Novica Negovanović gost Muzičke apoteke: Biseri i unikati narodnjačke institucije

Naše zabludelo narodnjačko stado vapi za Noletovim optimizmom i detinjim osmehom

- Harmonika je deo moga tela, nešto kao ruka, srce, oko. Toliko smo srasli i postali jedno, da mi dođe neobično kad sam bez harmonike. Kad pevam na plejbek, nešto mi fali, mlataram rukama, neobično mi bez harmonike. Zato volim da mi je pri ruci, pa i kad sam sam, zasviram nešto i za svoju dušu - kaže maestro Novica Negovanović.

Preporučujemo

Tako je Novica srastao sa harmonikom. Priznajem, ja sam se orodio sa Novicom i svakom njegovom pesmom, svojatam ih kao da su moje. Kad čujem Noleta, vidim svoju kuću, svoju reku, svoju majku. Vidim sebe, vidim svoj rod. Zato mu i uskliknuh, čim se vratio iz Amerike: "Dobro doš'o, rode moj!".

Na vrhuncu stvaralačke moći, sa opusom od nekoliko stotina autorskih pesama i kola i statusom narodnjačke institucije, početkom 90-ih, otisnuo se u Ameriku. Sklonio se od rata i primitivizma, ubeđen da pečalba neće potrajati. Potrajala je 15 godina. Pokazalo se da "tuđa zemlja nema kalauza". Tavorio je Nole, ćutala je harmonika.

- A onda se, jednog jutra u Čikagu, pomolilo sunce iz pravca Srbije. Pitao sam se: Šta tražim ovde? Šta ću ja u Americi? Tako mi se rodila pesma: "Ako Bog da, da se vratim, opet među svoje ljude. Ispuniću srcu želje, pevaću za prijatelje, vratiću se tebi, Moravo" - seća se Nole trenutka najveće nostalgije i povratka u rodne Adrane.

Vratio se Nole iz Amerike, rodile se neke nove narodne pesme, rodio se i Novica junior. Naše zabludelo narodnjačko stado vapi za Noletovim optimizmom i detinjim osmehom.

Sa oduševljenjem najavljujem Novicu Negovanovića u Muzičkoj apoteci. Čućete pesmu "Noć svedoka nema" koju je snimio u studiju pre 40 godina, a nikad nije objavio ni pevao.

Čućete i pesmu "Sava Sirogojno", jedinu koju je snimio sa ansamblom Buce Jovanovića. To je pesma iz "partizanskog ciklusa", velikog pesnika Radeta Jovanovića, i, po Noletovom sudu, njegova najbolje otpevana pesma.

(Goran Milošević)