SRBI, NORVEŽANI I PORTUGALCI SU BRAĆA: Ako ne verujete, uverite se i sami! (FOTO)

"Božanstvena komedija" Dantea Aligijerija jedno je od naznačajnijih književnih ostvarenja srednjeg veka, jedna od najvećih epskih poema italijanske literature i jedno od najznačajnijih spisateljskih ostvarenja svetske književnosti uopšte. Sve to bez ikakvog preterivanja.

Preporučujemo

Napisano između 1308. i 1321. godine, predstavlja svojevrstan književni uvod u renesansu, a pomoglo je i uspostavljanju tuskanskog jezika, na kome je napisano, kao standardnog italijanskog jezika.

Naravno, i vama i nama je jasno da nećemo pisati tekst o nečemu što je deo opšte kulture; bilo bi to kao pisanje članka o tome da Srbija bila prostorno najveća za vreme cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog. Uostalom, i iz samog naslova je jasno da tema nije Danteova "Božanstvena komedija".

Zapravo, to nije u potpunosti tačno, pošto jeste, ne u celini, već sa jednim posebnim svojim segmentom. Segmentom u kome se pojavljuju Srbi.

Dante u jednom trenutku izričito govori o Raškoj, kojom vlada kralj Stefan Uroš II Milutin, i to u kontekstu koji nije ni pozitivan ni negativan, već ponajviše neutralan.

Naime, srpski novac kralja Milutina je bilo vrlo kvalitetan i široko rasprostranjem po okolnim državama, dakako i po severnoj Italiji. Međutim, istovremeno je bio tako iskovan da je previše ličio na mletačke matapane.

Republika Svetog Marka je zbog toga, iz straha za svoju valutu, zabranila korišćenje raških srebrenjaka, smatrajući da Srbi imaju nečiste namere. Zbog takvog svojevrsnog srednjevekovnog selebriti statusa, Dante Rašane i Milutina smešta u svoju "Komediju", ali ih ne šalje u pakao već u raj, pošto nisu falsifikovali novac već samo napravili sličnu leguru, što posebno ističu hrvatski prevodioci Frano Čale i Mate Zarić u izdanju iz 1976. godine. Isto kao i norveškog i portugalskog kralja, koje optužuje za sličnu stvar. Kod nas je uvreženo mišljenje da je Milutin kod Dantea u paklu, što je potpuna zabluda.

Stihovi 139-141 u 19. pevanju "Raja" glase:

"I Norveške kralj i Portugalije

tu biti će, pa i onaj iz Raške

što slabo vidje novac Venecije".

Alternativno, prevod glasi:

"I onaj iz Norveške i Portugalije

tu će se zret, i taj kom Raška služi

što u zlo vidje žig mletskog metala".

Ovo su stihovi koji Srbe stavljaju u isti koš sa Portugalcima i, što je interesantnije - Norvežanima. Oduvek smo hteli severnjački standard. Sada imamo dokaz da smo ga nekada stvarno i imali.

(L. B.)