PAKLENA 2016. GODINA: Terorizam u Evropi ubio 300 ljudi, Tramp novi predsednik SAD, krvoproliće u Siriji se nastavlja (FOTO)

Bregzit, Donald Tramp, agonija Alepa i cele Sirije, metastazirajući terorizam koji se širio svetom - obeležili su svet u 2016. godini u kojoj se populizam razmahao, a podele produbile, piše Index.hr.

Preporučujemo

RUSKO RAZVALJIVANJE TERORISTA: Ubijeno 35.000 ekstremista u Siriji, u 71.000 napada uništena 752 kampa za obuku

U svetu populizma redak primer zbližavanja desio se 12. februara u vidu istorijskog susreta, prvog u hiljadu godina, poglavara vekovima razdvojene Katoličke i Ruske Pravoslavne Crkve pape Franje i patrijarha Kirila. Održan je na Kubi koja je krajem godine i sama zatvorila istorijsku stranicu i nakon devetodnevne žalosti oprostila se od Fidela Kastra, vođe komunističke revolucije, legendarnog komandanta za jedne, brutalnog diktatora za druge, čijom smrću se i simbolički završila blokovska podela sveta 20. veka.

Istorijsko zbližavanje dogodilo se i u Kolumbiji gde su vlada i gerilci FARK-a, u drugom pokušaju, uspeli da potpišu mirovni sporazum kojim je završen višedecenijski građanski rat. Iako je prva verzija sporazuma propala na referendumu, njegov glavni arhitekta, predsednik Huan Manuel Santos nagrađen je Nobelovom nagradom za mir.

Uz poneku dobru vest 21- vek ipak teče u duhu novih podela koje su premrežile planetu. Na klasične sever-jug, istok-zapad, bogati-siromašni, moderni-konzervativni, nadovezuju se unutrašnje koje polarizuju cele narode ideološkim ili verskim podelama ili građanskim ratovima poput sirijskog i jemenskog u koje se upliću velike i regionalne sile.

I Evropu i Ameriku polarizovala su dva događaja po kojima će se pamtiti 2016. Prvi je odluka Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije, a drugi je izbor populističkog republikanskog kandidata Donalda Trampa za novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Foto-montaža: Profimedia AFP/Alamy

BRITANIJA IZLAZI IZ EU

Zemlje srednje i istočne Evrope od 90-ih godina marljivo su radile da se osposobe za ulazak u prestižni evropski klub. Deo njih tome još i danas teži, ali je Velika Britanija odlučila da kaže zbogom tvorevini koju mnogi nazivaju najvećim postignućem posleratne Evrope.

Pod pritiskom evrofobne stranke UKIP-a i dela sopstvene konzervativne stranke premijer Dejvid Kameron organizovao je referendum o ostanku Ujedinjenog Kraljevstva u EU, uz upozorenje Britancima da stoje pred "egzistencijalnim izborom". Uprkos upozorenjima stručnjaka, svetskih lidera među kojima tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame, kao i naučne i intelektualne elite, 23. juna jezičak na vagi prevagnuo je u korist evroskepticizma. Za Bregzit je glasalo 51.9 posto glasača, za ostanak 48,1.

Pošto je vodio kampanju za ostanak i izgubio, Kameron je podneo ostavku, a nasledila ga je Tereza Mej. Tesna pobeda bregzitovaca izazvala je posledice. Ostavke su podnosili i čelnici drugih političkih stranaka, pa čak i UKIP-a. Zagovornici ostanka tražili su novi referendum, a Evropu je zahvatio strah da bi britanski primer mogle slediti druge članice.

Neki analitičari mišljenja su da je istorijsko nepoverenje Britanaca prema dominaciji (evropskog) kontinenta nesvesno podstaklo slabije obrazovane i tradiciji sklone starije generacije da glasaju za Bregzit. U samoj Britaniji prvih dana rastao je broj ksenofobnih napada na strance, a populisti su tvrdili da su Britanci morali da izaberu Bregzit kako bi se zaštitili od navale stranaca. Razlozi britanskog nezadovoljstva 'naddržavom' u Briselu višestruki su, ali populisti su večni ljudski strah od drugačijeg iskoristili da migrante i doseljenike prikažu pretnjom Ujedinjenom Kraljevstvu.

