Srpski pacijenti skoro 20 godina čekaju na transplantaciju!

Transplantacija organa, veoma koristan i života vredan vid lečenja, u Srbiji i dalje čeka svoju ekspanziju. U našoj zemlji samo 10 odsto pacijenata dobije šansu za novi život, a srećnici na nove organe neretko čekaju i više od 10 godina.

Preporučujemo

- Punih 17 godina išao sam na dijalizu. Dva puta su me pozivali na transplantaciju, jednom u Beograd, jednom u Novi Sad, ali nijednom nije bila uspešna. Pokušao sam da dobijem bubreg od živog donora - majke i oca, međutim, nakon analiza, ni jedno ni drugo mi nisu odgovarali. Onda su devedesetih zabranili uzimanje organa od živih donora, pa sam i tu izgubio vreme - priča za Telegraf jedan od "srećnijih" Novosađanin Radoslav Jovičić.

Radoslavu je bubreg, najzad, presađen 2012. Poziv za operaciju dobio je dok je bio u Mađarskoj, granicu je prešao peške jer službenici nisu verovali da žuri na ovaj bitan zahvat.

- Pozvali su me dok sam bio u Segedinu, to je bio treći put i stvarno sam želeo da stignem. Kad sam krenuo ka Novom Sadu, na granici me je dočekala velika kolona vozila, da bih što pre stigao krenuo sam peške. Carinici su me terali i nisu mi dali da pređem u Srbiju. Nisu verovali da žurim na operaciju, ni sam ne znam kako sam uspeo – priča Jovičić, inače fotograf, i dodaje da je po prelasku u zemlju pozvao taksi do Subotice, a kasnije i autobus do Novog Sada i srećom stigao na vreme.

U svetu za situaciju u kojoj se našao Radoslav postoje helikopteri koji dolaze po pacijenta, jer organe je najbolje presaditi u najkraćem roku. Na žalost, u našoj zemlji ostaje vam samo snalaženje.

"EUROTRANSPLANT" NA DUGOM ŠTAPU

Problem je veliki, a pacijenata koji uspeju da se spasu i ovim vidom lečenja dobiju šansu za novi život premalo. Dolazak "Eurotransplanta", međunarodne mreže razmene organa najavljen je za prošlu godinu, ali do toga još uvek nije došlo. Ova mreža trebalo bi da pruži mogućnost da najhitniji pacijenti dobiju organe i od donora iz inostranstva.

Predsednik Udruženja transplantiranih Vojvodine "Pan transplant" Marinko Divjak nije previše optimističan po pitanju "Eurotransplanta", ali smatra da boljitak postoji.

- Mislim da je priča s "Eurotransplantom" kao šargarepa na dugom štapu, pusta želja. Mi za to moramo ispuniti uslove, a samo je Albanija iza nas po broju transplantacija - navodi Divjak, i sam transplantirani bubrežni pacijent koji je 5 godina čekao novi organ.

On dodaje da Udruženje blisko sarađuje s Kliničkim centrom Vojvodina s kojim ulažu zajedničke napore da edukuju što više ljudi i podignu svest o ovoj vrsti lečenja.

Divjak navodi da postoji poboljšanje u proteklih par godina, jer se naši stručnjaci sve više obučavaju u ovoj oblasti, pa postoji nada da će se smanjiti broj hitnih pacijenata kojima je svaki dan dragocen.

MINUTI ŽIVOTA VREDNI

- Svakih 11-12 minuta umre osoba koja čeka organ, a svakih 18 minuta nova se stavi na listu čekanja organa. U Evropskoj uniji 65.000 ljudi čeka na novi organ. Podaci su kritični, ali se mi trudimo da podignemo svest stanovništva o donorstvu, jer je kod nas transplantacija i dalje tabu tema – navodi Jelica Alagić koordinatorka projeka donorskog i transplantacionog projekta "Šansa za novi život" Kliničkog centra Vojvodine.

Donora je sve više, ali Alargić dodaje da nije bitan broj prikupljenih donorskih kartica, već edukacija građana, jer će se porodica lakše odlučiti da donira organ moždano mrtve osobe ukoliko je upućena u proceduru.

- Podizanje svesti građana o značaju transplantacije dovelo bi do povećanja broja donora što bi značilo nadu, jer bi se smanjile liste čekanja i ljudi bi dobili šansu za bolji život – naglasila je Dr Alargić.

ZABRINJAVAJUĆI PODACI

Zabrinjava podatak da je u Srbiji za 30 godine izvedeno 1300 transplantacija, što je znatno manje od razvijenih zemalja u regionu, kao što su Češka ili Poljska u kojima se obavi između 400 - 500 zahvata godišnje.

Na transplantaciju bubrega u našoj zemlji čeka oko 3.500 pacijenata, dok je teško odrediti koliko je ljudi na listi čekanja za novo srce ili jetru. Zbog nedostatka organa u Srbiji, prema nekim podacima, mesečno umre oko 30 pacijenata, uglavnom od bubrežnih, srčanih i plućnih bolesti.

DVE VRSTE TRANSPLANTACIJE

Postoje dve vrste transplantacije organa to su one sa živog donora i kadaverične, odnosno uzimanje organa od donora koji je moždano mrtav, a čija je rodbina pristala na ovaj zahvat ili on sam, za života, zaveštao organe. Kadaverično presađivanja je i najčešće, zbog nemogućnosti nekih organa, kao što su srce, pluća, rožnjača, da se presade sa živih donora.

U Srbiji već više od 13 godina nije urađana transplantacija srca, dolazak "Eurotransplanta" omogućio bi da se ovaj zahvat ponovo obavlja kod nas.

Do tad, pacijentima ostaje da čekaju, dok njihovi vitalni organi propadaju zbog svakodnevnih dijaliza i drugim terapija, koje koliko pomažu, ipak predstavljaju kratkoročno rešenje, a ne ono koje treba da traje deceniju i više.

(M. Radović)