Ovih 7 stvari ne smete da propustite, to je najvrednije blago naše istorije: Narodni muzej se otvara posle 15 godina (FOTO)

Preko 400.000 predmeta ponovo će biti dostupni očima posetilaca kada se Narodni muzej u Beogradu otvori na Vidovdan, nakon 15 godina pauze.

Iako predugo zatvorena, zgrada na Trgu Republike će najvernijim posetiocima izgledati kao dobri stari prijatelj, dok će za mlađu publiku predstavljati posve novo poznanstvo. Neki artefakti će verovatno privući više pažnje nego drugi, a Telegraf.rs vam otkirva na šta treba da obratite posebnu pažnju, ako prvi put odlazite u ovaj Muzej.

Preporučujemo

KOLICA IZ DUPLJAJE

Dupljajska kolica mnogima su poznata samo iz knjiga istorije umetnosti. Reč je o figuri od terakote, pronađenoj u Banatu i staroj oko 3.500 godina. Ljudska figura sa ptičjim kljunom, nakitom i u zvonastoj suknji vozi se na kolicima na tri točka. U pitanju je obredni predmet izuzetnog verskog značaja za preistorijski kult tog doba.

Kolica na tri točka Foto: Wikipedia/Mihailo Grbić

PRARODITELJKA

Praroditeljka je simbol Lepenskog vira. Skulptura rađena od kvarcnog peščara datira iz perioda od 6300 do 5900. godine pre n.e.

Ova usta svako zna Foto: Wikipedia/Mickey Mystique

Kultura Lepenskog Vira je stvorila prve monumentalne skulpture u Evropi i poznata je po njegovom postepenom prelazu sa načina života ranih ljudi u lovačko-sakupljaču do poljoprivredne ekonomije neolitskog perioda. Lepenski Vir je popularno poznat kao "prvo urbano naselje Evrope" ili "prvi grad u Evropi".

NESMIN, BEOGRADSKA MUMIJA

Najvredniji predmet staroegipatske kulture koji Srbija ima jeste mumija po imenu Nesmin. Njega je 1888. godine mecena Hadži Pavle Riđički, tokom putovanja po Egiptu, kupio u Luksoru i poklonio je Narodnom muzeju.

Nesmin, beogradksa mumija Foto: Telegraf

Mumija se i po Balkanu naputovala. Sve do šezdesetih godina mumija je bila deo stalne postavke muzeja, da bi bila prebačena u Podgoricu, dok se početkom devedestih nije vratila u Beograd.

Otkriveno je da tajanstvena rolna papirusa u blizini njenog srca predstavlja jednu od retkih kopija najkompletnije verzije misteriozne egipatske "Knjige mrtvih", koja vekovima intrigira čovečanstvo. To je jedina mumija sa u sebi sačuvanim listom papira.

PEČAT KNEZA STOJIMIRA

Reč je o zlatni pečatu kneza Strojimira, nastalom krajem devetog veka, koji je najstariji materijalni dokaz srpske državnosti. Posle više od 1100 godina, 11. jula 2006. godine, Vlada Srbije je kupila pečat na aukciji u Minhenu za 20.000 evra. Na njemu se nalazi grčki natpis "Bože, pomozi Stojimiru" i krst u centru.

Pečat se nalazi u trezoru Istorijskog muzeja, ali velike su šanse da će biti izložen u zgradi iza Spomenika knezu Mihailu.

Vlada je pečat otkupila pre 12 godina Foto: Tanjug/Zoran Žestić, Wikipedia/Центар за истраживање православног монархизма

MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE

Jevanđelje rađeno za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, jeste rukopisna knjiga na 362 stranice, sa veoma bogatim dekoracijama. To je jedan od najstarijih preživelih dokumenata napisanih na srpskoj verziji crkvenoslovenskog jezika. Od 2005. godine "Miroslavljevo jevanđelje" je pod UNESCO zaštitom.

Jedna stranica je u Rusiji Foto: Wikipedia

Knjiga je prvobitno čuvana u Hilandaru, pre nego što je poklonjena kralju  Aleksandru  Obrenoviću, prilikom posete manastiru 1896. godine. Od tada je rukopis promenio ruke desetine puta: ukraden je iz kraljevog sefa kada su kralj i kraljica ubijeni 1903. godine, sa našom vojskom je prešao Albaniju tokom Prvog svetskog rata, a strogo je čuvan za vreme Drugog.

Knjiga je vrlo krhka i izlaže se u posebnim uslovima.

AUTOPORTRET KATARINE IVANOVIĆ

Reč je o verovatno najpoznatijem delu jedne od samo tri srpske slikarke koje su delovale u 19. veku. Katarina je bila voljena i popularna umetnica svoga doba, a njen talenat otvarao joj je vrata obrazovnih ustanova Beča koje su za žene u to doba bila zatvorena.

Katarina Ivanović bila je poznata slikarka Foto: Wikipedia

KRUNISANJE CARA DUŠANA

"Proglašenje Dušanovog zakonika" odnosno "Krunisanje cara Dušana" je istorijska kompozicija Paje Jovanovića rađena 1900. godine po narudžbini Kraljevine Srbije za potreba Svetske izložbe u Parizu na kojoj je nagrađena zlatnom medaljom. Predstavlja jedno od njegovih najpoznatijih dela, a Jovanović je navodio da je to njegova najlepša kompozicija.

Ovu sliku posetoci su mogli da vide i proteklih godina Foto: Wikipedia

Na samoj slici je prikazano proglašenje Dušanovog zakonika u Skoplju 1349. godine, sa istorijskim ličnostima koje su tom činu prisustvovale.

VIDEO Ovako izgleda svet naopačke ili bez tela: Bili smo u Muzeju iluzija

(D.D.S.)