"Od dijagnoze, život je logor" Isidora bi danas napunila 58 godina: Kroz borbu sa rakom spas tražila u ovome
Srpska spisateljica Isidora Bjelica, 10. decembra napunila bi 58 godina, da 2020. nije izgubila bitku sa opakom bolešću.
Isidora se lavovski borila sa zdravstvenim problemom, a uprkos pozitivnoj energiji koja je nije izdala do poslednjeg trenutka, nažalost nije bilo pomoći.
Preporučujemo
"Nisam dobro, čujemo se ako preživim.." Ljiljana Stjepanović se oglasila iz bolnice u kojoj leži već 2 meseca
"Za sve što smo preživeli..." Jovana Jeremić presekla! Donela važnu odluku, pa se javno obratila Mitrovićima
Ona je otvoreno govorila o svojoj bolesti pružajući tako podršku svima koji se bore sa istim problemom.
Iako je borba bila teška i iscrpljujuća Bijelica nijdnog trenutka nije gubila nadu a lek je tražila svuda.
Ona je svojevremeno pričala kako je probala čak 150 alternativnih metoda lečenja i da je napravila grešku kada je čudesnu vest da od 70 metastaza više nema nijednu aktivnu dobila zahvaljujući kombinaciji hemioterapije, biološke i imunoterapije.
- Većina mog života je greška, pa je prirodno da pogrešim i oko terapija - prokomentarisala je svojevremeno Isidora za Blic Ženu.
- Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja - rekla je tada Isidora, dodajući da, budući da zvaničnog leka nema, sama je pokušavala da ga pronađe.
- Četiri puta sam bila na ivici smrti i četiri puta se vraćala. Videla sam koliko je čovek glup i malen - istakla je.
Svoju borbu uporedila je tada sa logorom, a najviše ju je razarala neizvesnost koju nosi bolest.
- Od trenutka dijagnoze život je logor. Ne znaš kada će te odvesti na pogubljenje, a svaki novi dan je mučenje. Pojma nemaš šta si kriv i što te muče, a opet veruješ u čudo i nadaš se", kazala je Bjelica i dodala da ljudi sa ovom bolešću li polude, ili se prosvetle, ili odluče da umru jer im je dosta svega. "Kažu ovo nije život… Sve ih razumem, ovo nije za živog čoveka. Molila sam dragog Boga da me snaga i zdrav razum ne izdaju.
Kroz čitavu borbu Isidora je prolazila zahvaljujući veri.
- Da nemam vere, verovatno bih odustala već pri prvim najstrašnijim fizičkim mukama. Mnogo mi znače molitve i reči mog duhovnika jer je on čovek neverovatnog smirenja, a smirenje je sve - govorila je Isidora.
(Telegraf.rs)