Foto: Tanjug / AP

TRAMP ULAZI U BELU KUĆU

Učinak sličan Bregzitu imali su i predsednički izbori u prvoj svetskoj sili 8. novembra. Obećanjima da će Americi vratiti nekadašnju veličinu, milijarder Donald Tramp zasvirao je melodiju ugodnu ušima miliona Amerikanaca nezadovoljnih političkim establišmentom. On je ostvario dotad nezamislivo: autsajder bez dana radnog staža u politici pobedio je iskusnu demokratsku političarku Hilari Klinton.

Nekretninski mogul sa puno staža u rijalitijima, služio se svojim medijskim iskustvom u kampanji u kojoj je šokirao i vređao žene, manjine i migrante kojima je pretio izgnanstvom. Obećao je da će ujediniti sve Amerikance, ali birači koji nisu za njega glasali sa zebnjom gledaju u budućnost koju će im kreirati, jer često menja orjentacije, protivreči sam sebi i tako često zbunjuje građane i svet.

U ime zaštite nacionalnih interesa Tramp dovodi u pitanje potpisane sporazume poput nuklearnog s Iranom, istorijskog i važnog Pariskog o ograničenju globalnog zagrevanja, i one o kojima se još pregovara poput Sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i SAD-a (TTIP), a izjavama pokazuje da namerava naglavačke da okrene američka savezništva.

Tako drugu svetsku silu upozorava da SAD neće više priznavati načelo "jedinstvene Kine" zbog kojeg je Vašington 1979. prekinuo diplomatske veze s Tajvanom, ako Kina ne pristane na ustupke. S druge strane ne skriva naklonost predsedniku Rusije s kojom SAD ima najlošije odnose od završetka Hladnog rata pri čemu ističe da je vreme za sređivanje odnosa SAD-a i Rusije jer antagonizam nije dobar ni za te dve zemlje ni za svet.

I Moskva i Tramp odbacuju kao smešne tajne izveštaje CIA-e prema kojima su Rusi hakovanjem elektronske pošte demokrata "posredno" uticali na američke izbore, što je bacilo senku na izbornu pobedu. U jeku istrage Tramp čak za šefa diplomatije imenuje predsednika Ekson mobila Reksa Tilersona koji se protivio sankcijama protiv Rusije i blizak je sa Putinom.

Foto: Tanjug/AP

ALEPO - SIRIJSKI STALJINGRAD

"Nešto nije u redu s političkim merilima kada hiljade ljudi protestuju protiv TTIP-a, a zbog pokolja u Alepu gotovo niko ne digne glas", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel nedelju dana pre pada najvećeg sirijskog grada.

Uz pomoć ruskih vazdušnih udara vojska sirijskog predsednika Bašara al-Asada osvojila je 13. decembra ustanički istočni Alep. Evakuacija pobunjenika i članova njihovih porodica, što znači novih 50.000 izbeglica za koje se pripremaju šatori u Turskoj, počela je 15. decembra kada je Asad Siriji čestitao "oslobođenje" Alepa.

Alep, čiji su istočni deo pobunjenici osvojili 2012., godinu nakon ustanka protiv Asada koji je prerastao u građanski rat s više od 300.000 žrtava i milionima raseljenih i izbeglih, postao je simbol ne samo sirijske podele, već celog sveta koji svoje interese prelamaju na tuđoj zemlji, a ceh plaća sirijski narod.

Predvođen SAD-om koji vazdušnim udarima protiv IS-a takođe sudeluje u sirijskom ratu, Zapad je ponavljao da u budućnosti Sirije nema mesta Asadu koji se uz pomoć saveznika Rusije i Irana veštački održavao na vlasti, a osvajanjem Alepa možda je presudio ratu. Po oceni stručnjaka Alep je sirijski Staljingrad i kao što je sovjetska pobeda nad nacistima preokrenula tok Drugog svetskog rata, tako je verovatno i Asad, iako su ga smatrali otpisanim, poručio Zapadu da okreće sukob na svoju stranu.

Foto: Tanjug/AP

BOMBAMA NA BRISEL I ISTANBUL, KAMIONIMA NA NICU I BERLIN

Godinu na izmaku krvavo su obeležili i brutalni teroristički napadi na srce Evrope, kojima su mete bili civili u središtima velikih gradova.

Nakon terorističkih napada na Pariz u novembru 2015, Islamska država ponovno je izabrala mete u Evropi i ubila 32 osobe i ranila više od 300 osoba u Briselu 22. marta.

