Dimitrije Parlić je Srbin za kog znaju sve zemlje sveta osim jedne - one u kojoj je rođen!

Prošlo je tačno 100 godina od rođenja Dimitrija Parlića, jednog od naših najistaknutijih baletskih igrača i koreografa. Parlić je bio veoma cenjen u svetu, u žiži svih važnih događanja u baletu. Svojim stvaralaštvom obogatio je nacionalni repertoar baletima domaćih kompozitora i ostavio neizbrisiv trag.

Nova predstava baleta na ledu u Sava Centru 14.decembra u 18h!

Preporučujemo

Obeležavanjem stogodišnjice od rođenja ove istorijske važne ličnosti, Baletska škola „Dimitrije Parlić” iz Pančeva, proslaviće Dan škole održavanjem koncerata 1. i 2. decembra, na sceni Kulturnog centra - piše portal 013info.

Dimitrije Parlić rođen je 1916. godine u Solunu i jedan je od naših najpoznatijih baletskih igrača i koreografa. Pohađao je Glumačku školu u Beogradu, a baletski se školovao u Beču i Bernu. Od 1942. godine bio je solista u Narodnom pozorištu Beograda, a zatim šef baletskog ansambla i koreograf.

Od 1958. do 1962. bio je direktor baleta Državne opere u Beču, a od 1962. do 1964. direktor Rimske opere. Od 1971. godine, ponovo u Beogradu radi kao slobodan umetnik u pozorištima u zemlji i u inostranstvu.

- Parlić je postavio temelje današnjeg srpskog baleta i stvaralac je igračkog nacionalnog blaga koje treba čuvati i isticati. Veličinu njegovog dela ni danas nije moguće nadmašiti - direktorka Baletske škole, Tatjana Krga.

Foto: dimitrijeparlic.rs

Njegov aktivni rad trajao je preko 40 godina uvek uzlaznom putanjom. Zajedno sa njim žive u sećanju mnogi veliki baletski igrači i deo su ispisanih stranica istorije Narodnog pozorišta u Beogradu.

Udruženje baletskih umetnika Srbije ustanovilo je nagradu Dimitrije Parlić 1996. godine, te se njeno dobijanje smatra najvećom čašću koju koreograf može poneti.

Parlićeva koreografija za Romea i Juliju (Prokofjev) i Orfeja (Stravinski) označava novi i savremeniji put, kojim je pedesetih godina uspešno krenuo beogradski balet. Čudesni mandarin, Rođendan infantkinje, Ana Karenjina, još su neke od vrlo uspešnih koreografija.

Od izuzetnog značaja je i njegov doprinos u razvijanju nacionalnog baletskog izraza u postavkama Licitarskog srca, Simfonijskog triptihona, Ohridske legende, u kojima se trudio da umetnički transponuje lepotu i raznovrsnost igara naših naroda.

I druge njegove koreografije se rado izvode, a veoma su dobro primljene u Beču, Amsterdamu, Helsinkiju, Briselu, Edinburgu, Ankari, Trstu, gde je takođe sa uspehom radio. Umro je 1986. u 67. godini života.

(Telegraf.rs/013info.rs)