Milica je posetila Urugvaj i upoznala najsiromašnijeg predsednika na svetu. Poruku koju je poslao Srbima treba svi da čuju (FOTO)
Hose Muhika sada ima 81. godinu, od toga je u zatvoru bio 14 godina, tokom 70-ih i 80-ih godina, zato što je bio deo naoružane političke grupe
Milica Radović i pisac i putnik Viktor Lazić posetili su Urugvaj. Ko je imao priliku da poseti ovu južnoameričku zemlju, može sebe da smatra srećnim čovekom. Milica i Viktor upravo to i jesu, a sa putovanja donose priču sa bivšim predsednikom Urugvaja - Hose Muhikom, koga svi znaju kao najsiromašnijeg predsednika na svetu zbog skromnog načina života.
Preporučujemo
Ušli smo u najstrože čuvan prostor u Beogradu: U njemu se okupljaju masoni, i to pred ovim znakom (VIDEO)
OPOZVAN AMBASADOR U SLOVENIJI: Nikolić potpisao ukaz
Srbina koji je obišao 80 zemalja, u Urugvaju dočekao "najsiromašniji predsednik na svetu" (FOTO)
Hose Muhika sada ima 81 godinu, od toga je u zatvoru bio 14 godina, tokom 70-ih i 80-ih godina, zato što je bio deo naoružane političke grupe.
U vreme svog predsedničkog mandata, legalizovao je marihuanu, gej brakove i abortus.
U nastavku vam prenosimo utiske Milice i Viktora nakon upoznavanja urugvajskog predsednika:
"Pepe je jedan od najbogatijih ljudi koje sam ikada upoznala jer ima sve što mu je potrebno i zato donira 90% svoje mesečne plate, koja iznosi $12,000, najsiromašnijima i malim preduzetnicima.
Interesantno je kako je došlo do toga da upoznam najbogatijeg predsednika na svetu. Viktor (pisac i putnik sa kojim sam u tom trenutku putovala) i ja smo stigli do jedne od najpoznatijih vinarija u Urugvaju (kasnije ćemo saznati da je ta vinarija vlasništvo Muhikine babe). Čim smo stigli do vinarije upali smo u rupu i hladnjak nam je pukao.
Time smo bili prinuđeni da čekamo majstora par sati. To čekanje se isplatilo, ne samo zato što smo se najeli divnog grožđa, već smo smo i došli do Muhike. Čekajući majstora, prišla nam je novinarka koja je radila reportažu o vinariji.
Interesovala se za naše putovanje po Urugvaju. Priliku smo iskoristili i pitali da nas poveže sa nekim ko zna Muhiku. Nakon par telefonsih poziva, bili smo najavljeni kod Muhike. Novinarka poznaje autora knjige o Muhiki, Ernesta Andresa, koji nas je najavio.
Par dana od tog događaja, našli smo se ispred Muhikine kuće, na posla sata od Montevidea na imanju koje nema čak ni ogradu. Jedina prepreka između nas i Muhike je bilo obezbeđenje koje stoji na putu kako bi sprečilo da ulazi ko kako hoće.
Tu rade četiri stražara i kroz razgovor sa jednim od njih saznali smo da rade svaki dan i da su oni tu još od početka Muhikinog predsedničkog mandata.
U vreme kada smo došli, bio je ručak i Muhika je spavao. Morali smo da odemo nazad u Montevideo pa da se vratimo kasnije. Kada smo se vratili bio je na sastanku sa državnim službenicima u svojoj kući.
Tako da smo morali da sačekamo da se taj sastanak završi. S obzirom da smo već bili najavljeni, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo doći na red.
Nakon dva sata čekanja u kolima i igrajući se sa lokalnim kucama, došao je red na nas. Dok sam hodala zemljanim putem, milion misli mi se vrzmalo po glavi. Šta pitati takvu legendu, čovek kao Muhika se sreće jednom u životu. Toliko pitanja, tako malo vremena… Nakon par minuta, ugledah Muhiku i pomislih:
"Da li je moguće da je dočekivao državne službenike tako obučen… Nisam osuđivala, već sam bila iznenađena veličinom tog čoveka. Na sebi je imao belu prljavu košulju u kojoj radi u polju, otkopčanu tako da mu se vide grudi. Iako znam kod koga sam došla, moj ograničeni um nije mogao da shvati da takav čovek postoji. Nije ga briga za forme, čovek se bavi suštinom".