Usklađene napade na aerodromu Zaventem i metrou Molenbek blizu ustanova EU izveli su bombaši samoubice, braća Kalid i Ibrahim el-Bakraui kao i Nadžim Lahraui. IS je utvrdio da su Bakraui organizovali i napade na Pariz 13. novembra 2015, a istraga upućuje da su iste ćelije IS-a pripremale napade u Francuskoj i Briselu. Po oceni evropskih stručnjaka meta je smišljeno odabrana, jer kao sedište Evropske komisije i parlamenta, Brisel je srce i mozak Evropske Unije pa je to napad na demokratsku, ujedinjenu Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Novi teroristički napad na Francusku koja se još nije oporavila od pariških napada sledio je na sam nacionalni praznik, 14. juna. IS, koji je preuzeo odgovornost, odabrao je mondensko letovalište Nicu u kojoj je radikalni Tunišanin Mohamed Lahouaiej Bouhlel mahnito kamionom pobio 86 osoba. Gotovo pola ubijenih bili su strani državljani, pristigli u Nicu na odmor ili paradu i vatromet povodom Dana pada Bastilje.

U trostrukom napadu pripisanom IS-u ubijeno je 47 osoba i 28. juna na međunarodnom aerodromu u Istanbulu. Kraj godine doneo je gradu na Bosforu novi napad, 44 žrtve pored stadiona Bešiktaša 11. decembra, pripisan kurdskim pobunjenicima. U celoj 2016. više od 110 ljudi ubijeno je u Istanbulu u napadima za koji se odgovornima smatraju kurdski pobunjenici ili IS.

Još uvek nepoznata osoba kamionom je usmrtila 12, a povredila 48 ljudi u napadu na božićnom sajmu u centru Berlina za koji je odgovornost preuzeo IS. Počinilac je u bekstvu, a vlasti su ponudile 100.000 evra nagrade za informacije o Tunišaninu Anisu Amriju koji bi mogao biti povezan s napadom.

"Znam da bi nam svima posebno teško palo ako se potvrde pretpostavke da je počinilac neko ko je ovde u Nemačkoj zatražio zaštitu i azil. To bi bilo posebno gnusno i prema tolikim nemačkim građanima koji se svakodnevno brinu za izbeglice, kao i prema ostalim izbeglicama kojima je zaštita u našoj zemlji zaista potrebna i trude se da se integrišu u ovo društvo", rekla je dan nakon napada kancelarka Angela Merkel inače sve više kritikovana zbog svoje politike otvorenih vrata prema migrantima i izbeglicama.

Foto: Tanjug / AP

BURNA GODINA U TURSKOJ

Osim pomenutih terorističkih napada, Tursku je ove godine uzdrmao i pokušaj državnog udara, kao i na samom njenomu kraju ubistvo ruskog ambasadora u Ankari.

Na pokušaj puča 15. jula, za koji je odgovornost pripisana bivšem saradniku, a sada zakletom neprijatelju Fetulahu Gulenu koji živi u egzilu u Sjedinjenim Državama, turski predsednik Režep Erdogan odgovorio je masovnim čistkama. Više od 37.000 osoba uhapšeno je i više od 100.000 otpušteno iz vojske, policije, školstva, medija.

Pošto je EU osudio takvu represiju poručivši da u Evropu ne može ući država koja najavljuje povrat smrtne kazne, autoritarni Erdogan odgovorio je da će Uniju preplaviti izbeglicama. Naime, kako bi zaustavila migrantski talas koji je obeležio 2015, Evropska unija potpisala je 18. marta s Turskom "nečovečan" ugovor po oceni udruženja za ljudska prava. U zamenu za finansijsku pomoć, ukidanje viza turskim građanima, ubrzanje pregovora o članstvu u EU, Turska se obvezala da zaustavi isplovljavanje bliskoistočnih migranata sa svoje obale prema Grčkoj. Evropa je mogla da odahne, ali ne zadugo jer turski predsednik taj ugovor povremeno dovodi u pitanje.

S nizom objektivnih nevolja na vratu, od rata u susednoj Siriji do izbegličkog tereta, sekularnu Tursku guše sve snažnije težnje Erdogana da ojača predsedničke vlasti, ali ponajviše nemilosrdni napadi s potpisom kurdskih ili džihadističkih terorista.

Na kraju godine interventni policajac ubio je ruskog ambasadora u Ankari Andreja Karlova za vreme otvaranja izložbe "Rusija u očima Turaka". Elegantno i svečano odeven policajac uzvikivao je da je "Alah velik" i poručio da se radi o osveti za rusku upletenost u pad Alepa.

