VEROVALI ILI NE: U Beogradu postoji prava crnačka gospel crkva, evo šta smo tamo zatekli! (FOTO) (VIDEO)

Preprečivši put preko jedne sasvim obične srpske pijace na Novom Beogradu, brzim korakom uputili smo se prvog nedeljnog popodneva u mesecu u Iskupljenu Hrišćansku crkvu Božiju (RCCG), najpoznatiju afričku crkvu u prestonici.

Preporučujemo

Dan, razume se, nije nasumično odabran. Krenuli smo na službu za Dan zahvalnosti. Očekujemo velelepno zdanje, međutim od njega ni traga ni glasa...

Posle kraćeg lutanja, jednu od seljanki koja, iako je skoro tri popodne, uporno stoji za tezgom s krompirima, nešto luka i kupusa, pitamo da nam pomogne.

Foto: Marko Todorović

- A treba vam ona crkva! Nema ko je ne zna iz kraja - odgovara nam seljanka odmahujući rukom i pokazujući nam ulaz pored kojeg bismo skoro sigurno proleteli misleći da se radi o ulazu u neku od pratećih pijačnih prodavnica.

Iznad visokih belih vrata ispisano je: "God loves you so much" ("Bog te mnogo voli")... Na pravom smo mestu!

Foto: Marko Todorović

Nedelja je, tri sata popodne... Služba je u toku.

Dvorana bez mnogo verskih obeležja ispunjena je vernicima među kojima ima Srba, Britanaca, Nigerijaca, Amerikanaca, ljudi iz Kenije, Konga, Angole, Gane, Makedonije, Obale Slonovače...

Pogledom tražimo neke od slavnih fudbalera za koje su nam rekli da ćemo ih zateći. Danas su izgleda preskočili službu.

Foto: Marko Todorović

Od jedne sredovečne Beograđanke koja se smestila u prvi red saznajemo da je ovde stigla iz čiste radoznalosti. Na prečac se, kaže zaljubila u atmosferu, pozitivnu energiju, muziku, koja je podseća na onu iz njenog omiljenog Spilbergovog filma "Boja purpura". Dodaje, "leči joj dušu".

Tik do nas smestilo se nekoliko studenata iz Nigerije. Bez ustezanja, kao da nas znaju ceo život kažu da se raduju svakoj novoj službi. Podseća ih na dom.

Za trenutak prestajemo da ćaskamo kako bismo zapevali sa pastorom Segunom Osunsakinom Davidom koji je pre pet godina sa suprugom i troje dece iz Nigerije stigao u našu prestonicu.

Na velikom ekranu ispred nas menja se srpsko-engleska kombinacija stihova koji slave Isusa. Atmosfera se "zahuktava". Poneseni zvukom gitare i bubnjeva crkvenog benda vernici ustaju sa sedišta, njišući kukovima, pružajući ruke ka nebesima, i pevajući u glas poput pravih profesionalaca.

Foto: Marko Todorović

Sve odista deluje neverovatno. Na trenutak, kao da smo na koncertu, a ne u crkvi. Pesme, kakve smo do sada imali prilike da čujemo i vidimo samo u filmovima koji portretišu južnjačke krajeve Amerike, smenjuju se jedna za drugom.

A onda sledi duhovno obraćanje pastora vernicima - neposredno, iskreno, dinamično, bez ustezanja i osuda... Oduševljava nas ta otvorenost, koje u drugim religijama nema. Oduševljavaju nas i praktični saveti primenjivi u svakodnevnom životu...

Iako je služba trajala dva sata, čini se kao da je u trenu sve gotovo. Čekamo da se isprazni i poslednje mesto kako bismo i mi razmenili koju s pastorom.

Foto: Marko Todorović

Raspoložen i nimalo nalik na osobu koja je upravo završila (barem na prvi pogled) prilično iscrpljujuću višečasovnu propoved, Nigerijac Segun Osunsakin David nas oduševljava konstatacijom da je rešio zauvek da ostane u Srbiji.

- Obišao sam ceo svet i verujte mi nigde nisam sreo srdačnije i ljubaznije ljude od Srba! Čak ste i muzikalni kao i mi. Kažu da ste tvrdoglavi? Ma, mi Nigerijci smo još tvrdoglaviji od vas! Kažu da ludački vozite? Mi smo još gori! Trubimo po gradu tako da se ponekad zaboravim, pa i ovde počnem da sviram u ritmu neke muzike... Kad to uradim, žena me opomene da ne nastane haos - objašnjava uz opšti smeh Segun dodajući da nas povezuju i tradicija i ljubav prema porodici.

Foto: Marko Todorović

- Ovde ćete kao i kod nas uvek videti oca uz svoju decu. Takvih stvari je sve manje u svetu. Što se života tiče, moram priznati da nam je u početku možda bilo malo teško da se naviknemo na ovdašnju kuhinju, a onda smo "poludeli" za šunkom, sarmom, ćevapima, pekarom - iskren je pastor.

Rakiju, kaže, nije probao jer mu religija brani konzumiranje alkohola. Naše hitove koji nekako idu uz tu rakiju, priznaje, ne razume. Barem tekst... Melodija, pak, onoga što čuje od uličnih svirača, onako u prolazu Knez Mihailovom, dopada mu se.

Foto: Marko Todorović

- Ono što mi ovde smeta je što nas neki ljudi gledaju kao sektu. Mi verujemo u Bibliju (i Stari i Novi zavet) i Svetog duha. U to da je Hrist došao da nam podari sreću i nadu! Zato i pevamo moleći mu se... Zato i slavimo oba Božića. Radujemo se Hristovom rođenju kada god ko mislio da se on rodio - i 25. decembra i 7. januara! U njegovo ime smo ove godine podelili poklone za više od 200 porodica. Gladni i siromašni koji su nam se obratili pomogli smo novcem, hranom, odećom - priča nam pastor dodajući da je možda najveća razlika između pravoslavlja i ove crkve - rigorozniji post.

- U Africi postimo tako što i po tri dana uopšte ne jedemo. Ja sam sedam dana postio čak i bez vode. No, to je neka druga priča... Ljude koji imaju zdravstvene probleme nikada ne ohrabrujemo da idu tako daleko - kaže Segun.

Foto: Marko Todorović

Iskupljena Hrišćanska crkva Božija registrovana je kao hrišćanska humanitarna organizacija. Segun bi voleo da se neke stvari u Zakonu hitno promene, da im vlast dozvoli da otvore školu za engleski jezik, sklonište za gladne i siromašne i da ne moraju da žive isključivo od donacija iz Nigerije.

- Naše geslo je da kada daješ onda i dobijaš! - ispraća nas Osunsakin pružajući nam brošure i knjigu koju je napisao.

Foto: Marko Todorović

- Poželeću da se ponovo vidimo. Sledećeg puta možda u crkvi koju ćemo podići u Bulevaru Mihajla Pupina.

Napolju još uvek pada kiša, a ona seljanka i dalje stoji za svojom tezgom...

(Katarina Vuković)