Telo voditelja pronađeno u Drini, misterija smrti nikada nije rešena: Svaki Dnevnik počinjao specifično

Novinar Risto Đogo, koji je bio poznat po svojim TV dnevnicima za vreme rata u Bosni i Hercegovini, na vrhuncu rata, ali i svog života, pronađen je mrtav u reci Drini 1994. godine.

Imao je samo 38 godina kad su mu beživotno telo pronašli u Drini, a misterija u vezi sa stradanjem nikada nije do kraja rešena.

Preporučujemo

U jeku rata 1992. godine Risto Đogo je pokrenuo novinsku agenciju "Srna" i obaveštavao nas o toku rata.

Smrt Riste Đoge još uvek je nerasvetljena. Njegovo telo nađeno je u Drini 12. septembra 1994, u Zvorničkom jezeru. Zvanični izveštaji su govorili o nesrećnom slučaju, ali su postojale ozbiljne indicije da je Đogo ubijen i da mu nijedna kost nije bila čitava.

Njujorški “Times”, istražujući njegovu pogibiju, započeo je tekst rečenicom: “Risto Đogo, glavni i odgovorni urednik Televizije Republike Srpske, nije u noći između 9. i 10. septembra 1994. pao s visoke terase zvorničkog hotela “Vidikovac” u Drinu i udavio se. On je ubijen.”

Naime, Đogo je pozvan da bude voditelj programa u Sportskoj dvorani u Zvorniku. Nakon koncerta Đogo je došao na večeru u motel “Vidikovac”. Sedeo je za stolom sa Guzinom kada su ga pozvali da pomeri kola. Veruje se da je pijani Đogo pao s terase Vidikovca i utopio se u Zvorničkom jezeru, gde mu je telo pronađeno.

Risto Đogo je rođen 12. februara 1956. godine u Kalinoviku, a od 1958. živeo je u Sarajevu. Đogo je završio osnovnu školu i Treću sarajevsku gimnaziju. Na Fakultetu političkih nauka (odsek žurnalistika) diplomirao je 1979, sa izuzetnim prosekom. Radio je u „Oslobođenju“ i na Radio-Sarajevu. U predratnoj Televiziji Sarajevo je prošao sve funkcije od novinara, preko urednika do glavnog i odgovornog urednika.

Ljudi su ga upamtili kao velikog patriotu. Dnevnik je najčešće počinjao rečenicom "Pomaže Bog", a završavao je sa podignuta tri prsta u vazduhu.

Kao voditelj Dnevnika, naročito je zapamćen po završnicama u kojima je na šaljiv, sarkastičan ili ironičan način prikazivao događaje iz rata, ismevao poteze muslimanskih (danas: bošnjačkih) političara, ali i režima Slobodana Miloševića. Ti skečevi su mu doneli veliku popularnost u srpskom narodu, ali i omrazu kod Hrvata i muslimana.

Na početku dnevnika pozdravljao je publiku sa prkosna 3 prsta, znao je da će njegove vesti pratiti samo nacionalno osvešćeni Srbi.

A Dnevnik je završavao na još šaljiviji način. Donosio je u Dnevnik da gleda u pasulj, vadio pištolj kako bi igrao skeč.

Pod još nerazjašnenim okolnostima, a veruje se da je ubijen, poginuo je pred kraj rata 1994. godine. Iza njega je ostala supruga i dva sina, koji su danas odrasli momci kojima bi se sigurno ponosio.

(Telegraf.rs/Kurir Still)