Pune sale za Đorđa Kadijevića, Beatris Dal i Dejvida Linča četvrtog dana Beldocs festivala

Četvrtog dana 18. Beldocs festivala zabeležene su rasprodate sale za veliki broj filmova. U Domu omladine Beograda prikazana su dva filma iz Srpskog takmičarskog programa.

Prvi film je bio Inventar Ivana Markovića, koji prati mladog radnika, Nenada, koji po prvi put ulazi u Sava Centar — nekadašnji simbol modernizacije Jugoslavije, danas prostor prepušten zaboravu i rekonstrukciji. Njegov zadatak je da ukloni nameštaj iz 1970-ih, ostatke jednog sistema i epohe. Kroz duge kadrove i posmatranje prostora, stvari i ljudi koji ih demontiraju, film postavlja pitanje šta ostaje kada se brišu tragovi kolektivne prošlosti.

Preporučujemo

“Sava Centar je za mene po svojoj arhitekturi i prostornosti bio prava vizija budućnosti, ali vremenom je prepušten propadanju. Inventar se desio kad je počela rekonstrukcija. Želeo sam da dokumentujem kako se uklanjaju svi ti karakteristični elementi enterijera, estetike koja je bila duboko povezana s arhitekturom. Svaki detalj — zidne obloge, podovi, svetlosne konstrukcije — svi su govorili jednim ujednačenim, koherentnim jezikom. I zato mi je bilo važno da zabeležim kako taj prostor nestaje, dok novo tek počinje da se stvara.” – rekao je posle projekcije Ivan Marković i dodao da, iako se radnja dešava kao da je u jednom danu, u pitanju je materijal od više meseci.

U okviru Srpskog takmičarskog programa prikazan je i film Gvozdene kapije Barbare Knežević, umetnice koja već dugi niz godina radi u Dablinu u Irskoj. Ovo je film koji kroz umetničku interpretaciju mezolitskih skulptura Lepenskog Vira i Hidroelektrane Đerdap istražuje njihov uticaj na ljude, životinje i ekologiju Đerdapske klisure. Filmske opservacije i svedočenja isprepliću se s plesnim interpretacijama, skulptorskim radom autorke i naracijom glumaca koji daju glas neljudskim protagonistima — geološkim formacijama, infrastrukturnim objektima i životinjama.

Povezujući ličnu porodičnu priču o deportaciji iz Jugoslavije u Nemačku tokom Drugog svetskog rata s procesom učenja srpskog jezika, autorka promišlja o migraciji, identitetu i značenju progresa.

“Ovo je moj prvi film, jer inače sam vajarka i vajam već 20 godina u Dablinu, a rođena sam u Australiji. Ovaj film je za moje bake i deke koji su davno napustili Srbiju. Jer biti imigrant u Australiji u to vreme bilo je veoma teško. Došli su potpuno siromašni, bez ičega. I mislim da je to što sam mogla da se školujem, da napravim film i postanem umetnica — zasluga njih, ali i obrazovanja koje sam dobila i same Australije.” – rekla je Barbara Knežević nakon projekcije filma.

U okviru programa specijalnih projekcija sinoć je u punoj Velikoj sali Doma omladine Beograda prikazan još jedan film iz serijala Film davne budućnosti, Darka Bajića i Siniše Cvetića – Sveto mesto. Đorđe Kadijević.

Ovaj projekat kreiran je sa ciljem da sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili kinematografiju Srbije.

Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, profesor, kritičar i jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih filmskih reditelja, pripadnik je „Crnog talasa“, najznačajnijeg filmskog pravca u jugoslovenskoj kinematografiji. Bio je prisutan na projekciji, a nakon filma razgovor sa ekipom vodio je Dejan Ognjanović, književnik i filmski kritičar, veliki poznavalac Kadijevićevog opusa.

Podsetio je da je Kadijević osvojio najznačajnije filmske nagrade — film Leptirica smatra se prvim horor filmom u Istočnoj Evropi, a TV serija Vuk Karadžić je dobila najveću nagradu evropskih filmskih reditelja koju je Kadijeviću dodelio Umberto Eko.

