ŠTA BI SA SRBIJOM BILO DA ĐINĐIĆ NIJE UBIJEN? Evo gde bi Srbi sada bili da je Zoran živ! (VIDEO)

U proteklih 13 godina jedno pitanje se veoma često postavlja, kada se govori o političkom životu u Srbiji – gde bi danas bila Srbija da 12. marta 2003. godine nije ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić? Uz ovo glavno idu i pitanja da li bi Srbija već bila članica Evropske unije? Da li bi građani Srbije imali evropske plate? Da li bi Srbija bila vodeća država u ekonomskom smislu na celom Balkanu?

Preporučujemo

OVO SU NAJNOVIJI DETALJI UBISTVA ZORANA ĐINĐIĆA! Srpski istražitelj OTKRIVA PRAVU ISTINU o zločinu koji je zapalio Srbiju (FOTO)

Lider LDP-a Čedomir Jovanović i bliski saradnik Zorana Đinđića kaže "Danas" da "određivanje mere i zaostavštine ubijenog premijera nije jednostavno".

PROROČANSTVO ĐINĐIĆA KOJE JE ZAPALILO SRBIJU! Zoran je PREDVIDEO kada će Srbi i Albanci živeti ZAJEDNO na Kosovu

Foto: Profimedia/AFP

- Određivanje mere Zoranove zaostavštine u našem društvu i politici nije jednostavno. Sa jedne strane, danas je ideja evropske Srbije postala opšte mesto velikog dela naše političke scene i društva, uključujući i stranke koje su pre Zorana bile glavna prepreka proevropskoj politici. Sa druge strane, jako često imate utisak da većina političara koji govore o Evropi, o modernoj Srbiji, ne razume čak ni sopstvene reči a i ne pokušava da shvati zašto je važno da Srbija postane zemlja demokratskih institucija i procedura, zemlja koja poštuje svačija prava, brani slobode, gradi nove odnose sa susednim državama i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropom - rekao je on.

Foto: Profimedia, Tanjug/Sava Radovanović

Prema njegovoj oceni, danas je evropska politika u Srbiji u najvećoj meri postala floskula bez sadržaja isto kao što je i pominjanje Zorana opšte mesto koje ništa ne znači ako se ne razmišlja o suštini njegove politike, ali i o nerasvetljenoj pozadini njegovog ubistva.

- Zoranov život je bio skupa cena na putu stvaranja evropske Srbije. On i njegove ideje 12. marta 2003. prešli su na onu stranu svakog razumnog i racionalnog napada i danas su sporni samo opskurnim teoretičarima zavera i desničarskom političkom talogu. Ipak, da bi sve ono što je uradio u Srbiji dobilo konačan smisao, evropskoj ideji u Srbiji potrebno je dati pun smisao, neophodno je udahnuti joj novi život kroz konkretnu politiku - zaključuje on.

Foto: Profimedia/Corbis

Deo odgovora na ova pitanja pokušao je da u svojim tekstovima za Nedeljnik da dr Čedomir Antić koji piše da bi Srbija imala najverovatnije dva puta, a oni bi zavisili od toga da li bi atentat propao ili da li se uopšte dogodio.

Da se ubistvo premijera Đinđića nije dogodilo, dugo planirana velika policijska akcija i delovanje Specijalnog suda za organizovani kriminal završili bi se bez hapšenja i osuda. Zemunski klan bi se povukao u ilegalu, piše Antić, gde bi tavorili godinama poput Makine grupe.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

– Pored sukoba sa delom DOS-a i partijama starog režima, Đinđić se oko kosovskog pitanja nalazi u oštrom sukobu sa Nemačkom, Britanijom i SAD. Do novembra 2004., 19 meseci nakon atentata, Đinđićeva vlada je morala na izbore. Pod političkim udarom svih, pa i kriminalnih klanova, DS bi teško okupio veći broj stranaka oko sebe tako da bi bilo malo verovatno da dobije više od 12, 13 odsto glasova – smatra Antić.

U drugoj opciji, da atentat nije uspeo, neuspeh, bez ranjavanja, učinio bi da malo ko nastavi da veruje u moguću opasnost koja je pretila srpskom premijeru. Ovo sve iz razloga jer je tokom devedesetih postojala marketinška zloupotreba pokušaja atentata, koja je dovela do opšteg i sitničavog nepoverenja.

– S druge strane, teško ranjeni premijer, verovatno bi, uprkos rastu popularnosti, nakon oporavka napustio politiku. Mnogi današnji nosioci njegovog kulta bi ga ubrzo zaboravili. Lakše ranjeni premijer mogao bi da pokrene temeljnu akciju u borbi protiv kriminala  - smatra Antić.

(Telegraf.rs)