Muzej žrtava genocida preuzeo korake u vezi sa inicijativom da skupština UN usvoji rezoluciju o Srebrenici

V. Đ.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Direktor Ristić je skrenuo pažnju na nedavni porast zabrinutosti javnosti i snaženje društvenih podela širom Bosne i Hercegovine, ali i celog regiona Zapadnog Balkana, uključujući tu i Republiku Srbiju

Foto: Marko Jovanović

Prethodnih dana, u okviru intenzivnih aktivnosti koje na međunarodnom planu sprovodi Muzej žrtava genocida, a u sklopu koordiniranih mera Republike Srbije u vezi sa inicijativom da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju o Srebrenici, direktor Muzeja g. Dejan Ristić uputio pisma svim ambasadorima akreditovanim u Republici Srbiji.

Direktor g. Ristić je skrenuo pažnju na nedavni porast zabrinutosti javnosti i snaženje društvenih podela širom Bosne i Hercegovine, ali i celog regiona Zapadnog Balkana, uključujući tu i Republiku Srbiju. Ovaj

zabrinjavajući proces izazvala je inicijativa da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju u vezi sa masakrom u Srebrenici koji se dogodio u julu 1995. godine.

Istovremeno, direktor je podsetio na to da je tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, ubijeno oko 100.000 ljudi svih nacionalnosti (Bošnjaka, Srba i Hrvata). U kontekstu masakra u Srebrenici u julu 1995. godine lišeno je života nešto više od 8.000 lica bošnjačke nacionalnosti.

Inicijativa da se izdvoji nešto više od 8.000 žrtava, od ukupno 100.000 žrtava oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, u okviru predloženog nacrta rezolucije primer je iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja

na ovo tragično poglavlje prošlosti Zapadnog Balkana. Muzej je, stoga, na stanovištu da sve žrtve pomenutog oružanog sukoba treba jednako pamtiti.

S tim u vezi, direktor je posebno ukazao na opasnosti koje podrazumevajuslični savremeni primeri selektivne kulture sećanja, poput sveprisutnije distorzije Holokausta, što sve dovodi do izraženih etničkih, verskih idruštvenih tenzija u različitim delovima sveta. Upravo zato tu i takvu negativnu praksu treba izbegavati.

Gospodin Ristić je posebno ukazao na potrebu i obavezu svih da, ukoliko iskreno težimo trajnom miru i pomirenju, prihvatimo i primenimo osnovne principe kulture sećanja koja nipošto ne podrazumeva selektivno pamćenje žrtava. Stoga Muzej poziva na oprez u kontekstu inicijativa koje bi mogle da uspostave društveno okruženje u kojem se patnje određenih žrtava iz perioda oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini više obeležavaju i vrednuju u odnosu na druge, odnosno kojima se uspostavlja svojevrsna hijerarhija žrtava i zločina.

Direktor Muzeja izrazio je, stoga, zabrinutost zbog svake inicijative koja rizikuje uspostavljanje hijerarhije zločina i žrtava jer bi takav pristup bio uznemirujući i zabrinjavajući za sve zajednice pogođene pomenutim oružanim sukobom — Srbe, Hrvate i Bošnjake. Takva potencijalna podela treba da zabrine sve i ne služi nikakvoj konstruktivnoj svrsi.

Takvi pokušaji mogli bi da dovedu do snažne destabilizacije mira i stabilnosti, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i širom celog regiona Zapadnog Balkana. Štaviše, Muzej je stanovišta da bi moguće usvajanje takve rezolucije značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda koja vekovima žive na teritoriji savremenene Bosne i Hercegovine.

Ukoliko težimo miru, trebalo bi da zajedno radimo na celovitoj, neselektivnoj i objektivnoj kulturi sećanja. Upravo stoga, Muzej poziva vlade država-članica UN da razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle

usled mogućeg usvajanja pomenutog nacrta rezolucije čija je najava već izazvala duboke podele unutar bosansko–hercegovačskog društva, kao i unutar celog regiona Zapadnog Balkana.

Imajući sve prethodno saopšteno u vidu, direktor g. Ristić pozvao je vlade država-članica UN da daju snažan, hrabar i toliko potreban doprinos očuvanju trajnog mira putem afirmacije kulture sećanja, ne samo u

Bosni i Hercegovini, već u celom regionu Zapadnog Balkana.

Uz izvode iz prethodno navedenog pisma g. direktora ukazuje se i na to da je Muzej u prethodnom periodu upoznao najznačajnije činioce u međunarodnoj naučnoj zajednici sa brojnim potencijalnim izazovima i

opasnostima koje bi usledile eventualnim usvajanjem predmetne rezolucije i pozvao ih da se javno izjasne s tim u vezi. To je već, na poziv Muzeja, učinio jedan od vodećih svetskih stručnjala za Holokaust, istoričar g. dr Efraim Zurof.

Takođe, Muzej ovom prilikom ukazuje i na stav vodećeg svetskog stručnjaka za Holokaust, istoričara prof. dr Jehude Bauera, koji je na molbu Muzeja još 2015. godine izneo stav u vezi sa karakterom ratnog zločina počinjenog u Srebrenici u julu 1995. godine.

Muzej žrtava genocida nastaviće da i u narednom periodu upoznaje međunarodnu stručnu javnost sa opasnostima izazvanim eventualnim usvajanjem predmetne rezolucije, kao i sa neophodnošću da se svi zajedno suprotstavljamo distorziji prošlosti, uspostavljanju hijerarhije žrtava i zločina, kao i primeni selektivne kulture sećanja, navodi se u saopštenju.

(Telegraf.rs)