BRITANSKI EKONOMIST: Beograd i Priština postigli istorijski dogovor

Dogovor koji su 19. aprila postigli Beograd i Priština nije "ništa manje nego istorijski" i predstavlja veliki uspeh za visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je posredovala u deset rundi teških pregovora između lidera dveju strana, piše londonski "Ekonomist" u izdanju od subote 27. aprila.

Dogovor takođe demonstrira da je privlačnost proširenja Evropske unije i dalje dovoljno jaka da privoli ljude i zemlje da učine stvari kojima bi se inače protivili, piše taj nedeljnik. O dogovoru su pregovarali ljudi čija prošlost, kako ocenjuje list, "teško da ukazuje da su oni skovani za kompromise".

- Otkad je dogovor postignut, svi oni su optuživani za veleizdaju, dobijali su čak i pretnje smrću, ali postoje dokazi da većina Srba i kosovskih Albanaca veruju svojim vođama i smatraju da su učinili pravu stvar. Za Kosovo, gde je većinsko albansko stanovništvo i koje je 2008. proglasilo nezavisnost, ali ga Srbija ne priznaje, suština postignutog dogovora predstavlja veliku pogodbu da Srbija priznaje nadležnost kosovske vlade nad celim Kosovom, a Kosovo daje veliku autonomiju Srbima koji žive na severu, a gde neće biti raspoređene kosovske bezbednosne snage - navodi "Ekonomist".

List takođe piše da lideri oko 45.000 Srba koji žive na severu Kosova nisu zadovoljni ovim sporazumom i podseća da kosovski Srbi još od 1999. godine, kada je okončan rat na Kosovu, žive uglavnom "izvan nadležnosti državne vlasti", da je "cvetalo krijumčarenje" i da su se 2012. na referendumu izjasnili da ne prihvataju kosovske institucije.

- Mnogi od njih pritom bi više voleli da vide zvaničnu podelu Kosova, pri čemu bi sever bio pravno vezan za Srbiju, nego nekakav sporazum koji ih obavezuje. Možda će biti teško da se taj dogovor sprovede, naročito ako Srbi na severu pruže otpor. Njima će, međutim, srpska vlada reći da poštuju sporazum, u kojem bi takođe možda mogli da uvide i neke prednosti - navodi se u članku.

Nedeljnik navodi da će izbori biti održani u četiri većinski srpske opštine na severu, koje će, kada budu konstituisane, nastaviti da dobijaju novac od srpskih vlasti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge javne usluge, ali će dobijati i druge subvencije i od vlade Kosova i od Evropske unije.

- Ledi Ešton uspela je na kraju da izdejstvuje sporazum samo zahvaljujući tome što je imala nešto da ponudi - ocenjuje časopis i podseća da je tri dana posle parafiranja dogovora Evropska komisija preporučila Vladama članica EU da u junu daju Srbiji datum za početak pregovora o pristupanju, što bi, kako se navodi, moglo da se desi 28. juna, na godišnjicu Kosovske bitke 1389.

List ukazuje na to da doza neizvesnosti oko dobianja datuma početka pregovora Srbije i EU u junu još postoji s obzirom na to da nemački Bundestag treba da se saglasi.

Komisija je takođe preporučila formalne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju za Kosovo, što je preliminarna faza u procesu pridruživanja, piše list.

- Dogovor Srbije i Kosova je postignut u vreme kad širom velikog dela Balkana vlada osećaj stagnacije - navodi "Ekonomist".

Kad je reč o pridruživanju EU, situacija s reformama unutar svake od zemalja govori da je proces pristupanja Bosne i Albanije izgleda blokiran, dok je Makedonija, opterećena nastavkom spora sa Grčkom oko naziva, samo malo dalje odmakla.

Hrvatska će se ipak priključiti EU u julu, a Crna Gora i dalje čini izvestan napredak, ocenjuje "Ekonomist", i zaključuje da bi "uspeh ledi Ešton sada trebalo da pomogne da se popravi mračna balkanska atmosfera".

(Telegraf / Tanjug, The Economist)