INTERVJU, BRANISLAV GRUJIĆ: Srpskoj privredi preti kolaps, neophodne hitne mere!

SRBIJA BI BILA U PROBLEMU I BEZ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE! Predsednik srpskog poslovnog kluba "Privrednik" i direktor kompanije "PSP Farman holding" Branislav Grujić izjavio je da je veliki problem srpske privrede nedovršen tranzicioni period, navodeći da je stanje u kome se ona nalazi "teško i složeno".

Grujić, koji je i potpredsednik Nacionalnog saveta za privredni oporavak, najavio je da će to vladino telo predložiti urgentne mere za oporavak realnog sektora, koje će posle javne rasprave sa predstavnicima privrede, banaka i Ministarstva finansija i privrede biti prosleđene premijeru Srbije.

Drugi talas krize nije vezan za realni sektor, već je privreda kolateralna šteta. Koliko uopšte treba da se osvrćemo na ekonomsku krizu, a koliko da radimo na sebi, da privučemo investitore?

- Mi smo ostali zarobljeni u tranziciji. Gde god pogledate, u Srbiji postoji nedovršen sistem i tek kad ga uredimo, izgradimo, bićemo spremni da prihvatimo strane investicije. Danas se ni projekti za koje je novac odobren ne realizuju, jer je zakočenost sistema takva da ne dozvoljava slobodno i bez ikakvih ograničenja investiranje.

Koliko je Srbija privlačna, za početak, domaćim investitorima da bismo mogli uopšte da pričamo o stranim?

- Osnova svake investicije je ekonomska isplativost projekta. Ako ona postoji, ulaganja u Srbiju će biti. To važi i za domaće i za strane investicije, samo je razlika u potencijalu - koliko mogu da investiraju. Ako domaći investitori nemaju mogućnost ni želje da investiraju, sigurno da neće ni strani. I obrnuto. Moramo da uradimo sve da podstaknemo investicionu aktivnost.

Na koji način je to moguće postići?

- Osnovni problem koji treba rešiti u privredi je kreiranje ambijenta u kome je moguće investirati i zarađivati, gde postoji minimum administrativnih procedura i prepreka za obavljanje delatnosti, uz smanjenje svih troškova administriranja. Srpska privreda troši oko milijardu evra godišnje na nepotrebne administrativne procedure.

Kakav ambijent čeka onoga ko se odluči da investira u Srbiju?

- Mislim da je stanje srpske privrede vrlo teško i složeno. Da bi se sprečio kolaps, neophodno je rešavanje problema likvidnosti države. Dobro je poređenje profesora Pola Krugmana da smo mi u stanju infarkta, a tada gledate kako da zapušene arterije otpušite što pre kako bi srce opet proradilo. Dakle, moramo da nađemo način da otpušimo sve arterije sistema i da krv počne da teče po organizmu, pa tek onda da se posvetimo sređivanju sistema.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, predstavljajući antikrizne mere Vlade Srbije, izjavio je da su one usmerene na to da podstaknu privredu i da se rasterete troškovi poslovanja preduzetnika. Kako Vi ocenjujete usvojene mere?

- To je prvi korak i dobro je da je napravljen, ali to je samo jedan od koraka koje treba dalje preduzeti da bi se stanje sredilo.

Šta je još neophodno učiniti?

- Pomenute mere koje se pripremaju, sa ukidanjem suvišnih propisa koje je ranije donelo Ministarstvo finansija i privrede, trebalo bi da doprinesu pokretanju srpske privrede. Neophodno je, takođe, promeniti mnoge fiskalne propise, Zakon o radu, Zakon o javnim nabavkama...

Ministar Dinkić je najavio da će tokom mandata Vlade pokušati da smanji poreze i doprinose na zarade. Hoće li preduzetnici tada biti u mogućnosti da povećaju zarade zaposlenima?

- Mi se zalažemo za smanjenje opterećenja, jer je nestimulativno zapošljavati, izdvajati sredstva za zarade zaposlenih pod sadašnjim uslovima. U modelu koji ja vidim eventualno ostvarene pogodnosti trebalo bi da idu u pravcu zarada zaposlenih, jer bez porasta zarada nema načina da se dođe do oporavka sistema.

Ako građani nemaju dovoljno novca, ni firme nisu u stanju da prave proširenu produkciju. Pomenuli ste nobelovca Pola Krugmana, koji je nedavno boravio u Beogradu, a koji je upravo zastupnik teorije da treba što više trošiti kako bi se izašlo iz krize.

- Objektivno, vi ne možete preko noći da povećate zarade i plate. Takođe, srpski građani su u ovom trenutku najmanje zaduženi po glavi stanovnika u celoj Evropi. Mi smo, dakle, ušli u "vrzino kolo" - male su nam plate, malo smo zaduženi i malo trošimo. Moralo bi da se, kroz investicionu potrošnju države, sa relaksirajućim uslovima za dobijanje potrošačkih kredita građana, koji treba da budu sa dužim otplatnim rokovima, povoljnim kamatnim stopama i slično, poveća agregatna tražnja.

Kritičari kažu da bi u tom slučaju najviše novca otišlo na uvoznu robu?

