Švajcarska studija otkriva šokantnu istinu: ChatGPT i AI alati čine mlade ljude glupljima

Veštačka inteligencija uništava sposobnost razmišljanja mladih ljudi i to na način koji može imati dugoročne posledice po čitavo društvo. Najnovija istraživanja otkrivaju zabrinjavajuće trendove - dok studenti sve više koriste AI alate kao što je ChatGPT za obavljanje akademskih zadataka, njihove kognitivne sposobnosti se dramatično pogoršavaju.

Dr Majkl Gerlič sa švajcarske poslovne škole u Cirihu sproveo je opsežnu studiju koja pokazuje da mlađi učesnici između 17 i 25 godina pokazuju veću zavisnost od AI alata i niže rezultate u kritičkom razmišljanju u poređenju sa starijim učesnicima. Ove nalaze podržavaju i praktični primeri iz univerziteta širom sveta.

Preporučujemo

Kada je jedan student na Univerzitetu u Njujorku upitan zašto toliko oslanja na veštačku inteligenciju za pisanje eseja, odgovorio je: "Vi tražite od mene da idem od tačke A do tačke B, zašto ne bih koristio automobil da dođem tamo?" Ova analogija savršeno opisuje problem - kognitivno olakšavanje koje AI pruža možda štedi vreme, ali na račun dubinskog razmišljanja.

ChatGPT simulira, a ne razmišlja

Problem je što veštačka inteligencija zapravo ne razume ono što piše. Kada pitate nešto ChatGPT, sistem ne razume šta ga pitate. Odgovor koji generiše je jednostavno simulacija onoga što sistem smatra da odgovor treba da izgleda, na osnovu ogromne baze podataka.

Kognitivne sposobnosti se razvijaju kroz proces aktivnog razmišljanja, a ne kroz pasivno konzumiranje gotovih odgovora. Kako jedan istraživač opisuje, AI sistemi "grade odgovor reč po reč, stvarajući nešto što nam čitko izgleda, kroz utvrđivanje verovatnoće koja reč treba da sledi nakon svake prethodne reči. Ne razmišljaju, već imitiraju."

Ova distinkcija je ključna za razumevanje zašto moderna veštačka inteligencija nije zaista inteligencija, već simulacija inteligencije.

Studenti gube sposobnost dubinskog učenja

Na američkim univerzitetima sve više studenata koristi AI alate za sve - od sažimanja kompleksnih tekstova do potpunog pisanja eseja. Ali šta se gubi u ovom procesu ubrzavanja?

Kognitivno olakšavanje postoji hiljadama godina - pisanje beleški, čuvanje brojeva u telefonu, upotreba kalkulatora. Međutim, AI predstavlja kvalitativno drugačiji skok. Umesto da tehnologija poboljšava naše kognitivne sposobnosti, ona ih zaobilazi u potpunosti.

Stručnjaci upozoravaju da mlađi učesnici koji se previše oslanjaju na AI gube sposobnost da samostalno analiziraju informacije, prave veze između različitih koncepata i razvijaju originalne ideje. To je proces koji se ne može zameniti nikakvom tehnologijom.

Opasnost od kognitivne atrofije

Dr Gerlič je u svojoj studiji definisao kognitivno olakšavanje kao situaciju "kada pojedinci delegiraju kognitivne zadatke spoljnim pomoćnicima, smanjujući svoje angažovanje u dubokom, reflektivnom razmišljanju."

Posledice su jasne - veštačka inteligencija možda pomaže ljudima da nauče osnovne veštine, ali narušava sposobnost kritičkog razmišljanja. Mladi ljudi postaju mentalno lenji, navikavaju se da dobijaju gotove odgovore umesto da sami dolaze do rešenja.

Situacija postaje još alarmantija kada se uzme u obzir da čak 65 posto fakulteta u Americi već podržava učenje pomoću AI alata. To znači da se cela generacija studenata školuje na način koji potencijalno uništava njihove kognitivne sposobnosti.

Potrebne su hitne mere

U svetlu ovih nalaza, dr Gerlič sugeriše da škole i fakulteti moraju "da istaknu vežbe kritičkog razmišljanja i razvoj metakognitivnih veština kako bi kompenzovali zavisnost od AI."

Problem nije u tehnologiji samoj, već u načinu na koji je koristimo. Veštačka inteligencija može biti korisna kao alat, ali ne sme da zameni osnovne mentalne procese koji čine ljudsku inteligenciju.

Inženjeri AI sistema takođe moraju da "razmotre kognitivne implikacije, osiguravajući da njihovi alati podstiču određeni nivo angažovanja, a ne pasivnu zavisnost," zaključuje istraživač.

Sposobnost kritičkog razmišljanja nije samo akademska veština - ona je osnova za donošenje važnih životnih odluka, rešavanje problema i kreativno mišljenje. Ako dozvolimo da AI alati zamene ovaj proces, rizikujemo da odgajimo generaciju koja je tehnološki napredna, ali mentalno pasivna.

(Telegraf.rs)