Foto: Flickr/** RCB **

PANAMSKI DOKUMENTI

Panamski dokumenti, oko 11,5 miliona spisa koje je istražio međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, razotkrili su 3. aprila mrežu putem koje su svetski vođe, milijarderi, čak 140 političkih zvaničnika, zatim slavne i uticajne osobe iz celog sveta, u poreske oaze skrivale svoj novac kako bi izbegle plaćanje poreza.

Među poznatijim imenima su ukrajinski predsednik Petro Porošenko i premijer Islanda Zigmunud David Ganlaugson koji je pod pritiskom podneo ostavku i postao prva velika žrtva Panamskih dokumenata. Novac putem advokatske forme Mosak Fonseka iz Paname, po kojoj je skandal dobio ime, skrivali su i ljudi bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Na vlasti od 2008, Vladimir Putin je u svojoj domovini i dalje popularan, iako nije omiljen na Zapadu koji Rusiji nameće sankcije zbog aneksije poluostva Krima, uplitanja u rat na istoku Ukrajine kao i intervencije u Siriji. Ali Putin ima razloga i za veselje jer da je treću godinu zaredom časopis Forbs proglasio najmoćnijim čovekom sveta, a slede ga Tramp i nemačka kancelarka Angela Merkel, iza koje su kineski predsednik Si Đinping na četvrtom i papa Franjo na petom mestu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

TEROR, PRIRODNE KATASTROFE I NESREĆE

U 2016. ginulo se i zbog prirodnih katastrofa, terorizma i saobraćajnih nesreća poput pada aviona u Kolumbiji sa 71 žrtvom, među kojima je bila i cela ekipa brazilskog fudbalskog prvoligaša Čapenkoensa.

U najsnažnijem zemljotresu magnitude 7,8 stepeni Rihtera, koji je u proteklih nekoliko decenija pogodio Ekvador, poginulo je 670 osoba, a ranjeno je oko 12.500. takođe, zemljotres u gradu Amatriceu u središnjem delu Italije 24. avgusta usmrtio je 295 osoba, a 4.500 ostavio bez doma.

Uragan Metju odneo je više od 540 života 4. oktobra na Haitiju koji je, po podacima UN-a država s najviše mrtvih u prirodnim katastrofama u zadnjih 20 godina.

Migranti su u 2016. nastavili da ginu pokušavajući da stignu do Evrope i boljeg života. Oko 7.200 migranata i izbjglica poginulo je ili nestalo od početka godine, od kojih polovina u Sredozemnom moru, što je 20 posto više u odnosu na 2015, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije.

Terorizam je ubirao žrtve i u 2016. i to posvuda. Medijski su najpokriveniji napadi na Zapadu iako su atentati na drugim kontinentima češći i uobičajeno s velikim brojem žrtava. Terorizam je gotovo svakodnevnica u Avganistanu i Iraku koji decenijama žive u sukobima. Jedan od najstrašnijih, u Bagdadu 3. jula, odnio je 300 života. Napadi nisu zaobišli ni onu stranu Atlantika. U noćnom gej klubu u Orlandu na Floridi 12. juna ubijeno je 49 osoba, a odgovornost je preuzeo IS.

SMENJENO MNOGO DRŽAVNIKA

Godina 2016. donela je prve Olimpijske igre održane na južnoameričkom kontinentu. Domaćin je bio Brazil u kojem je godinu dana pre otkriven virus bolesti zike odakle se proširio po Americi i Karibima, a do novembra 2016. zahvatio 70 zemalja. Istraživanja su pokazala da se širi ubodom zaraženog komarca roda "Aedes" i da je povezan sa malformacijom novrođenčadi (mikrocefalija), ali da ima razarajući učinak i na neke tipove stanica mozga odraslih osoba.

Olimpijske igre protekle su u redu, ali predsednica Brazila, Dilma Rusef opozvana je zbog optužbi za korupciju 1. septembra i jedna je od svetskih državnika koji godinu neće pamtiti po dobrom.

Foto: Tanjug / AP

Slično kao i britanski premijer Dejvid Kameron zbog referenduma o Brexitu, italijanski premijer Mateo Renzi koji je podneo ostavku jer Italijani nisu podržali njegove predložene promene ustava. Reformom je Renzi želeo da osigura veću stabilnost vlasti kako bi izbegao upravo ono što se dogodilo - novu vladu, koju je oformio Paolo Gentiloni i postao peti italijanski premijer u isto toliko godina.

