NATO počinio genocid nad zdravljem Srba: Dr Danica Grujičić otkriva istinu o nanetoj šteti tokom bombardovanja

Maligne bolesti su u Srbiji gotovo tri puta učestalije nego u svetu. Kod nas se, naime, na 100.000 stanovnika registruje 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000, a sve je posledica bombardovanja, tvrdi profesorka dr Danica Grujičić, jedan od naših najboljih neurohirurga, načelnik Odeljenja neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije.

Preporučujemo

STIGAO SPAS: Obavljena prva operacija GAMA NOŽEM u Srbiji!

Deca obolela od raka i retkih bolesti dobila donaciju

Na posledice bombardovanja SRJ, 17 godina kasnije, sa izuzetkom prof. dr Slobodana Čikarića, predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka, upozorava i prof. Grujičić na društvenim mrežama, u video-prilozima, na javnim tribinama...

Mnoge vaše kolege tvrde da ćute zato što se porast obolevanja od raka u Srbiji ne može direktno dovesti u vezu za bombardovanjem?

- Činjenice su tu. Svedoci smo svakodnevno pojave sve većeg broja solidnih tumora koji se javljaju 15 do 20 godina nakon bombardovanja. Pored toga što se javljaju u većem broju, tumori su i agresivniji i to je razlog što se po smrtnosti od malignih bolesti nalazimo u samom vrhu Evrope. Samo starošću populacije i pušenjem se to ne može objasniti - kaže dr Grujičić.

Foto: Profimedia/TASS

Šta vas podstiče da sada ukazujete na posledice NATO bombardovanja 1999. godine?

- Načinjena je ogromna šteta životnoj sredini. U Srbiji je 1999. godine počinjen ekocid, štetne materije, ne samo osiromašeni uranijum, nego i brojni produkti postrojenja hemijske industrije koja su bombardovana, otišli su u velikim koncentracijama u vazduh, vodu, zemljište i ušli u lanac ishrane. Građani Srbije o tome ne znaju ništa, pre svega zato što vlasti do sada nikada nisu o tome govorile. Podaci postoje i neophodno je da građani Srbije znaju kolika i kakva šteta im je naneta.

Da li zbog toga što govorite trpite neku vrstu pritisaka?

- Ne. Nisam nikada trpela, a ni sada ne trpim nikakve pritiske zato što pričam ono što mislim.

Neke vaše kolege, međutim, tvrde da se čitava priča o posledicama NATO bombardovanja preuveličava, i da se osiromašenog uranijuma koji je tada bačen u Srbiji treba plašiti "taman koliko kobri i krokodila".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- To su ljudi koji ne znaju šta je kancerogeneza i kako rak nastaje, pa o tome ne treba ni da pričaju. Šteta je naneta u trenutku kada je bilo bombardovanje, to je ono što tvrdimo mi koji se zalažemo za istinu. Alfa čestice su ušle u naše organizme i šteta je napravljena. Nju jeste teško, ali nije nemoguće dokazati. Umesto da se svi zalažemo da se to ispita, postoje kolege koje pokušavaju na sve načine da dokažu suprotno. Koji su njihovi motivi ne znam. Da je u pitanju želja za istinom, sumnjam.

Vi se zalažete za formiranje neutralne komisije koja bi ispitala posledice bombardovanja?

- Samo neutralna komisija sastavljena od domaćih i stranih stručnjaka bi mogla da pruži sve informacije. Ljudi od struke se nigde u svetu ne plaše da kažu svoje mišljenje. Najbolji primer za to vam je Senegalac Bakari Kante koji je u aprilu 1999. bio u Srbiji i napisao izveštaj za UN koji je kasnije sklonjen od očiju javnosti, gde je jasno rekao da je napravljena ekološka katastrofa. Do tih podataka je naknadno došao američki novinar Robert Parson, kome možemo da zahvalimo što uopšte bilo šta znamo iz tog izveštaja.

Printskrin: YouTube/ENT Specialist

Šta takva komisija može da uradi?

- Nije dovoljno samo formirati komisiju, uz komisiju mora ići odgovarajuća laboratorija koja će biti u stanju da analizira sve što je potrebno. Komisija mora imati odgovarajući budžet, jer analize određenih hemijskih materija nisu uvek jeftine. Prema tome, Srbija mora imati laboratoriju koja je u stanju da identifikuje svaku supstancu, da se ne bi ponavljala situacija kao sa aflatoksinom pre neku godinu. Samo tako će formiranje komisije imati smisla. Baz toga, komisija ne može mnogo da uradi.

Ceo intervju možete pročitati OVDE.

(Telegraf.rs /Večernje novosti)