DA LI JE SRBIN ILI HRVAT IZMISLIO UZIMANJE OTISAKA PRSTIJU? Koje je stvarno poreklo Ivana Vučetića? (FOTO)

Ivan Vučetić se rodio na Hvaru 20. jula 1858. godine, na teritoriji ondašnjeg Austrijskog carstva. Na ovom je ostrvu živeo sve do svoje 26. godine kada donosi odluku koja će mu promeniti život, a usput i živote bezbroj zlikovaca: seli se u Argentinu.

Preporučujemo

Četiri godine kasnije počinje da radi u Centralnom odeljenju policije u najvećem gradu pokrajine Buenos Ajres, u La Plati, prvo kao računovođa a potom i kao šef Kancelarije za statistiku. Takođe, menja ime u Huan Vučetić Kovačević, po španskom običaju imenovanja (ovo potonje je bilo devojačko prezime njegove majke).

Proučivši Bertilonov postupak, tada u kriminalistici dominantan i najpopularniji oblik identifikacije, kao i eksperimente Frensisa Galtona koji se bavio upravo poljem koje će njega, Vučetića, proslaviti, kreće sa sopstvenim ispitivanjima papilarne linije.

Tako dolazi do svog sopstvenog metoda za klasifikaciju otisaka prstiju i daje mu ime: ikonofalangometrija. 1891. formira registar, a uskoro primenom svog sistema rešava slučaj ubistva: naime, izvesna Franciska Rohas je ljubavnika optužila za ubistvo svoje dece, ali je Vučetić njene otiske uporedio sa krvavim otiscima na drvenom okviru vrata i nepobitno ustanovio da su identični.

Karikatura Ivana Vučetića iz nekog argentinskog lista 1971. godine. Foto: Wikimedia Commons/José María Cao Luaces

1905. policija Buenos Ajresa prihvata njegov sistem, a Akademija nauka u Parizu dve godine kasnije objavljuje da je on najprecizniji. Ostalo je istorija. Uskoro se Vučetićev metod proširio po svetu.

Naravno, nije moglo dobro da se završi po njega. Ne možeš promeniti svet nabolje i biti nagrađen. 1917. godine morao je da beži iz velikog grada u jednu varoš u unutrašnjosti zbog velikih protesta vezanih za njegov "izum".

Naime, argentinske su vlasti pokrenule opšte i obavezno uzimanje otisaka prstiju radi buduće identifikacije počinilaca krivičnih dela i njihovog brzog hvatanja, a narodu je Vučetić bio lice i naličje tog udara na privatnost.

Bista Ivana Vučetića na Hvaru. Foto: Wikimedia Commons/Hhgygy

Danas se međutim policijska akademija u La Plati zove po njemu, ima i muzej, u hrvatskoj prestonici Zagrebu Centar za kriminalistička veštačenja nosi njegovo ime, u Puli postoji memorijalni marker njemu u čast, na Hvaru ima bistu.

U Srbiji i Crnoj Gori nema ništa.

Dakle, može se zaključiti da je bio Hrvat.

Međutim, postoji teza da mu se porodica na Hvar doselila iz Crne Gore, te da je on stoga srpskog porekla. Ne znamo da li je to naša potreba da svojatamo, ili je to zaista tako.

(Telegraf.rs)