PAD ALEKSANDRA RANKOVIĆA: Srušen da ne bi nasledio Tita

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza Tita, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj događaj ni do danas nije razjašnjen, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković "sklonjen" upravo da ne bi nasledio Broza.

Kako je za Radio glas Rusije rekao naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju Srđan Cvetković, ova dešavanja povezana su i sa čuvenim Brionskim plenumom i smenom Rankovića.

- Pad Aleksandra Rankovića je, može se reći, jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. On se desio pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima i zapravo od pada Rankovića i nešto pre njega se može uočiti polako i na neki način rastakanje Jugoslavije kao države i rastakanja partije i službe bezbednosti. Ranković je čovek koji je, ipak, bio jugoslovenskih ubeđenja. Sam je bio oženjen Hrvaticom. Ne samo da je bio privrženik te jugoslovenske ideje, već i lično vrlo odan Josipu Brozu Titu - kaže Cvetković, i dodaje:

- To je bio za njega jedan vrlo neočekivan događaj: sam taj Brionski plenum i njegov pad. On je napadan za prisluškivanje rukovodstva, što je bio nonsens, jer je sve te prislušne aparate ugradila i vojna služba i služba bezbednosti po nalogu samog Tita još uoči Konferencije nesvrstanih. Konačno, ono što je još interesantno, ono što mu se još spočitavalo: to da je tokom posete Rusiji bio primljen na jedan pompenzan način i da se u tim sovjetskim krugovima govorilo o njemu kao mogućem Titovom nasledniku. I sve to analitičari danas uzimaju u obzir i smatraju da je Ranković ipak čovek koji je uticao na partiju, čovek jakih jugoslovenskih opredeljenja, unitarističkih shvatanja.

Cvetković kaže da je nakon odlaska Rankovića sa mesta šefa državne bezbednosti uništena velika količina arhivske građe, za koju se ni do danas ne zna šta je u njoj pisalo:

- Te komisije su uništile na stotine hiljada dosijea arhivske građe koja se nalazila u arhivima državne bezbednosti u periodu od 1966. do 1977.godine. Radilo se o nekih 2.700.000 nečeg što se zvalo dosijei i tu je zapravo potpadala razna arhivska građa, i svelo se na svega 600.000 dokumenata posle te reforme, odnosno komisijskog uništavanja građe.

Međutim, mnogo od onoga što je posle 1966. godine ostalo još nije dostupno široj javnosti, što Cvetković objašnjava političkim interesima.

- Po mom mišljenju, tu su mnogi, pre svega politički interesi upleteni. Nije isključeno da još uvek ima tragova i repova ljudi koji su bili u tadašnjim službama, a da su danas upleteni u politiku i zapravo može se danas uočiti jedan dosta širok front ljudi koji na neki način ili blokiraju ili se nedovoljno zalažu da se otvore arhivi, da se istina o Titovom režimu, pa i o Miloševićvom režimu, o ulozi tajne službe i mnogih drugih faktora u događajima iz novije istorije Srbije i Jugoslavije iznesu na videlo - kaže Cvetković, i dodaje:

- Oni se mogu uočiti vrlo lako danas. U tom smislu bilo je očito, na primer, i tokom glasanja o zakonu o otvaranju arhiva. Može se uočiti da se malobrojne i malouticajne stranke danas u Srbiji zapravo zalažu za potpuno otvaranje arhiva i dosijea i da većina partija ima dosta rezervisan stav.

(Telegraf.rs / Izvor: Radio glas Rusije)