Glumac odselio porodicu iz Srbije, sad bežao od paparaca po beogradskom aerodromu: Izbezumio se
Glumac Dragan Marinković Maca sleteo je danas na aerodrom Nikola Tesla, pa se, kada je ugledao paparace, dao u beg.
Preporučujemo
Ćerka Goce Tržan studira jedan od najtežih fakulteta: Goca otkrila da je imala težak izbor: "Dijagnozu imam"
Bahata Indira Levak odbila da bude u prostoriji sa srpskim izvođačima u Novom Sadu: Javnost zgrožena
On je posle radnog vikenda sleteo u prestonicu, a sa sobom je imao samo jedan plavi ceger.
Kada je izašao sa aerodroma i ugledao novinarske ekipe i paparace, Maca se malo zbunio.
Kako bi se verovatno našalio, šokirano je pogledao paparace, pa se dao u beg kroz aerodrom.
Na kraju ih je sve pozdravio, podigavši ruku i time stavio do znanja da se našalio.
Odselio se iz Srbije
Glumac Dragan Marinković Maca nedavno je spakovao kofere i sa porodicom se preselio u Hrvatsku.
Želeo je promenu, a nakon što se odselio, progovorio je o životu i porodici.
Oni su se odlučili da život nastave pored mora, u Istri.
- Novost je da više nisam Sremac, već Istrijan. Da ne bih iščekivao dan kada ću krenuti na more, odlučio sam da bacim sidro u Istri, preko puta Briona. Dom nije mesto gde si rođen, već gde svi tvoji pokušaji bekstva prestaju. Verujem da je ovo konačna destinacija. Volim more, ljudi su divni, Italija je blizu, Italijane obožavam – imaju stila, ukusa, odličnu hranu. Budim se bez notifikacija, slikanja kafe i deljenja savršenih trenutaka s ljudima koje i ne poznajem. Dan počinjem i završavam molitvom. To mi je jedina nada, uteha i spas u ovom opštem ludilu. U svojoj novoj predstavi imam rečenicu: „Sutra nikome nije obećano“. Moramo se baviti suštinskim stvarima – govorio je Maca, pa se dotakao predrasuda.
- Dovoljno sam obrazovan da ih nemam. Jednostavno, pokušavam da se ne navikavam na nepravdu. Bez obzira na to koliko te društvo tera da se na nju navikneš, protiv nje se moraš boriti. Ako ne staviš tačku na vreme, svaki sledeći zarez će te boleti. Nemam pardona. Jedan je život. Zašto bih ga trošio uzalud? Neću, valjda, da dođem kući, pogledam se u ogledalo i poželim da sam sebe pljunem. Predrasude nemam, ali imam stavove, argumente o kojima možemo da razgovaramo. Ukoliko imaš argument više i ako me njime ubediš da grešim, izviniću se i promeniti mišljenje. Nema kod mene – sviđa mi se ili ne sviđa. To je pitanje ukusa, percepcije, bilo čega, ali znam šta je ljudski i šta nije, šta je moralno, a šta nije.
(Telegraf.rs)