Rekordno nepopularan socijalista Fransoa Oland prvi je predsednik posleratne Francuske koji je odlučio da se neće kandidovati za novi mandat. U Evropi suočenoj sa sigurnosnim i migrantskim pretnjama raste podrška populističkim strankama pa je tako i u Francuskoj gde ankete predviđaju veliki postotak na predsedničkim izborima za Marin le Pen, čelnicu stranke krajnje desnice (FN), ali ipak ne i njenu konačnu pobedu.

Dobra vest onima koji se užasavaju populizma bio je poraz kandidata krajnje desne Slobodarske stranke Norberta Hofera na austrijskim predsedničkim izborima 4. decembra. Pobedio ga je Aleksander Van der Belen, kandidat Zelenih.

Printskrin: Youtube/DavidBowieVEVO

CRNA GODINA ZA MUZIČARE

Dejvid Bouvi, Prince, peti "beatle" Džordž Martin, Leonard Koen, svet muzike u 2016. napustile su same legende. Počelo je u januaru smrću muzičkog genija sa hiljadu lica Dejvida Bouvija, koji je nakon duge borbe s rakom preminuo dva dana nakon 69. rođendana. Na svoj poslednji rođendan objavio je album "Blackstar", svoj oproštaj s publikom.

Čovek koji je "izmislio Beatlese", legendarni producent Džordž Martin umro je u martu, a mesec dana posle njega i Prince koji se u 57. godini nehotice predozirao analgeticima.

Jedan od najvećih kantautora, "potišteni i uzvišeni glas generacije" Leonard Koen umro je u novembru, koji mesec nakon svoje muze Mariane.

"To je kao da Mont Everestu date nagradu za to što je najveća planina", rekao je Koen mesec dana pre smrti za osobu koja je i za njega probijala put muzike i pesništva, Boba Dilana, kad je ovaj proglašen dobitnikom Nobelove nagrade za književnost. Mnogi su takav odabir osporavali, a Dilan je Švedsku akademiju mesecima ćutnjom "vukao za nos", ali je na kraju nagradu ipak prihvatio i pristojno zahvalio.

Svet književnosti napustili su Italijan Umberto Eko i Amerikanka Harper Li, ako i američki pisac i filantrop Eli Visel, na glumačkim pozornicama više neće biti Alana Rikmana i Genea Vildera, politika je ostala bez bivšeg izraelskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Šimona Peresa, a sport bez bokserske legende Muhameda Alija. Posednji je na put među zvezde krenuo i legendarni astronaut Džon Glen, koji je sa 77. godina stekao titulu najstarijeg čoveka u svemiru.

Printscreen: Youtube/SOLAR IMPULSE

AJNŠTAJN STO GODINA ISPRED SVIH

Naučnicima je trebalo sto godina da dokažu i zadnji deo teorije relativnosti Alberta Ajnštajna. Nakon višedecenijskih napora američki stručnjaci u februaru su objavili da mogu da potvrde postojanje gravitacionih talasa, što je važna pretpostavka Ajnštajnove teorije opšte relativnosti iz 1915, čime je potvrđena i poslednja njegova dosad nepotvrđena teorija po kojoj se gravitacioni talasi kreću brzinom svetlosti u vakuumu i imaju otklon u prostoru.

Solarni avion "Solar Impulse 2" završio je 26. jula put oko sveta koristeći se isključivo sunčevom energijom. Za upravljačem se Švajcarac Bertrand Pikard smenjivao sa sunarodnikom Andreom Boršengom koji je najdužom etapom od 8.925 kilometra iz Nagoje u Japanu do Havaja u trajanju 118 sati postavio apsolutni rekord u neprekidnom letu nekog zrakoplova.

U aprilu je rođeno prvo dete začeto s genima troje roditelja kako bi se izbeglo da nasledi defektnu mitohondriju svoje majke. Velika Britanija postala je u decembru prva država koja je legalizovala takvu praksu kako bi se izbeglo nasleđivanje teških bolesti, a prva deca s genima triju roditelja trebala bi se roditi u 2017.

Evropljani su 15. decembra pokrenuli navigacioni sastav Galileo, deset puta precizniji u geolociranju od američkog GPS-a. Sa sadašnjih 18 satelita u orbiti Galileo bi trebao u orbiti da ih ima ukupno 24, i da tako ostvari globalnu pokrivenost, a očekuje se da će biti potpuno operativan do 2020. godine.

(Telegraf.rs)