- Sigurno će deo novca otići na uvoznu robu. To je neminovno, jer mi nepotrebno uvozimo najveći deo stvari koje možemo da proizvodimo u Srbiji. Ali je bolje podstaći ceo ciklus, nego sedeti i čekati skrštenih ruku da se nešto samo od sebe dogodi.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je bila prisutna na sednici Saveta. Na koji način NBS može pomoći privredi?

- Narodna banka ima dosta mogućnosti da relaksiranjem monetarne politike i davanjem veće likvidnosti bankama pospeši, oslobodi kreditni grč koji postoji u ovom trenutku kod svih banaka. Ponavljam, srpske firme u ovom trenutku nisu u stanju da izađu iz tog zatvorenog kruga, odnosno obim njihovih aktiva i visina preuzetih kredita čine zatvoreni krug koji ne dozvoljava uzimanje novih kredita.

Nezaobilazno je pitanje oscilacija kursa dinara, u kojoj meri je u proteklom periodu to uticalo na privredu?

- Najveći problem je, kao i kod građana, što ne možete da planirate i napravite neku realnu procenu prihoda. Danas i bez intervencija NBS nije došlo do pada kursa, što je dokaz da je u velikoj meri u prethodnom periodu taj kurs bio posledica spekulativnih radnji, a ne realnih ekonomskih kretanja na tržištu. Kurs, s jedne strane, izaziva problem da je svako ko se bavi uvozom i izvozom stalno na gubitku. S druge strane, svi bilansi naših firmi koji su u dinarima na kraju su negativni, a čim su negativni, nijedna banka više neće da finansira firmu i opet smo ušli u taj začarani krug.

Sve češće se u javnosti pominje prodaja strateških preduzeća poput "Telekoma Srbija" i EPS-a, kako bi se popunile "rupe" u budžetu. Smatrate li da bi to bio dobar potez?

- Mislim da nije dobar potez prodavati strateške stvari u trenutku kad je tržište na najnižem vrednosnom nivou u celom svetu. Ima druge imovine Republike Srbije koja nije aktivirana, nije korišćena, poput nekretnina, zemljišta. Na upravljanje tim resursima država troši novac, a sve što ne donosi prihod je apsolutni trošak i predstavlja udar na budžet.

Dovođeni ste u vezu sa srpskim privrednicima koji su, navodno, bili zainteresovani za kupovinu "Jata". Koliko je bilo istine u tim navodima, odnosno koliko je to realna opcija i dobra ideja?

- Konkretno nisam ni sa kim pričao, novine vole da spekulišu.

Potpredsednik ste Srpsko-američkog centra i potpredsednik Upravnog odbora Asocijacije privrednih komora Srbije i Rusije. Postoji li sa stanovišta privrede uopšte dilema SAD, Rusija ili EU?

- Mi smo toliko mali ekonomski činilac u celom sistemu i nemamo taj luksuz i pravo da se opredeljujemo za neku stranu. Ko god nam je poslovni prijatelj i pokaže želju da investira i stvara u Srbiji, dobrodošao je. Mi treba da mu otvorimo vrata i pomognemo da ovde radi.

Koliko je srpska privreda u proteklom periodu koristila povlašćeni trgovinski status sa Rusijom?

- Dodao bih i Belorusijom i Kazahstanom. Naš problem je što nemamo dovoljno robe za to veliko tržište. Opet smo u "vrzinom" kolu. Da bismo proizveli dovoljno robe, trebaju vam kvalitetni investicioni instrumenti, dugoročni i sa niskim kamatama, kako bi se napravio proizvod koji je konkurentan i koji kao takav može da se prodaje na tim tržištima.

Izjavili ste da imate jak motiv da pomognete svojoj zemlji. Potvrda toga je da je Vaša kompanija "PSP Farman holding", i to u trenutku kada je sektor građevinarstva u Srbiji zahvatila velika kriza, odlučila da investira gotovo 200 miliona evra u projekat "West65" na Novom Beogradu i rekonsrukciju hotela "Marriott" u Vasinoj ulici.

- I profesor Krugman je u svom izlaganju napomenuo da nema privrede koja je u dobrom stanju ako ne niču nove stambene jedinice i građevinska industrija stoji. Bez investiranja u nekretnine nema napretka. Pre ili kasnije ćemo to i ovde shvatiti. "West 65" je jedan od najsavremenijih projekata koji se u ovom trenutku gradi na prostorima bivše Jugoslavije, a čiji je cilj stvaranje drugačijeg načina života i stanovanja.

Projekat na 160.000 kvadratnih metara uključuje više od 500 modernih stanova i 100 lokala. Koje su njegove osnovne prednosti?

- Osnovne prednosti su da ćete imati sve usluge na jednom mestu, organizovan i tehnološki napredan ambijent koji će vam omogućiti da trošite najmanje vremena za sve ono što je potrebno za život jedne porodice. Od optičkog vlakna koje je dovedeno do kuće, gde dobijate telefon, televiziju i internet kroz jedan kabl, preko slobodne wi-fi zone u celom prostoru, do korišćenja obnovljivih izvora energije, podzemnih voda kao energenta, gde će svako koristiti i plaćati onoliko koliko potroši energije.

Za kraj, zbog vaše sposobnosti mnogi bi želeli da Vas vide u politici. Imate li takve ambicije?

- U političkom smislu sigurno ne. Ali da pomognem u upravljačkom, svakako.

(Nikola Stojić)