Našla sam ovu sliku koja je nastala u vreme kada je Pepe bio predsednik. Ona je i najbolji opis toga kakav odnos Pepe ima prema formama.
Pepe ne priča engelski i moje znanje španskog je u tom trenutku bilo dragoceno. Pričati na maternjem jeziku ovog čoveka je neprocenjivo. Objasnila sam mu da smo došli da ga vidimo, da pišemo o Urugvaju. Prvo što je rekao: „Ali postoji mnogo lepših stvari da se vidi.“. Šta god da sam izgovorila u tom trenutku je bilo nevažno jer je moja zbunjenost bila očigledna.
Pepe o svojoj svojoj bašti
Pošto nas je primio u svojoj bašti, krenuli smo priču o istoj. Pitala sam ga: Kako je to biti zemljoradnik?
Pepe: "Biti seljak je forma spoznaje. Univerzitet je jako bitan ali ti ne daje praksu. Mi smo ovaj sistem za navodnjavanje adaptirali našim okolnostima“. Rekao je to pokazivajući nam improvizovanu spravu.“
Milica: „Dakle vi ste seoski inženjer?“
Pepe: „Tako je, to sam oduvek bio“
Šta mislite da mi Srbi trebamo da promenimo?
Uzeo je duvan i krenuo da mota cigaretu. Motajući naizgled krupan duvan u tako mali papir, fokusiran na to što radi, razmišljao je o odgovoru. Nakon desetak sekundi je rekao:
Pepe: „Morate da naučite da živite sa onim što imate. Nemojte da se trudite da ličite na Evropu, nemojte želeti da ličiite na Rusiju, budite VI! Imate vašu kulturu, istoriju, planine, voće. Morate biti svesni onoga što imate.“
Viktor mi je rekao da ga pitam šta misli o filmu koji je Kusturica uradio za njega?
Pepe: „Kusturica o tome zna mnogo više od mene i zna šta radi.“
O revoluciji, kapitalizmu i savetima za bolji život
Milica: Viktor i ja pokrećemo revoluciju malim koracima u svetu koji nas okružuje. Želimo da pokažemo ljudima da smo svi jedno i da ne postoje granice na ovom svetu. Dajte nam neki savet kako možemo da budemo jači i istrajniji u tome što radimo. Odakle ste vi crpeli energiju za promene koje ste sproveli?
Pepe: "Prvu revoluciju koju moraš da uradiš jeste ovde - rekao je držeći me za ruku desnom rukom i levom rukom mi je kljucao kažiprstom po slepoočnici kao da želi da mi ureže to zauvek. Kao da mi prenosi deo te njegove ludačke pokretačke energije. Dok je to pričao ja sam stajala paralizovana jer me je gledao direktno u oči i ta njegova dubina je bila hipnotišuća.
Pepe: "Ulica je puna automobila, odlaze i dolaze. Moraš da naučiš da pređeš ulicu a da te ne zgaze.“
Cvrkut ptica je ulepšavao tu njegovu retoriku i davao na značaju to što priča, kao da je davao afirmaciju.
Pepe: "Nemoj da dozvoliš da ti kapitalizam oduzme glavu. moraš da naučiš da budeš slobodna unutar kapitalizma. Nemoj da dozvoliš da neka marketing kampanja i reklame razne te nateraju da kupuješ odeću, razne beznačajne stvari, kreme za podmlađivanje… Nikako. Prva revolucija je naša, u glavi. Moraš naučiti da živiš kako misliš, jer ako ne živiš kako misliš, završićeš misleći o tome kako da preživiš.“
Zašto je ljudima toliko teško da žive kako misle?
