Bili su prijatelji, žestoki momci i vođe "Grobara": Jedan najsuroviji srpski kriminalac, drugi vlasnik fudbalskog kluba (FOTO)

Jedan za drugim, devedesetih godina padale su vođe beogradskih klanova. Neretko, likvidirali su jedni druge. Retko, među njima je bilo i dugogodišnjih prijatelja. Jedno od tih bilo je ono između Radoslava Trlajića, zvanog Bata Trlaja, i Mihajla Divca, vođa navijača Partizana.

Preporučujemo

Slučaj zastereo! Ubistvo Kneleta će po svoj prilici ostati zauvek nerazjašnjeno, uklonjeni SVI DOKAZI

Bata Trlaja je bio jedan od najistaknutijih članova tzv. "kaznene ekspedicije" Grobara koja je obeležila osamdesete. Njih dvojica zajedno bili su strah i trepet za sve navijačke grupe - ne samo u Jugoslaviji, već poznati i širom Evrope.

Bata je tada počeo da gradi ime, trenirao je boks i bio jedan od jačih momaka u Beogradu, ali i vlasnik Fudbalskog kluba "Bežanija".

Samo je jednom hapšen u životu i nije dozvoljavao da ga nazivaju kriminalcem.

Trlaja će svakako najviše ostati upamćen po čuvenoj izjavi da je Beograd: "Mala bara, puna krokodila", ali i kao navijač koji je prvi počeo da bilduje.

Držao je noćne klubove i zalagao se za "pametan biznis" bez nepotrebnog prolivanja krvi. Likvidiran je 25. februara 2000. godine rafalima iz kalašnjikova, nedaleko od ulaza u svoju zgradu u novobeogradskom naselju Dr Ivana Ribara.

On i bokser Mihajlo Divac bili su narazdvojni prijatelji. Mihajlo je važio za jednog od nezaustavljivih momaka. Napadao je i kad je u njega bio uperen pištolj. Usmrtio ga je hitac u leđa 12. februara 1995. godine.

A post shared by Legende Devedesetih (@legendedevedesetih) on Feb 5, 2017 at 12:38pm PST

O srčanosti ovog momka govore brojne anegdote poput one iz zatvora. Naime, kada mu je zatvorski stražar obećao batine, Divac je istog trenutka skočio na njega i udario ga. Nije hteo da ga pusti ni kad su pendreci ostalih čuvara počeli da pljušte po njemu. Trenirao je boks i pripadao "ekipi sa Zvezdare" iako je živeo na Novom Beogradu.

A post shared by Legende Devedesetih (@legendedevedesetih) on Oct 7, 2016 at 2:54pm PDT

Čuvena je priča o njegovom ranjavanju:

- Reagovao sam kad je on mene pogledao, onako provokativno - opisao je taj trenutak Mihajlo Divac u filmu "Vidimo se u čitulji". Onda sam ustao i krenuo prema njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak, ja sam i dalje išao. Drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak. I dalje sam išao prema njemu.

Poginuo je u obračunu u novobeogradskom hotelu "Putnik". Tu su bili smešteni učesnici bokserskog turnira "Beogradski pobednik" i on je oko osam sati ujutru otišao u hotel da od takmičara Slaviše Popovića uzme fotografiju s posvetom. Napuštajući hotel, zasmetalo mu je kako ga je pogledao crnogorski bokser Radovan Radusinović.

Posle nekoliko razmenjenih reči, došlo je do vatrenog obračuna. Divac je bio brži i u pravcu Radusinovića i njegovog prijatelja ispalio šest hitaca. Zatim je istrčao napolje, dobacivši svojim prijateljima da beže jer je “izranjavao ljude”.

U tom trenutku je pao. Usmrćen je metkom u leđa.

Ostaće upamćen kao momak kratkog fitilja, koji je bio na ratištima od 1991. do 1993. godine u Vukovaru. Po povratku sa ratišta učvrstio je veze i preuzeo kontrolu nad podzemljem Novog Beograda.

Ubijen je pet godina pre Bate Trlaje, a o njihovom prijateljstvu svedočili su momci iz beogradskog kriminalnog miljea, ali i oni sa južne tribine.

(J.S/j.stakic@telegraf.rs)