Miroslav Ilić i majka kao uzor, ponos i inspiracija: Ima jedna pesma koja "tugu zbori" (PLEJLISTA)

Miroslav je ostao bez majke na zamahu karijere, u svojoj dvadeset petoj godini

Ima nekih pesama kojih bi se Miroslav Ilić rado odrekao i izbrisao iz svog opusa. Ima i jedna koju neizmerno voli, a nikad je nije pevao.

"Oprosti mi majko, pesma tugu zbori. U čežnji za tobom bol u duši gori. Ispred kuće cveće, koje si sadila, više nikad nećeš zalivati mila, ali ja ću majko po stopama tvojim zalivati cveće uzdasima svojim. Život je najveća rana što boli, posle tebe, majko, niko me ne voli. Sereća je kratka, a tuga duga, život je varka, ja njegov sluga. Od cveća ću venac tebi često plesti, to će biti, majko, moje ispovesti.To će biti, majko, večno, večno hvala, jer ti si za mene sve najlepše dala. Toliko si dala za me, mila mati, više niko nikom nije mog'o dati. Znam mnoge si noći zbog mene probdila, dok s' puta svratim da me vidiš mila. Na sobi se prozor lagano odškrine pa upitaš tiho - jesi l' stig'o sine. A tvoj nežni glasak grudi mi opija ko Danica zvezda kad nebom zasija."

Ovu pesmu je 1975. napisao i komponovao Miroslavljev muzički otac Obren Pjevović, uz maestralan aranžman i orkestar Dragana Aleksandrića. Miroslav je snima i 1981. na LP-iju pod nazivom "Pesma majci".

Miro je bio vezan za svoju majku Milicu bezgraničnom ljubavlju sina jedinca. Posle prvih diskografskih uspeha usledio je pravi slom surovom prognozom lekara. Razmišljao je tada da batali estradu, da otkaže ugovorenu turneju u Bugarskoj i da se posveti bolesnoj majci

- Sine, za sve se moraš boriti, ako misliš da ti bude drago i lepo, pa, i za pesmu. A pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Znaj, tvoja pesma je potrebna mnogima. Ti sam ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikad nisi sreo ni video. To je za tvoju majku, koja te naučila da pevaš, najveće hvala. Zato, molim te, nastavi sa pesmom. Lečiću se zamišljajući kako pevaš i veseliš ljude - seća se Miro majčinog zaveta.

Dok je Miro putovao i pevao po Bugarskoj, Obren je u Mrčajevcima pisao najtužniju pesmu, naslućujući sudbinu dobre i plemenite majke njegovog pulena. Ovu svevremensku elegiju je  otpevao, snimio i čvrsto se zarekao da je nikad i nigde neće zapevati da ne bi povredio seni svoje i bilo čije majke.

Printskrin: Youtube/Diskos Official, PGP RTS - Zvanični Kanal

Obrenova majka se zvala Milica, i Miroslavljeva majka se zvala Milica, i jedna i druga zivljaše kratko, 46 godina! Miroslav je ostao bez majke na zamahu karijere, u svojoj dvadeset petoj godini.

- Pevao sam tada i imao osećaj da "pesma tugu zbori". Iz mog života nestala je osoba koja me je podojila pesmom, udahnula ljubav prema rodnoj kući, porodici, zavičaju, Moravi. Jedva sam se oporavio posle majčinog odlaska. Pevao sam tugujući, kao da izvlačim emocije iz nekog zaključanog kovčežića tuge. I one najveselije pesme podsećale su me na bezbrižne trenutke sa majkom - priseća se Miro svojih najtežih trenutaka.

Bile su to godine i emotivne i estradne krize "mrčajevačkog slavuja". Prijatelji i kritičari primećuju pad.

Miro snima pesme koje nemaju težinu onih ranijih. Povlači se tada u Mrčajevce, deli tugu sa ispisnicima iz detinjstva.

Miroslav Ilic, Foto: A. Nalbantjan

- Jedna nesreća nikad ne dolazi sama - pričao je Miro.

- Doživeo sam tada tešku saobraćajku, jureći sa svojim imenjakom i školskim drugom iz Mrčajevaca na autobusku stanicu u Čačak, odakle je trebalo da putujem za Beograd. Na izlazu iz sela doživeli smo težak sudar i teške povrede, neko je pustio vest i da sam nastradao. Ležeći u bolnici, hrabrila me je supruga, čika Obren je preda mnom pisao "Moravsko predvečerje". A ja sam gurao kroz život vođen majčinim zavetom.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)