Jovana Joksimović prvi put javno o oboljenju koje ima: "Svako ko uđe kaže: "Jao, imaš nešto belo...""

I. C.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Voditeljka je otvoreno spomenula oboljenje koje ima

Printskrin: Youtube/K1 Televizija

Jovana Joksimović obrađivala je u "Uranku" temu navodnog postojanja "gena za gojaznost", a nakon što je slavna Opra Vinfri, govoreći o svom izgledu i težini, istakla da se upravo sa time suočava.

Ona je sa svojim gostima pričala o tome da li to što je Opra rekla može biti, odnosno da li jeste ili nije tačno.

- Potpuno je tačno i sjajno, taj deo njene lične izjave, zato što gojaznost spada u one bolesti gde je čovek stigmatizovan, obeležen. Kao kad imate vitiligo, pa svako ko uđe... - počela je doktorka Jagoda Jorga.

- Jeste. Pa, ja imam vitiligo i svako ko uđe kaže: "Jao, imaš nešto belo". Super ste napravili to poređenje, to je tačno - rekla je Jovana, pokazujući na svoje lice.

Šta je vitiligo?

Vitiligo je oboljenje koje karakterišu beli pečati na koži, a osim belih fleka, nema nikakve druge fizičke manifestacije.

Procenjuje se da od 0,5 do dva odsto svetske populacije pati od ove retke bolesti.

- Vitiligo je hronično stanje koje dovodi do progresivnog gubitka ćelija koje proizvode pigment. Iako se bolest podjednako javlja kod oba pola, češće se dijagnostikuje kod žena zbog njihove veće posvećenosti redovnim posetama lekaru i estetskog aspekta bolesti. Može se pojaviti u bilo kom dobu, ali najčešće se javlja između 20. i 25. godine života - objasnila je ranije za Ona.rs dr Aleksandra Radosavljević.

Vitiligo se manifestuje na koži u vidu belih fleka koje mogu biti pojedinačne ili grupisane, sa jasno definisanim ivicama. U većini slučajeva su bez simptoma, ali tokom faze aktivnog rasta mogu izazivati svrab. Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, najčešće na mestima koja su izložena suncu. Takođe, vitiligo može zahvatiti dlanove, tabane i sluzokožu, što može dovesti do kasnog otkrivanja bolesti. Obično je za postavljanje dijagnoze dovoljan dermatološki pregled, ali se koriste i metode kao što su Wood-ova lampa, dermoskopija i biopsija kože.

- Lečenje vitiliga predstavlja izazov u dermatologiji. Najčešći terapijski pristupi uključuju lokalnu terapiju kortikosteroidima, vitaminom D, fototerapiju, kao i sistemsku terapiju koja je dostupna u našoj zemlji. Napredniji tretmani uključuju upotrebu JAK inhibitora i potkožne terapije, dok se invazivni pristupi lečenju sastoje od hirurškog tretmana i depigmentacije zdrave kože - istakla je dr Radosavljević.

- Klinički tok vitiliga je vrlo nepredvidiv. Promene se obično šire polako tokom meseci i ostaju iste veličine godinama, teško ih je kontrolisati. Bolest se može proširiti stvaranjem novih promena i povećanjem postojećih, a često se i spajaju. Spontana repigmentacija se može javiti nakon izlaganja sunčevom zračenju, posebno kod mlađih pacijenata - dodala je dr Radosavljević.

Kada je u pitanju zaštita kože, posebno tokom leta, važno je napomenuti da depigmentisana koža ne može tamneti, ali može da izgori. Stoga je obavezna upotreba sunčanih krema za zaštitu od sunca.

- Zaštita od sunca je važna kako ne bi došlo do preterane razlike u boji između osunčane kože i delova sa vitiligom. Postoje mnogi kozmetički proizvodi koji mogu poboljšati izgled kože kod ovog stanja, kao što su šminka, farbe, vodootporna sredstva i proizvodi sa dihidroksiacetonom. Kod stabilnog vitiliga, kada nema širenja bolesti, mogu se razmotriti mikropigmentacija i tetoviranje - istakla je dr Radosavljević.

Iako osobe sa vitiligom mogu normalno živeti, ovo stanje može značajno uticati na njihovo psihološko blagostanje. Studije su pokazale da najveći izazov predstavljaju promene na vidljivim mestima, posebno na licu, a jedna od najčešćih zabluda je da je ova bolest zarazna.

- Što je zahvaćena površina manja, to je manja verovatnoća da će pacijent doživeti neprijatnosti.Pored racionalnog pristupa stanju, podrška od okoline je veoma važna za osobe sa vitiligom.Potrebno je podići svest društva da ova bolest nije zarazna, da se ne može preneti druženjem sa osobama koje je imaju, da su te osobe jednaki članovi društva kao i svi drugi i da ne zaslužuju stigmatizaciju zbog svog stanja - zaključila je dr Radosavljević.

(Telegraf.rs)