Kako je od jedne od najsiromašnijih država u Evropi postala bogata zemlja kojoj svi zavide (VIDEO)
Banke su najstabilnije, domaće kompanije su druge po nivou etičnosti, građani veruju policiji, a finsko pravosuđe smatra se najnezavisnijem
Nekada jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, Finska je danas jedna od najboljih država ne samo u Evropi, nego i u svetu, a u prilog tome govore i ocene da je najstabilnija, najsigurnija i sa najboljim "rukovodstvom". Osim toga, treća je na listi najbogatijih država, treća je i kada je borba protiv korupcije u pitanju, ali i socijalni status građana, a druga najprogresivnija zemlja po društvenim pitanjima.
Finsko obrazovanje je jedno od najboljih na svetu, a posle ove revolucije biće još bolje
Preporučujemo
Debakl slovenačkih komandosa na NATO vežbi: Specijalcima sa čizama otpadali đonovi, promrzle ih spasavali doktori, sad im se ceo svet smeje
GENERACIJA P: Oni imaju 18 godina, koliko je i Putin na vlasti, i sada će prvi put izaći na izbore (VIDEO)
Novinar britanskog Gardijana, Džon Henli, detaljno je analizirao šta se to toliko dobrog krije u zemlji na severu Evrope, koja je prošle godine, na stogodišnjicu svoje državnosti, pobrala veoma visoke ocene.
STABILNE BANKE, SIGURNA POLICIJA, PRAVOSUĐE BEZ KORUPCIJE
Kako ističe Henli, banke su najstabilnije, domaće kompanije su druge po nivou etičnosti, građani veruju policiji, a finsko pravosuđe smatra se najnezavisnijem. Treći su po najvećoj polnoj jednakosti, a imaju i petu najmanju nejednakost u bogatstvu, prenosi Index.hr.
Deca su im najsigurnija, tinejdžeri drugi na svetu u čitanju i treći u prirodnim naukama, nabraja Henli koji je tajnu finskog uspeha odlučio da otkrije kod nekoliko sagovornika. Započeo je s Bengtom Holmstromom, ekonomistom koji je 2016. dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.
"FINSKO ČUDO"
Kako navodi Holmstrom, o finskom čudu može se govoriti ukoliko se ljudi sete gde je Finska bila pre 150 godina. On kaže da je dobro pitanje - kako se to dogodilo, ali i dodaje da treba biti oprezan u potrazi "formule za uspeh".
Na svetu nema dve iste države i ne mora da znači da bi ono što je uspelo u Finskoj isto tako uspelo u nekoj drugoj državi. Bivša finska predsednica Tarja Halonen smatra da žive u hladnom, oštrom i zabačenom području te da svaka osoba mora naporno da radi za sebe, ali i za svoje susede. Halonen je na čelu Finske bila između 2000. i 2012. godine. Sa sociološke strane, valja podsetiti da je Finska bila i demokratski siromašna nakon 600 godina pod švedskom vlasti i sto godina pod ruskom.
FINCIMA SU SVI JEDNAKI
Sociolog Rita Jalinoja ističe da su razlike između društvenih klasa u Finskoj bile male i to davno pre sticanja nezavisnosti. Kako kaže, čak je i industrijska revolucija bila skromna i dodaje da u Finskoj nije bilo ni Rotšilda, ni Fordova, a ni dinastije kao što su Valenbergovi u Švedskoj. Finci gledaju jedni na druge jednako, kod njih se ne gleda s visine.
Bivši američki poslanik u Helsinkiju Brus Orek ističe da u Finskoj čovek može da hoda ulicom rame uz rame s najbogatijim čovekom u gradu, a da o tome nema pojma. Njemu se život u finskoj metropoli toliko dopao da je ostao tamo da živi.
Nagrađivana spisateljica Sirpa Kahkonen vezu vidi u društvenoj jednakosti iz prošlosti i ističe da nije bilo ni kmetova ni bogate aristokratije. Naglašava da društvo nije bilo hijerarhijski podeljeno.
BESPLATNO OBRAZOVANJE I RAVNOPRAVNOST POLOVA
Još jedna prednost ove skandinavske zemlje je i obrazovni sistem, čiji temelji su postavljeni još 1866. godine. Upravo je obrazovanje ključ finskog napretka. Od sticanja nezavisnosti, gotovo trećina finskih državnih čelnika dolazila je iz redova univerzitetskih profesora.
- Ravnopravnost polova takođe je deo naše ukupne slike jer su žene u Finskoj svoja prava shvatile ozbiljno, a muškarci to prihvatili - kaže bivša predsednica Halonen i dodaje da su se žene već 1906. kandidovale na izborima i sačinjavale gotovo 10 posto saziva prvog parlamenta, dok danas u parlamentu sedi 42 posto zastupnica.
Nakon svog istraživanja, Henli je zaključio da čarobnu formulu uspeha Finske čini više faktora, a to su samopouzdanje, saradnja, jednakost, poštovanje, obrazovanje i poverenje.
U videu pogledajte kojih su to 15 stvari koje sigurno niste znali o Finskoj:
(Telgraf.rs)
Povezane vesti
Makron: "Postoji rizik da Evropa umre"
Upozorenje na nove epidemije zbog jednog insekta: "Biće sve više obolelih i smrtnih slučajeva po Evropi"
Spotify se bori da natera Apple da odobri novu verziju njihove aplikacije u Evropi
Kako bi drugi mandat Donalda Trampa mogao da pocepa Evropu: Svi scenariji od kojih strahuju lideri EU
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"KO ĆE DA PLATI PIVO DA MU KAŽEM ISTINU O DANKI?" Komšije osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić tvrde da se njegov otac ponaša GNUSNO
OVO JE MARIO KOJI JE UBIJEN KOD ČAČKA Napadač ga pozvao da razgovaraju, pa ga izrešetao, na mestu pucnjave i roditelji žrtve
DOLIJAO DEČAK UBICA IZ NOVOG SADA! Posle bekstva i niza pljački tinejdžer (13) ponovo uhvaćen, ALI MUČNA PRIČA NIJE GOTOVA
Bob
Kada bi iskorenili korupciju i kada bi posteno radili i mi bi bili mozda kao Finska ali imamo los mentalitet samo znamo da trazimo drzava nemoze samo davati ako niko ne ispunjava obaveze prema drzavi.
Podelite komentar
Desha
Vucicu,tamo da saljes ljude ,svih profila,na obuku,ako zelis da ova zemlja jednom lici na nesto.
Podelite komentar
Finac
Sreća pa živim ovde. Tampere. Finland.
Podelite komentar