Šta je bankina na putu? Većina Srba misli da je to zaštitna ograda, a nije, otkrivamo sve mitove u saobraćaju

Vreme čitanja: oko 2 min.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja, razjašnjava nam mnoge zablude kada je reč o saobraćaju

Foto: Shutterstock.com

Veliki broj vozača u Srbiji ima pogrešno shvatanje o tome šta bankina zapravo predstavlja, a nedavno se upravo zato povela polemika i na društvenoj mreži X. Umesto tačnog razumevanja šta je bankina, mnogi greškom veruju da je to zaštitna ograda pored puta.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja, razjasnio nam je ovu, ali i druge česte zablude koje mogu uticati na bezbednost u saobraćaju.

Šta je bankina i kako se koristi?

Bankina je, po definiciji profesora Vujanića, prošireni deo puta koji se nalazi uz samu voznu traku, dizajniran da bude ili ravan ili blago nagnut. Primarna svrha bankine je da omogući vozilu koje iz bilo kog razloga treba da se zaustavi ili skloni, da to učini bez ometanja protoka saobraćaja, a služi i za postavljanje signalizacije i sigurnosne opreme. Čak i da postoji zaštitna ograda, ona je postavljena na bankini.

"Bankina je deo od ivice puta na dalje i može biti pod šljunkom ili travom, ili je zemljana", objašnjava Vujanić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Koje još zablude postoje u saobraćaju?

Pored nesporazuma oko bankine, postoje i druge značajne zablude u vezi sa saobraćajem. Na primer, postoji opšta zabluda da je obilaženje autobusa koji se zaustavio na stajalištu kada je puna linija na putu zabranjeno. Međutim, profesor Vujanić ističe da je obilaženje dozvoljeno sve dok ne dolazi do formiranja kolone od više od dva vozila.

Dodatno, u situacijama na raskrsnici gde vozači čekaju uslovno zeleno svetlo za skretanje desno, a ispred njih se ne nalazi više od dva vozila, dozvoljeno je obilaženje tih vozila.

"Pa možete da zaobiđete i policijsko vozilo sa uključenom rotacijom", objašnjava nam Vujanić.

Jedna od značajnih nedoumica odnosi se i na važenje saobraćajnih znakova. Mnogi vozači nisu sigurni do kada tačno važi postavljeni saobraćajni znak. Profesor Vujanić razjašnjava da znakovi izričite naredbe, kao što je ograničenje brzine, važe do sledećeg znaka ili do raskrsnice, te da pravilo važi kroz celu raskrsnicu, što znači da na izlazu iz raskrsnice znak više ne važi, osim ako nije drugačije navedeno.

S druge strane, kada je reč o znakovima obaveštenja kao što je znak za prvenstvo prolaza oni mogu da važe sve dok nisu izričito poništeni.

"Možemo da stavimo jedan znak za prvenstvo prolaza ovde [u Beogradu] i on može da važi do Novog Sada, sve dok ne bude poništen", naglašava Vujanić.

Takođe, postoji zabluda vezana za odgovornost u slučaju lančanih sudara. Uobičajeno mišljenje je da su u slučaju lančanog sudara zbog nedovoljnog odstojanja krivi drugi, treći, peti i svi ostali vozači, jer nisu držali dovoljno odstojanje. Međutim, Vujanić objašnjava da je, ukoliko prvi vozač naglo zakoči bez prethodne provere da li je bezbedno da to učini, odgovornost isključivo na njemu, što naglašava važnost odgovornog ponašanja svakog vozača u saobraćaju.

Razbijanjem ovih mitova, profesor Vujanić teži ka povećanju svesti o pravilnom ponašanju u saobraćaju, što je ključno za bezbednost svih učesnika. Njegove poruke služe kao važan podsetnik na to koliko je neophodno kontinuirano obrazovanje i informisanost vozača za sigurnost na putevima.

(Telegraf.rs)