PRST SUDBINE: Ruska imperija možda ne bi propala da ovaj carević nije umro mlad (FOTO)
Nikolaj je bio najstariji sin imperatora Aleksandra II. Međutim, umro je mlad pa je umesto njega car postao brat mu Aleksandar kojeg je potom nasledio Nikolaj II. Sve to je u potpunosti promenilo dinamiku poslednjih decenija Ruske imperije koja bi, pod drugom granom Romanovih, možda i opstala
Preporučujemo
DER HUNGERPLAN: Jeziva namera nemačkih nacista da izgladnjivanjem likvidiraju desetine miliona Slovena (FOTO)
MASLINE KOJE JE DODIRIVAO ISUS HRIST: One su živi svedoci Judinog poljupca kojim ga je izdao (FOTO)
Njegovo Imperatorsko Visočanstvo i Gospodar Naslednik Cesarević i Veliki Knjaz. Tako je glasila puna titula Nikolaja Aleksandroviča, najstarijeg sina imperatora Aleksandra II iz kuće Romanov. Majka mu je bila Marija Aleksandrovna, rođena kao nemačka princeza Maksimilijana Vilhelmina Avgusta Sofija Marija Hesenska i Prirajnska (uostalom, i njen muž je u direktnoj muškoj liniji bio Nemac).
Nikolaj Aleksandrovič se rodio 20. septembra 1843. godine u Carskom Selu, a ime je dobio po svom dedi, imperatoru Nikolaju I. Ovaj je bio toliko radostan što mu se rodio unuk i što je još i nazvan po njemu, da je po sećanju velike kneginje Olge Nikolajevne pozvao tri svoja mlađa sina — velike kneževe Konstantina, Nikolaja i Mihaila — da se novorođenčetu poklone i zakunu na vernost.
Dečak je bio ljubimac svih na dvoru i šire, zato što se izdvajao bistrinom uma, lepim izgledom i dobrim karakterom. Svi su mu u porodici bili privrženi, a posebno njegova mati Marija Aleksandrovna. Od svojih braće i sestara najbolje se on pak slagao sa dve godine mlađim Aleksandrom, budućim imperatorom Aleksandrom III. Grof Sergej Dmitrijevič Šeremetjev je zapisao o njemu sledeće: "Uopšteno govoreći bio je učtiv, prijateljski nastrojen i dobro odgojen, obazriv i odmeren i u rečima i u delima".
1855. godine imperator Nikolaj I je preminuo i na presto Ruske imperije seo je Aleksandar II, dok je 12-godišnji sin mu Nikolaj dobio onu titulu koju smo na početku teksta pomenuli. Postao je, rečju, prestolonaslednik.
Počeo je da putuje po evropskom delu Rusije i da je bolje upoznaje, a čak su izdate i knjige njegovih pisama sa tih putešestvija. Sve u svemu, pokazivao je znake da će biti izvrsni vladar, da će biti razborit i dobar za narod i državu.
Družio se sa svojom trećerođakom princezom Katarinom Frederikom Paulinom Oldenburškom, ali zbog protivljenja njene majke do veridbe nije došlo. Naposletku se na svoj 21. rođendan verio sa ćerkom danskog kralja Kristijana IV; princeza Marija Sofija Frederika Dagmar je bila suđena da postane ruska imperatorka ali ne preko Nikolaja Aleksandroviča.
On je potom otišao na putovanje po Italiji gde se razboleo. 20. oktobra 1864. godine počeo je lečenje u Nici, ali mu se stanje dramatično pogoršalo narednog proleća. Imperator Aleksandar II stigao je u Nicu 10. aprila. Dva dana kasnije sin mu je, nakon četvoročasovne agonije, preminuo na rukama od tuberkuloznog meningitisa.
Njegovo telo je u Rusiju preneto na fregati "Aleksandar Nevski", u pratnji čuvenog ruskog pesnika, generala i gubernatora Jugozapadnog kraja Nikolaja Nikolajeviča Anenkova. Smrt njegovu skršilo mu je majku, imperatorku, ali je ona u javnosti uvek pokazivala potpunu sabranost uma. Privatno, znalo se da se "iz nje vinula duša".
Na svojoj samrtnoj postelji Nikolaj Aleksandrovič je tražio da se danska princeza Marija veri za njegovog brata Aleksandra koji će, po njegovoj smrti, postati cesarević a kasnije i imperator Aleksandar III. Tako je i bilo: Marija je prešla u pravoslavlje kao i sve ruske carice, i izabrala ime Marija Fjorodovna.
Toliko je Aleksandar III voleo svog starijeg brata da je prvog sina nazvao Nikolaj. Ovaj će, pak, postati imperator Nikolaj II, poslednji ruski car koji će sa svojom porodicom skončati u podrumu kuće Ipatijevih u Jekaterinburgu.
Da međutim Nikolaj o kome je danas bilo reči nije preminuo tako rano, da je seo na presto, da obezbedio da njegovo potomstvo vlada najvećom imperijom na svetu, možda bi istorija Rusije bila potpuno drugačija. Mnogo toga što se desilo zavisilo je i bilo uslovljeno ličnošću, postupcima i izborima koje je pravio Nikolaj II koji je uglavnom pokušavao da imitira svog oca.
Da su poslednja dva cara bile neke druge osobe, možda bi sve bilo drugačije. Možda bi Ruska imperija i danas postojala i možda nikada ne bismo ni čuli za Sovjetski Savez i boljševičku revoluciju.
(O. Š.)
Povezane vesti
Stoltenberg: Kina mora da prestane da pomaže Rusiji u ratu protiv Ukrajine
EP usvojio rezoluciju kojom se ruski izbori osuđuju kao "nelegitimni"
Sankcije ne važe za sve: Kanada dozvolila Airbusu uvoz titanijuma iz Rusije, Ukrajina negoduje
Vulin se oglasio iz Sankt Peterburga: "Belorusija čvrsto podržava teritorijalni integritet i pozicije Srbije"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Dragan je oženio Albanku i doveo je na Goliju: Prošlo tri meseca a ona samo plače, onda sam shvatio u čemu je problem (FOTO, VIDEO)
BIZARNA IGRA LJUBAVNOG PARA TRESE BALKAN Hteli da začine strasti u krevetu pa završili u Hitnoj: Doktor nije znao šta ga je snašlo kada je počeo da vadi stvari iz njih
MUŠKARAC USTAO IZ KOME POSLE 12 GODINA Kada se probudio, majka mu je uputila reči koje su UŽASAVAJUĆE
Putin R.S
Eh sta bi bilo kad bi bilo? Ili sta bi bilo da je Hitler pokorio Rusiju? Ili da je Napoleon pobedio i osvojio takodje Rusiju? Sta bi bilo da Kralj Aleksandar Karadjordjevic nije ubijen u Marseju ili da su Obrenovici ostali na prestu?
Podelite komentar
Рафа
Та феудална елита није желела да се мења ни да се одрекне привилегија ,идеја социјализма и комунизма је само последица њихове владавине и поново ће се вратити као што се сада враћамо у феуд....
Podelite komentar