke stvari.

Foto: Privatna arhiva

Milan kaže da je najponosniji na mural koji je preko celog zida (6x3 metara) napravio u klubu Dragstor kod Pančevačkog mosta. Ali, ovog umetnika po svemu sudeći nećete moći još dugo da gledate u Srbiji, odnosno na njegove izložbe moraćete da idete u Berlin, Beč, Njujork...

- Radim na tome da se preselim u inostranstvo gde bih mogao da živim samo od slikanja. Planiram da uskoro odem za Berlin, a u kontaktu sam i sa ljudima iz Amerike, tako da nije isključeno da i u SAD odem sledeće godine. Uvek pitam ljude: "Jel možeš da mi navedeš neku osobu sa ovih prostora iz umetnosti koja je poznata, koja je uspela u životu, ostavila neki trag, a da ni u jednom periodu nije bila primorana da živi i radi u inostranstvu?" Ja ne mogu.

Foto: Privatna arhiva

Napišite nam u komentarima šta mislite o slikama Milana Nenezića, kao i da li bi umetnici u Srbiji trebalo da dobiju veću pomoć države kako bi njihove slike dospele do javnosti.

(Vlada Živanović)