Hoće li automobili sami odlučivati da li smete da vozite? Novi zakon podigao prašinu

Zakon protiv vožnje u pijanom stanju donosi tehnologiju koja može sprečiti pokretanje vozila, ali otvara ozbiljna pitanja privatnosti, grešaka sistema i kontrole nad automobilima.

Borba protiv vožnje u pijanom stanju jedan je od retkih ciljeva oko kojeg se gotovo svi slažu. Ali pitanje koje se sve češće postavlja glasi: treba li automobil da ima ovlašćenje da odluči da li ste sposobni za vožnju? Upravo to predviđa američki zakon koji je nedavno ponovo došao u fokus javnosti, nakon što je Kongres odbio pokušaj njegovog ukidanja.

Preporučujemo

Reč je o takozvanom HALT Drunk Driving zakonu, usvojenom 2021. godine kao deo velikog infrastrukturnog paketa administracije Džoa Bajdena. Njegova svrha je jednostavna – sprečiti alkoholizovane vozače da uopšte pokrenu vozilo. Međutim, način na koji bi to trebalo da se sprovodi izazvao je burne rasprave, pa i širenje glasina o navodnom državnom „kill switchu“ za automobile.

Ne može na daljinski

Važno je odmah razjasniti: zakon ne predviđa mogućnost da država ili policija daljinski isključe vaše vozilo. Takva opcija trenutno ne postoji. Ipak, ono što zakon zahteva mnogima je podjednako zabrinjavajuće.

Prema zakonskom tekstu, proizvođači automobila moraju da ugrade sistem koji može da utvrdi da li je vozač pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava. To se može ostvariti na nekoliko načina – praćenjem ponašanja vozača, pasivnim otkrivanjem nivoa alkohola u organizmu ili kombinacijom tehnologija koje mogu ograničiti ili sprečiti rad vozila.

Naglasak na „pasivnom sistemu“ znači da klasični alko-test sa duvanjem u uređaj ne dolazi u obzir. Jedna od tehnologija o kojoj se godinama govori jeste sistem koji analizira vazduh koji vozač prirodno izdiše ili dodir kože, na primer preko tastera za paljenje motora. Međutim, projekat koji se najčešće pominje, DADSS, već je trebalo da bude spreman za serijsku proizvodnju, a razvoj očigledno kasni.

Zbog toga se odgovornost prebacuje na već postojeće sisteme u vozilima – kamere, senzore i softver koji prate ponašanje vozača. Tu nastaje niz problema. Takvi sistemi već su pokazali da nisu nepogrešivi, a u praksi se mogu i relativno lako prevariti. Još veći problem su lažno pozitivni rezultati – situacije u kojima sistem zaključi da ste nesposobni za vožnju iako ste potpuno trezni.

„Sudija, porota i krvnik“

Američki kongresmen Tomas Mesi upravo je na to upozorio, nazivajući automobil „sudijom, porotom i krvnikom“. Ako vam sistem onemogući vožnju, ne postoji jasan mehanizam žalbe niti način da brzo ponovo dobijete kontrolu nad sopstvenim vozilom. Dodatni problem je činjenica da nadležna agencija još nije ni definisala konkretna pravila primene, iako bi zakon trebalo da stupi na snagu već ove godine.

Zabrinutost se ne zaustavlja samo na tehničkim pitanjima. Privatnost je možda i najveća nepoznanica. Sistemi koji prate ponašanje vozača potencijalno prikupljaju ogromne količine podataka – od načina vožnje do snimaka iz unutrašnjosti vozila. Ko je vlasnik tih podataka? Gde se čuvaju? I mogu li završiti u rukama trećih strana?

Automobilska industrija već se ranije našla na udaru kritika zbog prodaje podataka o vozačima, što dodatno potkopava poverenje javnosti. Iako je namera zakona plemenita, tehnologija koja bi trebalo da ga sprovede još nije dovoljno zrela, a posledice grešaka mogle bi biti ozbiljne.

Sprečiti pijane vozače na putevima nužno je i opravdano. Ali pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li smo spremni da prepustimo toliko moći algoritmima koji još uvek greše. Balans između bezbednosti i slobode nikada nije bio tanji.

(Telegraf.rs / Autoportal)