“Ja sam imao tu privilegiju da sa Đorđem razgovaram satima i satima, a mnogi od tih razgovora pretočeni su u knjigu Više od istine, ali Đorđe, čak i kada govori o istoj temi, ili odgovara na isto ili slično pitanje, uvek pronađe nešto novo — nešto sveže, ljudsko, socijalno, iz duše. I to ste, verujem, mogli da osetite i u ovom filmu.” – rekao je Ognjanović.

Film davne budućnosti je jedan fantastičan koncept, u kome je Darko Bajić moderator i razgovara sa četiri velikana jugoslovenske kinematografije — Mišom Radivojevićem, Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem.

“Digitalne kamere danas mogu da snimaju koliko god želite. Mogli smo da pustimo sagovornika da govori, da razmišlja, da formira misao, da mu damo mir da kaže rečenicu i izrazi svoje iskustvo — ne brzopleto, ne vičući, ne sabijeno u formate društvenih mreža, nego da stane i zaista promisli. Tako se stvara kontakt s publikom.” – rekao je Darko Bajić i dodao:

„Ono što je nama bilo jako zanimljivo jeste upravo taj spoj mladih — klinaca koji su snimali ovaj film — i starijih, mene koji sam već 'mator', i druge generacije. I neverovatno je kako taj spoj u ovom filmu funkcioniše sjajno. Funkcioniše upravo zato što smo, čini mi se, kroz ovaj serijal počeli da razgovaramo o svom pozivu. Reditelji nisu ranije imali mnogo prilike da kažu nešto dublje, da se njihova dela analiziraju ozbiljno. Ono u čemu sam ja zaista uživao snimajući ovaj film su te neverovatne, predivne rečenice koje Đorđe govori. Više puta me ostavio bez reči.” – rekao je Bajić.

Đorđe Kadijević se zahvalio Darku Bajiću i Siniši Cvetiću:

„Hvala što ste me se setili i što ste posvetili pažnju mojoj malenkosti, da imam priliku da sedim u parteru zajedno sa vama i da imam priliku da vidim sopstvenu kreaturu na ekranu. Navikao sam da budem s druge strane kamere. Nisam navikao da igram samoga sebe“ i dodao:

„Čovek će sam sebe iznenaditi jedino ako nije taj koji sudi o sebi, nego ako čuje sud drugoga i reaguje na to. I evo, doživeo sam i to: da čujem sud jednog, kompetentnog, cenjenog i voljenog kolege i da budem duboko zahvalan na njegovoj inicijativi, na njegovoj sposobnosti da uobliči nešto što figurira kao moja kreatura. Ne mogu da nađem reči kojima bih izrazio svoje iskreno osećanje zahvalnosti. Prema vama takođe što smo bili zajedno i što smo videli nešto za šta sam zaista dugo mislio da samo ja vidim.

Iza svega što stoji iza mene, kao čoveka koji je pokušao da se bavi umetnošću — i to filmskom umetnošću — stoji samo jedna reč: to je ljubav. Ljubav prema filmu, prema pozivu, prema našoj istoriji, prema našoj prošlosti, prema našoj realnosti i prema onome što je u njoj transcendentalno i fantastično. Sve je tako dobro i večno satkano u ovom filmu da sam ja spreman da priznam da je iznad mog očekivanja. Ne u odnosu na Darka — jer sam znao da Darko mora napraviti dobar film. Ali da napravi takvo tkanje, tako delikatno i tako autentično — mogao sam samo da želim. A večeras sam mogao da se i razuverim da je to njemu bilo moguće, i da je to uspeo da učini.” – zaključio je Kadijević.

Reditelj filma, Siniša Cvetić, izjavio je: “Cilj nam je da ovaj projekat nastavimo, kako bismo sačuvali sve to znanje o razvoju naše kinematografije — od jugoslovenskog perioda pa do današnjih dana. To je bila naša osnovna ideja.”

