Da li će kripto valute opstati pod pritiskom uvođenja regulative?

Kako će razvijene tehnologije uticati na ostale delatnosti ljudskog društva?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Većina razvijenih država pokušava da reguliše tržište kripto valuta kako bi transakcije digitalnim valutama stavile pod kontrolu države. Interesi državne administracije su legalni i legitimni pre svega iz razloga sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. O različitim merama koje vlade donose pisali smo u prethodnim nastavcima.

Imajući u vidu činjenicu da sistemi kripto valuta funkcionišu kao samoregulišući sistemi svaki pokušaj nametanja spoljašnjih pravila predstavlja narušavanje osnovnih postulata kripto valuta. Ideje na kojima digitalne valute počivaju su anonimnost učesnika, pouzdanost platforme kao i neporecivost transakcija. Većina kripto valuta koristi blokčejn tehnologiju kao podlogu za svoj rad, osim IOTA koja koristi DAG (Directed Ccyclic Graph) matematički model.

Koristi se ideja Distributed ledger odnosno glavna knjiga transakcija je javno dostupna svim učesnicima i na taj način se obezbeđuje od eventualnih prevara. Kriptografski mehanizmi koji se koriste takođe doprinose bezbednosti čitavog sistema, jer se heš vrednosti svakog bloka ne mogu falsifikovati. Jednom rečju, radi se o veoma pouzdanom sistemu koji omogućava brze, efikasne i pouzdane transakcije kripto valutama.

Kripto valute su nastale kao odgovor na dominaciju FIAT valuta koje su pod striktnom kontrolom svake od država. Nove valute su globalnog karaktera i ne potpadaju pod regulativu ni jedne od država što i jeste bila osnovna ideja i cilj njihovog nastanka. Kao zvanični tvorac kripto valute bitkoin pominje se izvesni Satoši Nakamoto koga niko nikada nije upoznao, tako da se dovodi u sumnju da li ta osoba uopšte postoji.

Ako se uzme u obzir kompleksnost čitavog sistema, očigledno je da to ne može biti delo jednog čoveka, pa je sasvim logično pretpostaviti da se radi o proizvodu visoko organizovanog tima. Zvaničnih informacija nema tako da možemo samo da nagađamo ko je i zbog čega organizovao razvoj kripto valuta.

Jedan od osnovnih problema sa kojima se kripto valute suočavaju je njihova nestabilnost. Vrednosti variraju iz sata u sat pa se može reći da je ulaganje u kripto valute gotovo izjednačeno sa mogućnošću dobitka ili gubitka na kockanju. Ono što se ne može poreći je revolucionarnost same tehnologije koja će ostaviti dubok trag u daljem razvitku ne samo kripto valuta već i u mnogo širem smislu.

Distributed ledger se već koristi u raznim drugim oblastima kao što su poljoprivreda, transport, turizam, trgovina, organizacija radnih procesa i drugo. Za sada se blokčejn tehnologija i dalje vezuje za bitkon kao najpopularniju valutu. Ipak treba imati u vidu da postoje i druge kripto valute koje koriste blokčejn kao i mnoge druge oblasti u kojima se koristi, kako smo prethodno naveli.

Pritisci kojim vlade mnogih zemalja pokušavaju da nametnu regulativu u cilju kontrole sistema kripto valuta postaju sve snažniji. Da li će kripto valute uspeti da se odupru i zadrže svoj integritet saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs)