4

Marseljski atentat na kralja Aleksandra u 17 NASLOVNICA ondašnje srpske štampe: Ovo vam nikada nije ispričano na ovaj način (FOTO)

Tačno osam meseci nakon što su Jugoslavija, Rumunija, Grčka i Turska sklopile Balkanski pakt i time razbesnele Italiju, Bugarsku i Sovjetski Savez, izvršen je nad kraljem Aleksandrom od Jugoslavije atentat u najvećem francuskom lučkom gradu Marselju. Priča o tom događaju, ispričana je mnogo puta, ali nikada na ovaj način

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Devetog dana februara meseca 1934. godine u Atini je potpisan Balkanski pakt između Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Rumunije, Republike Grčke (od sledeće godine nanovo kraljevstva) i Republike Turske. Zemlje potpisnice garantovale su uzajamnu bezbednost svojih granica, određeno je da se agresorom smatra i država koja na svojoj teritoriji pruža pomoć bandama koje upadaju na tlo zemlje potpisnice, obrazovan je Savet ministara spoljnih poslova, Stalni sekretarijat i Ekonomski savet.

Bugarska, Albanija i Sovjetski Savez su snažno bili protiv ovog sporazuma, što je i logično, a protiv je bila i Kraljevina Italija, što je još logičnije: Musolini je ovo doživeo kao udar na svoju politiku, kao propast svojih prognoza da će se Jugoslavija raspasti.

Umesto toga, Jugoslavija je jačala i u Rimu se moglo čuti: "Volja kralja Aleksandra danas sve određuje". A kada je nešto ranije izvršen preustroj Male Antante u kojoj smo bili sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kada se odlučilo da naše tri zemlje nastupaju kao jedinstvena politička zajednica jer su se umorile "od toga da budu igračke u rukama velikih suseda", u Rimu se moglo se čuti: "Pakt Male Antante koncipiran je, a zatim stvoren pod uslovima koje je želela Kraljevina Jugoslavija, odnosno kralj Aleksandar".

Mala Antanta obojena zeleno na međuratnoj karti Evrope. Foto: Wikimedia Commons/Tschechoslowakei

Čemu ovakav uvod? Zato što je tačno u dan osam meseci nakon stvaranja ove odbrambene alijanse na Balkanu, od strane čoveka koji je držao da balkanske države treba da budu gospodari svoje sudbine i tvorci neke buduće zajednice država, skupa sa Malom Antantom, zajednice dosta slične savremenoj Evropskoj uniji — taj čovek je ubijen u Marselju od strane ljudi koji su došli iz ili bili obučavani u državama protiv čijih je osvajačkih interesa Balkanski pakt išao: bugarski član VMRO-a je obučavao hrvatske ustaše u logorima u Mađarskoj i Italiji.

Ne kažemo da je kralj Aleksandar likvidiran direktno zbog stvaranja Balkanskog pakta; direktne uzroke treba tražiti u unutrašnjim problemima Jugoslavije, koji su očitovani u neposrednim izvršiocima.

Ali posredno, oni koji su tim neposrednim izvršiocima omogućili nedelo, učinili su to zbog Aleksandrove šire spoljne politike i uticaja koji je imao, odbrambenih mehanizama koje je stvarao a koji mnogima nisu odgovarali, kao i diktatorskih ovlašćenja u samoj našoj zemlji, ovlašćenja koja su mu, iz perspektive Italije i drugih, omogućavali da konsoliduje Jugoslaviju iznutra, što oni nisu hteli da dopuste (mada to nije imalo veze sa realnošću, ali je to već naknadna pamet).

Foto: Wikimedia/Bain News Service

Naravno, mi danas znamo da je fašistička Italija imala miki-maus-vojsku, da je bila pas koji laje i hoće da ujede ali nema čime, ali to nije bitno za pozadinu Marseljskog atentata na kralja Aleksandra. Kako je tačno došlo do tog atentata, prilično je poznato, jer je ta priča mnogo puta obrađivana u našoj javnosti, u našim udžbenicima, u medijima, u stručnoj literaturi, na televiziji, i tako dalje.