Poslednji na repertoaru u Domu omladine Beograda bio je in memoriam film posvećen nedavno preminulom reditelju i multimedijalnom umetniku — Dejvidu Linču — Dejvid Linč: Ne gledaj u mene. Izuzetno posećena projekcija, kao i ona u Jugoslovenskoj kinoteci gde je prikazan film Pasija po Beatris Dal.

Nažalost, glumica Beatris Dal se nije pojavila pred beogradskom publikom, ali reditelj filma, Fabris di Velc, je stigao na Beldocs i posle projekcije objasnio publici koliko je bilo zahtevno putovati sa Beatris po Italiji, ali da je najdivnija stvar u svemu činjenica da oboje dele ljubav prema Pazoliniju.

„Ovaj film je čist džez i čista improvizacija i samo jedna scena u prostoru Kinoteke u Bolonji (Cineteca di Bologna) prethodno je bila pripremljena, sve ostalo je bilo nepredvidivo, ali užasno uzbudljivo.” – rekao je Di Velc.

Otkrio nam je da je Beatris Dal njegova dugogodišnja bliska prijateljica i da je ona žena koja može stalno da plače, što se i vidi u ovom filmu. Rekao je da je Abel Ferara, posle odgledanog filma, rekao da je to najbolji film o Pazoliniju koji je video, što je za njega izuzetno veliki kompliment.

Sinoć su u galeriji Neon dodeljene Beldocs Industry Days nagrade.

Glavni žiri, u sastavu Carmen L. Vicencio, Jasmin Bašić i Diana Karklin, dodelio je Nagradu Filmskog centra Crne Gore za najbolji projekat u razvoju filmu Moje ime je dovoljno (Jermenija). Al Jazeera Balkans nagradu za najbolji projekat u produkciji dobio je Osuda od rođenja (Moldavija), dok je nagrada Forgrade za postprodukciju pripala hrvatskom projektu Bez uvrede. Projekat Dodir iz Srbije osvojio je nagradu Solunskog festivala, a DAE nagradu za podsticaj talenata dobio je azerbejdžanski film Unuka.

Pored glavnih nagrada, još pet projekata nagradile su partnerske organizacije: U prolazu (East Silver Caravan), Između dva sveta (FIFDH Impact), Odjeci (MajorDocs Talent), Bez uvrede (Ji.hlava New Visions Market) i Dodir (Impronta Films), dok je Lančana reakcija dobio Dok Leipzig XR nagradu.

Petog dana osamnaestog Beldocsa, u nedelju, 25. maja, u Domu omladine Beograda, očekuju nas filmovi Skriveno u lišću Milana Milosavljevića i Ko će pokucati na vrata mog doma Maje Novaković, kao i film o muzičaru Vorenu Elisu — Park Vorena Elisa.

U Jugoslovenskoj kinoteci u 18h biće prikazan kultni film Želimira Žilnika Marble Ass, povodom 30 godina od prvog prikazivanja 1995. godine.

U okviru programa Bitka za stvarnost u bioskopu Ušće Cineplexx biće prikazan film Gospodin Niko protiv Putina.

Podsećamo da je dodela nagrada 18. Beldocsa zakazana za ponedeljak, 26. maj u 20h u Dorćol Platzu.

Osamnaesti Beldocs traje do 27. maja 2025. godine, a celokupan program možete pronaći na ovom linku – beldocs.rs

O Beldocsu

Beldocs je jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu, koji svake godine u maju okuplja autore, producente i filmske profesionalce iz celog sveta. Osnovan 2008. godine, festival danas nudi bogat filmski i prateći program, sa više od 80 dokumentarnih ostvarenja i brojnim premijernim projekcijama. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi filmove raspoređene u više od deset programskih celina. Beldocs svake godine dodeljuje nagrade u nekoliko takmičarskih kategorija i organizuje brojne Industry događaje koji podržavaju razvoj novih dokumentarnih projekata. Više informacija dostupno je na zvaničnom sajtu: www.beldocs.rs, i na društvenim mrežama festivala.

Za više informacija posetite www.beldocs.rs, kao i naše kanale na društvenim mrežama: Instagram, Facebook, YouTube i X.

(Telegraf.rs)