Hoće li veštačka inteligencija uništiti milione poslova ili stvoriti potpuno novu ekonomiju?

Poslednjih meseci svetom se šire vesti o masovnim otpuštanjima u velikim tehnološkim kompanijama. Hiljade zaposlenih ostaju bez posla, dok firme istovremeno ulažu milijarde u razvoj veštačke inteligencije. Mnogi zato postavljaju isto pitanje, da li upravo prisustvujemo početku najveće promene tržišta rada još od industrijske revolucije.

Prema najnovijim izveštajima, pojedine globalne kompanije već su ukinule desetine hiljada radnih mesta uz obrazloženje da veštačka inteligencija povećava efikasnost i smanjuje potrebu za velikim timovima. Posebno su pogođeni administrativni poslovi, podrška korisnicima, obrada podataka i deo IT sektora.

Preporučujemo

Stručnjaci upozoravaju da ovo nije privremeni trend, već duboka promena načina rada. Ipak, priča nije toliko jednostavna kako izgleda na prvi pogled. Sve više analiza pokazuje da veštačka inteligencija ne briše kompletna zanimanja, već preuzima određene delove poslova.

Čovek i dalje ostaje potreban za donošenje odluka, kreativnost, komunikaciju i rešavanje problema koje mašina ne razume dovoljno dobro. Zbog toga se tržište rada ne gasi, već menja oblik. Nestajaće poslovi zasnovani na rutini, ali će se pojavljivati nova zanimanja koja pre nekoliko godina nisu ni postojala.

Već sada raste potreba za ljudima koji kontrolišu AI sisteme, proveravaju tačnost odgovora, obučavaju modele, štite podatke i kombinuju tehnička znanja sa ljudskim veštinama. Najzanimljivije je što su pojedine države već počele da štite radnike od otkaza izazvanih automatizacijom.

Nedavno su sudovi u Aziji presudili da sama upotreba veštačke inteligencije nije dovoljan razlog za otpuštanje zaposlenih. Time je otvorena velika rasprava, gde prestaje tehnološki napredak, a gde počinje odgovornost prema ljudima. Mnogi smatraju da dolazi vreme u kome će najvredniji biti oni koji umeju da rade zajedno sa veštačkom inteligencijom, a ne protiv nje.

Međutim, postoji i druga strana priče. Šta će biti sa milionima ljudi koji nemaju mogućnost da se brzo prekvalifikuju? Hoće li nova zanimanja zaista moći da nadomeste ona koja nestaju ili ćemo dobiti društvo sa malim brojem visoko plaćenih stručnjaka i ogromnim brojem nesigurnih radnika?

Možda pravo pitanje više nije hoće li veštačka inteligencija promeniti svet rada, već koliko će ljudi uspeti da se promene zajedno sa njom. Postavlja se pitanje, da li nas očekuje tehnološki napredak koji će ljudima olakšati život ili era u kojoj će čovek morati da se bori da ostane važniji od mašine?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)