Još vam niko, međutim, nije ceo taj događaj predstavio ovako kako ćemo mi to danas uraditi. Naime, naslovnicama jednog beogradskog dnevnog lista iz onog vremena, koji se igrom slučaja zvao — "Vreme". Bio je to moderni list za svoje doba, zbog čega i jeste bio jedan od najtiražnijih.

Priča počinje naslovnom stranom od 5. oktobra 1934. godine, kada kralj Aleksandar i kraljica Marija kreću iz Beograda ka Boki Kotorskoj. Tamo se, u Zeleniki, ukrcavaju na razarač "Dubrovnik". Priča se završava 21. oktobra, 17 dana kasnije, poslednjom naslovnom stranom posvećenoj u potpunosti ovom tragičnom događaju.

Desnim klikom miša na željenoj naslovnici možete istu otvoriti u većoj rezoluciji.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

(O. Š.)

Tagovi: Bilo nekada u srpskoj štampi, Istorija, Italija, Kralj Aleksandar, Kralj Aleksandar I Karađorđević, Kralj Aleksandar Karađorđević, Kraljevina Jugoslavija, Mađarska, Marselj, Marseljski atentat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (4)
Poređaj komentare:
  • Н
    НиколаНС

    Стварање Краљевине Југославије је било самоубиство Србије и Српског националног корпуса. Данас плаћамо цену тога.

  • B
    Bane

    Ubica je makedonski I hrvatski Gavrilo Princip.

  • 0
    000

    Neka mu je večna slava, al možda bih bilo bolje da nas nikada nije ujedinio!

Desant na Drvar, simbol partizanske borbe: Najspektakularnija operacija u II svetskom ratu, cilj nacista - uništenje NOVJ i zarobiti Tita (VIDEO)

Ovo je prava Albanija, a ne ona koja se nalazi na Balkanu i za koju svi znaju (FOTO)

Ova slika Hrvata stoji na ulazu u UN, a naše komšije ga se stide: Podigao je stisnute šake i uzviknuo "Smrt fašizmu - sloboda narodu!"

Treba li 21. maj, dan kada je 1349. godine car Dušan u Skoplju obnarodovao Zakonik, proglasiti za državni praznik i kako biste ga vi nazvali?

Hitler mu je bio kum na venčanju, a onda ga je posle smrti zamenio kao vođa nacista: Tvrde da je upravljao Rajhom posle rata iz Južne Amerike (FOTO)

Praistorijski ljudi živeli su u podnožju Petrovaradinske tvrđave: Arheolozi su došli do fantastičnih otkrića u srpskoj Atini (FOTO)

CELA ISTINA O ČETNIČKOM KONGRESU U SELU BA: Da su pobedili, Jugoslavija bi bila federativna monarhija kao danas Ujedinjeno Kraljevstvo (FOTO)

Da li su ovo stvarne granice Irana? Jedni ovo nazivaju Velikim Iranom, a drugi „iranskim kulturnim kontinentom“

Da kapitalizam ne mora biti zlikovački sistem pokazuje jedan izvanredni potez najveće švedske banke. U vezi je s fudbalom

Tanki spisak neutralnih zemalja u 2. svetskom ratu bio bi deblji bez „hrabrih“ nacija koje su Nemačkoj objavile rat kad se našla na kolenima

Evita Peron, voljena prva dama Argentine: Suprug joj je bio surovi diktator, borila se za prava žena i siromašnih, a imala skupoceni nakit i haljine (FOTO) (VIDEO)

POSLEDNJI POTURICA: Omer-paša Latas „u grob poneo srpsko srce“, bio Milošev petokolonaš u Carigradu, kao sultanov maršal klao bosanske age i begove (FOTO)

Vladimir je prvi čovek koji je umro u svemiru: Svi su ga slušali uživo kako plače i viče. Nikome nije bilo dobro zbog njegovih poslednjih reči

Nacistička propaganda je bila Hitlerovo najjače borbeno sredstvo: Medijima i posterima su širili mržnju, a za sve je zaslužan samo jedan čovek (FOTO) (VIDEO)

Luj XIV se okupao samo dva puta u životu, a vladao je 72 godine: Najgore je bilo slugama koje su ga budile i oblačile u oblaku smrada (FOTO) (VIDEO)

Šta je Karl Marks zaista govorio o Srbima?

200 godina od rođenja Karla Marksa: Najveći kritičar kapitalizma i revolucionar, koji je uveo u svet socijalizam i komunizam (FOTO) (VIDEO)

1. maj u srpskim novinama 1934. godine: Udarna vest bila proslava Praznika rada u Trećem rajhu, sukobi u Parizu u drugom planu

Srpsko-austrijska opsada turskog Beograda na jedinstvenom 300 godina starom meksičkom paravanu

73 godine od smrti nacističkog monstruma: Hitler imao jedan testis, nikada nije ušao u logor, a bio je nominovan za Nobelovu nagradu za mir (FOTO) (VIDEO)

Ova slika je nastala dva meseca nakon rođenja Ratka Mladića, na putu pored mesta gde se rodio

Podsetimo se kako su i zašto su Rusi i Englezi 1941. bez objave rata napali i okupirali Iran, a u svetlu novih američkih pretnji ratom toj zemlji

BOJ NA ČOKEŠINI — SRPSKI TERMOPILI: Tačno je 214 godina od herojstva 303 hajduka koji su zaustavili čitavu tursku vojsku (FOTO)

Šta je Miloš Obrenović diktirao Vuku Karadžiću: "Neka se je*u kao što su počeli, mi da se u je**činu ne mešamo" (FOTO)

OVO SU FOTKE I REČI ZA KOJE HRVATI NE ŽELE DA ZNAJU: Trijumfalni ulazak pobedničke srpske vojske u Zagreb 1918.

Točkove istorije pokreću sitnice: Primio zlatni sat i 100.000 pezeta kao mito, izazvao smrt milion ljudi

Dubrovčani izmislili karantin, prvi u Evropi ukinuli ropstvo, doneli zakon o osiguranju i mere protiv požara, a za vreme cara Dušana osnovali starački dom

Ko je bila kraljica Ana Dandolo, čukunbaba cara Dušana, i da li je Stefan od pape dobio krunu jer ga je nagovorila da odbaci pravoslavlje (FOTO)

Svi ljudi koji traže vraćanje smrtne kazne treba da pročitaju ovu priču o jednom od najčuvenijih suđenja u istoriji

SMRTONOSNA MEŠAVINA GRKA, TURAKA I JEVREJA: Ova crkvena vrata nisu otvorena 197 godina. Evo i zašto (FOTO)

Svako ko doziva rat bi trebalo da potraži svoj odraz u očima ove dve madridske devojčice koje se skrivaju od fašističkih bombi (FOTO)

ISTORIJA SE PONAVLJA, BAUK FAŠIZMA KRUŽI EVROPOM: Izgled nemačkog Rajhstaga pre uspona nacista upozorenje je svima (FOTO)

Atina je u skorije vreme dva puta menjala ime, iz jednine u množinu i nazad

Da nije bilo Španskog građanskog rata komunisti možda nikada ne bi osvojili vlast u Jugoslaviji

Kakvim su „limuzinama“ komunistički delegati dolazili u Jajce na zasedanje AVNOJ-a, a kako narodni poslanici danas dolaze na posao

Tito je bio čovek od nerđajućeg čelika: Ono kad se vrhovni komandant brčka u moru, a tek što je jedva izvukao živu glavu u Drvaru (FOTO)

Prva promena pola na prostoru bivše Jugoslavije izvršena je još 1936. godine: Almaza Popović tada je postala Enver (FOTO)

„Događaji u Zagrebu prilikom dolaska osvajača biće najtamnija ljaga na tvojoj istoriji, hrvatski narode“, poručio je Josip Broz Tito aprila 1941. godine

Hrvati koji su se za Hitlera tukli u Staljingradu, pa za Tita protiv Nemaca i četnika u Čačku: Priča o Marku Mesiću i ustaškoj 369. pukovniji (FOTO)

Godišnjica najveće srpske sramote: Kako je šest SS-ovaca na čelu sa 28-godišnjim kapetanom, ukradenim motornim čamcem osvojilo Beograd pre 77 godina

Udario je na rođenog brata, hteo celu Srbiju za sebe, pa misteriozno nestao: Jedan vladar iz najslavnije srpske dinastije ostaće večita enigma

Šta je Adolf Hitler nakon pobede u Aprilskom ratu rekao na sednici Rajhstaga o puču, Srbima, Beogradu i Englezima