Amerika platila Crnoj Gori 55 miliona dolara za razlaz sa Miloševićem: Nova otkrića iz Klintonove biblioteke

Administracija bivšeg američkog predsednika Bila Klintona pružala je značajnu političku i finansijsku podršku crnogorskoj vlasti nakon što se predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Ðukanović distancirao od politike Slobodana Miloševića, pišu podgoričke Vijesti.

Kako se navodi, to se može zaključiti iz dokumenata koji su krajem prošle nedelje postavljeni na sajtu "Predsedničke biblioteke i muzeji Bila Klintona", u kojima se navodi da je administracija bivšeg predsednika SAD samo 1999. godine Crnu Goru pomogla sa 55 miliona dolara.

Preporučujemo

Ðukanović preuzeo dužnost predsednika Crne Gore: Umesto srpske provincije postali smo najrazvijenija zemlja Zapadnog Balkana

- 20 miliona od toga je bila tehnička i humanitarna podrška, a 35 miliona platni bilans - rekao je 9. decembra 1999. godine Džejms Dobins, specijalni savetnik predsednika i državne sekretarke za Kosovo i primenu Dejtonskog sporazuma.

Crna Gora je morala da se distancira od politike Slobodana MIloševića Foto: Profimedia/AFP

Dobins je tom prilikom kazao da SAD podržavaju političke i ekonomske reforme koje se dešavaju u Crnoj Gori i da bi ona mogla da posluži kao primer ostalim delovima tadašnje Jugoslavije.

Navodi se da je pohvale na račun Ðukanovića Klinton izneo u govoru juna 1999, a u čast tadašnjeg slovenačkog predsednika Milana Kučana.

- Želeo bih da se zahvalim takođe i predsedniku Crne Gore Dukanoviću, koji je ovde večeras sa nama, za sve što su uradili da zaštitite demokratiju i toleranciju neophodnu da se ona razvije. Uz vašu pomoć, i stalan oprez, možemo jednom za svagda dokazati da su Evropa i sloboda sinonimi - piše u njegovom govoru od 21. juna 1999. godine.

Tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt se sa crnogorskim predsednikom sastala krajem 1999. godine u Berlinu na marginama sastanka šefova diplomatija osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8), a njih dvoje su naredne godine razgovarali i u Rimu, što se vidi iz dostupnih podataka o sastancima američkog predsednika i državne sekretarke.

Klinton je u to vreme bio na čelu američke administaracije Foto: Tanjug/AP

Navodi se i da je uoči početka bombardovanja NATO 1999, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berget pripremio dokument koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajt bio namenjen deo o Crnoj Gori.

U dokumentima se navodi i da se Bela kuća trudila da o pitanju stabilnosti Crne Gore 2000. godine razgovara sa tadašnjim i sadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

- Mnoge zemlje G8, naročito naše NATO saveznice i mi sami, zabrinuti smo zbog napora Miloševića da destabilizuje region, ne samo Crnu Goru, nego mnogo šire. Zato očekujem da se tokom radne večere i bilaterale sa predsednikom Putinom pomene pitanje stabilnosti na Balkanu i da će predsednik naglasiti važnost da se zalažemo za očuvanje demokratske vlade pod Ðukanovićem - rekao je tadašnji državni sekretar Stajnberg.

Milo Đukanović iz mlađih dana Foto: Wikimedia/Robert D. Ward

Crna Gora bila je tema više telefonskih razgovora Klintona sa britanskim premijerom Tonijem Blerom i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.

U drugom razgovoru on Bleru govori kako se i da li se može izvršiti ekonomski pritisak na Miloševića koji neće previše naškoditi Makedoncima i Crnogorcima, a među opcijama su borba protiv pranja njihovog novca na Kipru i pritisak na njihove račune u Londonu.

- Ne želim da Crnogorcima stvorim bilo kakve probleme - kazao je Klinton Bleru u aprilu 1999. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)