"Kad sam ja doneo bombu u sudnicu, kako onda Praljak ne bi mogao da unese otrov?" Tri verzije o tome ko je generalu ispunio poslednju želju

Zatvorenike Haškog suda niko ne tretira kao kriminalce, pa je upravo to jedan od razloga kako je ratni zločinac Slobodan Praljak uspeo da unese otrov u sudnicu, kako tvrde sagovornici hrvatskih medija koji su bili u tribunalu.

Hrvatski toksikolog: Lekarska intervencija nije bila brza, Hitna stigla tek posle sat vremena!

Preporučujemo

- Zatvorenike Haškog suda niko tamo ne tretira kao kriminalce, kao nekoga prema kome treba biti nasilan i strog. Većina nas smo generali, pa nas tako i tretiraju. On je u Hagu bio gospodin i prema njemu su se tako odnosili. Ako je želeo da dođe do otrova, mogao je to da učini vrlo lako. Bez obzira na veru, nacionalnost i strane na kojima smo bili u ratu, u Hagu smo bili samo profesionalci. Tu rat prestaje, tu smo vojnici - prepričao je za "24sata.hr" bivši zatvorenik koji je u Hagu proveo nekoliko godina.

U razgovoru s ljudima koji su bili u kontaktu s pokojnim zločincem Praljkom, spominje se njegova razočaranost situacijom u kojoj se našao. Oni ne tvrde da je bio depresivan, ali svakako nije bio najbolje raspoložen.

Portal Hrvatskog narodnog veća, pre presude, objavio je da je pokojni Praljak često čitao Šekspirove sonete. Jednom, pod naslovom “Umoran vapim ja za smrću trajno”, često se vraćao.

Međutim, Praljak je uvek pokazivao iskreno staranje za prijatelje koji su kontaktirali s njim. Bio je jako brižan. Voleo je svoje prijatelje i to im je otvoreno davao do znanja.

- Ipak smo mi Balkanci, pa ćemo se snaći i međusobno pomoći. Generalu Praljku otrov je nabavio ili neko od drugih kolega generala, koji su već osuđeni i odslužuju pravosnažnu kaznu zatvora, pa su kontrole nad njima i manje, ili neko od stražara, što je i verovatnije. Stražari tamo baš nisu bajno plaćeni, ne znaju ni dokle će zapravo još uopšte da imaju posao, i uvek su nam rado za neku novčanu nadoknadu nabavljali stvari koje smo želeli i donosili nam u zatvor - tvrdi sagovornik hrvatskog portala.

Pregledi su, dok je on bio tamo, u ćelijama bili retki i obično najavljeni.

Foto: Tanjug/AP

- Neko mu je svesno pomogao i uslišio mu molbu. Trebalo je i tačno znati koji otrov i gde nabaviti. Neko mu je ispunio poslednju želju, uveren sam da je to neko od osoblja Haškog suda - misli sugovornik "24sata".

Kaže da kontrole pri posetama nisu bile rigorozne. Tačno je da porodica ili prijatelji nisu mogli da ulaze s torbama, to su mogli samo advokati, ali bočicu otrova mogli su da unesu. Međutim, tad bi posetilac riskirao veliku kaznu, a pritvorenik samicu.

- To Praljak sigurno nije rizikovao, pa sam i dalje uveren da mu je otrov pribavio i u poslednji tren u ruke dao neko od radnika suda - kaže bivši haški zatvorenik.

Da se nije postupalo po sigurnosnoj proceduri smatra stručnjak za sigurnost Mate Laušić. On je bio svedok u postupku protiv Gotovine, Markača i Čermaka. U Hagu je bio 15-ak puta i jako dobro poznaje njihov sigurnosni sistem. Kako suđenje traje 13 godina, sve je bilo opuštenije.

Foto: Wikipedia/Emiya1980, Tanjug/AP

Pritvorska jedinica nalazi se u Ševeningenu i optuženi se iz nje dovoze u sud. U pritvorskoj jedinici pritvorenici dobijaju odeću u kojoj će ići na sud. Nije izvršena “sterilizacija”, pregled nije napravljen. Pitanje je koju je supstancu ratni zločinac Slobodan Praljak popio. Moguće je da je uzeo neko sredstvo za čišćenje sanitarnih prostorija, koje često imaju i toksična svojstva, ili je sam napravio nešto - smatra Laušić.

- Da je stražar bio u neposrednoj blizini, kao što je bio njegov kolega kad je sud obrazlagao presudu Jadranku Prliću, uočio bi na vreme kako Praljak poseže rukom u džep i sprečio bi ga. Međutim, on je bio zaklonjen od Prlića i uopšte nije video šta se događa - kaže Laušić.

S njim se slaže i penzionisani inspektor Branko Lazarević, takođe haški svedok. Lazarević je uspeo u Haški sud da unese ostatke bombe.

- Kad sam ja mogao da donesem bombu u sudnicu, kako onda Praljak ne bi mogao da unese par kapi nekog otrova? A i da ga je stražar pratio, morao je da vidi da poseže za nekom drugom čašom i mogao je da reaguje odmah i tako ga spreči da supstancu popije do kraja - kaže Lazarević.

(Telegraf.rs)