Novi transatlantski sporazum o zaštiti podataka: EU i SAD utvrđuju pravila, ali neke grupe su protiv

Vreme čitanja: oko 2 min.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države postigle su dogovor o novom sporazumu o privatnosti podataka. Aktivisti za digitalna prava već najavljuju pravne poteze protiv ovog dogovora

Foto: Shutterstock.com

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su postigle dogovor o novom transatlantskom sporazumu o zaštiti i prenosu podataka, što je Evropska komisija potvrdila u ponedeljak. Novi Sporazum o privatnosti podataka između EU i SAD trebalo bi da omogući slobodan protok informacija između ovih regiona bez dodatnih mera zaštite.

Nova odluka dolazi tri godine nakon što je vrhovni sud EU poništio Štit privatnosti (engl. Privacy Shield), protokol koji je omogućavao američkim firmama da prikupljaju i obrađuju podatke građana EU. Ova odluka donela je značajne izazove za tehnološke gigante kao što su Meta, Google ili Amazon, koji su morali da pronađu alternative za prenos podataka nakon ukidanja Štita privatnosti.

Nakon poništenja Štita privatnosti 2020. godine, kompanije su morale da prilagode svoje politike prenosa podataka prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka EU (GDPR). To je komplikovalo prenos ličnih podataka korisnika iz EU u SAD, što je dovelo do kazni izrečenih od strane Irskog komesara za zaštitu podataka protiv Meta kompanije u iznosu od 1,3 milijarde dolara, i kazne Luxemburške Nacionalne komisije za zaštitu podataka protiv Amazona u iznosu od 887 miliona dolara.

Novi sporazum EU-SAD trebalo bi da zaštiti kompanije od takvih kazni, pod uslovom da se pridržavaju njegovih odredbi. Novi okvir ograničava pristup podacima američkih obaveštajnih službi na ono što je neophodno i proporcionalno za zaštitu nacionalne bezbednosti, i osniva Sud za reviziju zaštite podataka koji može nezavisno istraživati i rešavati žalbe.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je optimizam u vezi sa novim sporazumom, istakavši njegov potencijal za pružanje "bezbednih tokova podataka za Evropljane i pravnu sigurnost za kompanije sa obe strane Atlantika".

Međutim, Evropski centar za digitalna prava Noyb najavio je da će osporiti ovaj novi sporazum na sudovima, navodeći da i novi mehanizam prenosa podataka ima fundamentalne probleme, s obzirom da "SAD i dalje smatraju da su samo osobe iz SAD dostojne ustavnih prava" prema članu 702 američkog Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi.

Komisija će pratiti funkcionisanje ovog sporazuma kroz periodične revizije, pri čemu je prva predviđena za godinu dana nakon stupanja na snagu odluke o adekvatnosti sporazuma, koja je bila 10. jula 2023. godine. Ali, kako su dva prethodna pokušaja postavljanja novog pravnog okvira odbačena, ostaje da se vidi da li će ovaj sporazum izdržati pravne izazove.

(Telegraf.rs)