"Kupila sam da izdajem i živim od toga": Naša pevačica ima nekretnine vredne 500.000 evra: Ima novi biznis

Pevačica Aleksandra Mladenović zgrće brdo para na svojim nastupima, a pored skupocenih torbi i parfema na koje daje novac, pametno ulaže i u nekretnine, od kojih će, kako kaže, dobro zarađivati.

Aleksandra je otkrila da ulaže u nekretnine kako bi sebi obezbedila sigurnu budućnost, a kaže da u ljubavi nema sreće.

Preporučujemo

– Kupila sam nekretnine da ih izdajem i od njih planiram da živim u penziji, da uživam sa unucima. Nadam se da ću se udati i imati i decu i unuke, nikada nije kasno za decu i unuke. Ja sam devojka koja veruje u ljubav, uvek sam zaljubljena. Bila sam istinski zaljubljena, ali mislim da nikada nisam bila voljena na pravi način – rekla je ona i dodala:

– Trenutno nemam sreće u ljubavi, mada verujem da će biti ljubavi. Nisam još spremna da se zaljubim, sada sam u drugačijoj fazi života – rekla je pevačica.

Iako ulaže u budućnost, novac daje i na trenutna zadovoljstva.

– Moram da kažem da previše para trošim na torbe, parfeme i gluposti. Nove pesme snimam, ja sam sve sama stekla i sama kupujem. Hvala Bogu, imam nastupe, mnogo sam ulagala u sebe i mnogo se trudim, tako da sve ide dobro – rekla je ona u emisiji „Premijera, vikend specijal“ i najavila nove pesme.

Nekretnine vredne 500.000 evra

Aleksandra Mladenović ima dva stana u prestonici. Njen primarni dom nalazi se u elitnom delu Beograda, a vrednost te nekretnine procenjuje se na oko 500.000 evra.

Početkom 2026. godine pevačica je ispunila svoj cilj i kupila nekretninu u Egiptu.

Kopala njive, pa se preselila u Beograd

Pored postojećih nekretnina, Aleksandra je izrazila veliku želju i napravila planove za kupovinu stana u Dubaiju, prvenstveno radi investicije i izdavanja.

Ona je odrasla u selu Samarinovcu kod Žitorađe te se prisetila svog detinjstva.

– Imala sam mnogo srećnije detinjstvo nego današnja deca, koja su uglavnom na telefonima i ne igraju se napolju. Za razliku od njih, ja nisam ni ulazila u kuću. Dan nije mogao da mi prođe bez igre, šetnje ili sporta. Pored lastiša i žmurki, igrala sam fudbal, a bila sam odlična i u pravljenju torte od peska. Sećam se da smo moji vršnjaci i ja voleli da krademo trešnje od komšija. Kada nas provale, obavezno nas jure, a mi sa osmehom na licu bežimo. Iako sam bila spretna u penjanju po drveću, nekoliko puta sam pala. Nema deteta koje to bar jednom nije doživelo.

Kao dete, radila je na njivi...

– Roditelji su se bavili poljoprivredom, uzgajali su lubenice, pa smo im brat i ja pomagali. Pošto nije imao ko da nas čuva, mama i tata bi nas poveli na njivu. U početku su mene, za razliku od brata, više poštedeli jer sam žensko. Dok je on radio, ja sam se igrala. Ali kada sam napunila 11–12 godina, radila sam i ja.

(Telegraf.rs)