Pepe: "Najgore što se dešava sada je da ljudi imaju takvu presiju, da nemaju vremena da žive. Moraš da radiš konstatno, menjaš odeću svakog dana, plaćaš račune, a auto koji imaš ti nije dobar i moraš da kupiš veći i brži. I tako ti prođe život kupujući stvari.
Nemaš vremena da živiš. Moraš da radiš da bi živeo, ne da živiš da bi radio.
Život nije stvoren samo da bi radili. Moramo imati slobodno vreme za stvari koje volimo da radimo. Život ti prođe… U supermarketu možeš kupiti bilo šta. Ali ne kupuješ novcem, nego kupuješ svojim vremenom, i tako si potrošio život.“
Jedan od dokaza da je Pepe živeo onako kako je mislio jeste njegova neizmerna sloboda. Svi pamte njegove predsedničke dane, između ostlaog, po tome što je sa sobom uvek vodio svog ljubimca Manuelu pa čak i na posao.
Koju poruku želite da prenesem svim mladim ljudima koji čitaju ovo?
Pepe: "Budite živi jer je to jedno čudo! To je najveća stvar koju imamo. Morate voleti život. Životu je potrebna sloboda a sloboda dolazi iz glave. Nemojte dozvoliti da vas ponesu svi drugi šumovi. negujte skromost i poniznost.
U životu nećete imati trijumfa, imate stepenice kojima se penjete kontinualno. Nije najvažnije pobediti i trijumfovati, najvažnije je da se dignete svaki put kad padnete i da krenete iz početka. Jer takav je život.“
Ovo iskustvo je za mene bilo jedno od najznačajnijih u životu. Dokaz da ako ste pozitivni i otvoreni za nove prilike, čuda se dešavaju. Nisam ni mogla da zamislim da ću upoznati Muhiku kada sam krenula na put po Latinskoj Americi.
Neke stvari koje mi je Pepe rekao sam već čula ali izgovorene od strane toliko velikog čoveka, reči dobijaju na težini.
Naročito dok me je gledao u oči kada je pričao. Svaka njegova reč i misao su mi ostala usađene u mozgu, da nastave svoj život sa mnom u vidu oružja koje ću koristiti u revoluciji koju sprovodim. Na taj način, u moj uspeh jednog dana će biti utkane i reči i energija Velikog Muhike".
(Telegraf.rs/ Izvor: themilica.com/sr)
Povezane vesti
SAMO ZA STARIJE OD 16 GODINA, NOV, MODERAN HOTEL: U centru Hurgade, iz čuvenog hotelskog lanca Pickalbatros
Sloba Radanović o teškom detinjstvu, kroz suze je pričao o roditeljima: "Mama nije imala da mi kupi kiflu"
Travellandovi prolećni aranžmani po Last minute cenama! Evropski gradovi za Prvi maj i Uskrs od 99 evra
Draganu Mirković iznenadila deca, nakon teškog perioda: Jednim potezom dokazali da su uz nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"KO ĆE DA PLATI PIVO DA MU KAŽEM ISTINU O DANKI?" Komšije osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić tvrde da se njegov otac ponaša GNUSNO
OVO JE MARIO KOJI JE UBIJEN KOD ČAČKA Napadač ga pozvao da razgovaraju, pa ga izrešetao, na mestu pucnjave i roditelji žrtve
DOLIJAO DEČAK UBICA IZ NOVOG SADA! Posle bekstva i niza pljački tinejdžer (13) ponovo uhvaćen, ALI MUČNA PRIČA NIJE GOTOVA
Тутор
Мудра глава. Уместо да се ослонимо на своје снаге, трчимо за шангарепом.
Podelite komentar
MERLINKA
Eto...I u takvoj drzavi su legalizovani gej brakovi...Sramota za Srbiju!
Podelite komentar
sta to rece
Stari ti si davno prolupo. Samo za Rusima i da budemo Rusi jednoga dana dajBoze. Tu je spasanje na ovoj planeti za nas Srbe i nigdje vise. A eto ti budi TI i nemjesaj se gdje ti nije mjesto.
Podelite komentar