Prvi test "podmlađivanja" na ljudima počinje uskoro: Naučnici ulaze u neistraženu zonu

Ideja da se starenje može preokrenuti decenijama je pripadala naučnoj fantastici, ali sada prvi put ulazi u kliničku fazu. Američka biotehnološka kompanija dobila je dozvolu da započne testiranje metode "podmlađivanja" na ljudima, u strogo kontrolisanom eksperimentu.

Tema je nedavno dobila dodatnu pažnju nakon javne rasprave u kojoj su učestvovali Ilon Mask i profesor sa Harvarda Dejvid Sinkler. Sinkler tvrdi da starenje ima relativno jednostavan biološki uzrok i da je u određenoj meri reverzibilno.

Preporučujemo

Nedugo potom potvrđeno je da kompanija Life Biosciences, čiji je Sinkler jedan od osnivača, ima odobrenje FDA da započne prvo ciljno ispitivanje ove tehnologije na ljudskim dobrovoljcima.

Šta se zapravo testira i zašto baš oko

Studija neće pokušati da “podmladi” ceo organizam. Umesto toga, fokus je na glaukomu, očnom oboljenju koje oštećuje optički nerv i može dovesti do gubitka vida. U ispitivanju će učestvovati mali broj pacijenata, a terapija će se primenjivati samo na jedno oko, što značajno smanjuje rizik.

Metoda se zasniva na takozvanom delimičnom reprogramiranju ćelija. Cilj nije da se ćelije vrate u potpuno embrionalno stanje, već da im se povrate određene “mlađe” funkcije. To se postiže aktiviranjem tri snažna gena poznata kao OSK, uz mehanizam koji omogućava da se proces precizno uključi i isključi pomoću antibiotika.

Ovakav pristup nastao je kao kompromis. Potpuno reprogramiranje ćelija nosi ozbiljne rizike, uključujući nekontrolisani rast i pojavu tumora. Delimična verzija ima za cilj da izvuče korist, ali bez potpunog gubitka identiteta ćelije.

Velika obećanja, ali još veća nepoznanica

Sinkler je i ranije bio u centru pažnje zbog tvrdnji o produženju životnog veka, od sirtuina do resveratrola, a deo naučne zajednice mu zamera sklonost ka preuveličavanju rezultata. Upravo zato se i ovaj eksperiment posmatra sa velikom dozom opreza.

Čak i unutar industrije dugovečnosti, očekivanja su prigušena. Cilj ovog ispitivanja nije dug život ili “večna mladost”, već dokaz da se određeni oblik regeneracije može bezbedno primeniti kod ljudi. Ako uspe, mogao bi da otvori vrata novim terapijama, pre svega za specifične organe.

Postoje i dodatni rizici. Mehanizam koji kontroliše gene koristi elemente bakterija i virusa, što kod ljudi može izazvati imuni odgovor. Takođe, još nije jasno da li su izabrani geni najbolja moguća kombinacija ili samo najbrži put ka kliničkom testu.

Za sada je jedno sigurno. Ovo nije lek za starenje, niti prečica do podmlađivanja. Reč je o prvom, opreznom koraku u oblasti u kojoj su obećanja velika, a posledice potencijalno ozbiljne. Nauka je zakoračila napred, ali sa vrlo jasnom svešću da je granica između proboja i greške izuzetno tanka.

(Telegraf.rs)