PROBLEM AZILANATA: Nije kriva Srbija, već Nemačka!

Analitičarka Evropske inicijative za stabilnost, Aleksandra Štiglmajer, izjavila je da problem nije u lažnim azilantima već u pogodnostima koje pružaju neke zemlje tokom procesa traženja azila, ali da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje.

Nakon što je Evropska komisija potvrdila da je primila pismo nekolicine članica EU o ozbiljnom povećanju broja osoba koje traže azil, u Briselu su zabrinuti da bi to, uz skoro usvajanje mehanizma za privremenu suspenziju azila, moglo dovesti do blokade slobodnog kretanja za stanovnike Zapadnog Balkana.

Ukazujući da je ovde reč o najvećem broju lica koja dolaze iz Srbije i Makedonije, u razgovoru za "Glas Amerike" Štiglmajerova tvrdi da problem nije u takozvanim lažnim azilantima, već u dugim procedurama u nekim evropskim zemljama i pogodnostima koje one pružaju svima koji preko zime žele krov nad glavom, hranu, zdravstvenu negu i pristojan džeparac.

Više od 14.000 onih koji su uglavnom došli iz Srbije i Makedonije u evropske zemlje samo tokom proteklih osam meseci je zabrinjavajuća brojka, međutim, problem treba rešavati u samoj Evropi, smatra ona.

- Opasnost postoji, jer je ovog puta Nemačka obuhvaćena problemom. Tamo je u septembru bilo 4.000 prijava za azil od srpskih i makedonskih građana, a to je veliki broj. U celoj prošloj godini je bilo 8.000, a to znači da su u jednom mesecu imali polovinu onoga što su imali celu godinu ranije. Dakle, Nemačka hoće da reaguje, samo problem je u tome da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje - rekla je Štiglmajer.

Ona dodaje da treba oduzeti beneficije zbog kojih ljudi idu u Nemačku.

- Od svih tih balkanskih nacionalnosti, skoro niko više ne dobija azil zato što tamo nema više političkih progona. Nema razloga da se daje azil i to znači da je reč o lažnim azilantima. Ali u Nemačkoj se može tokom procesa traženja azila provesti preko pola godine: dobiješ smeštaj, hranu, odeću, medicinsku brigu i uz to se sada još daje džeparac od 420 eura za četvoročlanu porodicu. Ranije je to bilo manje, a reč je o sudskoj odluci Ustavnog suda iz jula i to je razlog zašto su sada ljudi navalili na Nemačku - kaže analitičarka.

Na pitanje koliko vlade Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i Makedoniji, treba da rade da bi se talas lažnih azilanata smanjio, Štiglmajer kaže da ne mogu mnogo da urade.

- Ili Evropska komisija da traži bolju saradnju sa članicama EU ili da se proverava ko izlazi iz države, ali to je jako veliki problem zato što se većinom radi o Romima i ako bi sada Srbija ili Makednija počele da izvlače Rome iz autobusa, to bi bila etnička diskriminacija. Znači, rešenje je u EU jako jednostavno, da se države Balkana proglase zemljama sigurnog porekla i da se radikalno skrati cela procedura - zaključuje Štiglmajer.

(Telegraf.rs / Tanjug)