"Neki ljudi prosto ne smeju da umru": Sloboda Mićalović emotivno o Zdravku Šotri i njegovoj zaostavštini

Odlazak velikog reditelja Zdravka Šotre ostavio je prazninu u srcima mnogih, a posebno u onima koji su imali privilegiju da s njim sarađuju. Među njima je i glumica Sloboda Mićalović, jedna od njegovih omiljenih muza, koja se emotivnim rečima oprostila od njega putem Instagrama. U gostovanju u emisiji "Beogradska hroniku", Mićalovićeva je podelila duboke uspomene na čoveka koji joj je bio mentor, prijatelj i nezaboravna figura u karijeri i životu.

"Neki ljudi prosto ne smeju da umru," izustila je Mićalovićeva dok je govorila o Šotri u prošlom vremenu. Sećajući se njegovog duha, istakla je da je reditelj "pre svega voleo život i učio nas je da ono što se desilo danas ružno, zaboravimo i da to ostane u prošlosti." Iako je nosio težak život i pretrpeo veliku porodičnu tragediju tokom ratova, Šotra je, kao pravi Hercegovac, sve to pretvarao u šalu, uvek pronalazeći duhovit izlaz iz svake muke.

Preporučujemo

Ljubav na prvi pogled i poštovanje talenta

Njihovo prvo iskustvo bilo je na snimanju kultnog filma "Zona Zamfirova", kada je Sloboda bila studentkinja druge godine glume. "Dobila sam Digran Basku. Prema meni se ponašao kao da sam bar-a-bar glumica kalibra, ne samo prema meni, nego prema svim glumcima, a pogotovo nama mlađim, kao da smo i Milena Dravić, i Gaga Nikolić, i Ruža Sokić, i Ceca Bojković," priseća se glumica. Šotra, objašnjava Mićalovićeva, nije pravio razliku, jer je u svakome video talenat, poštovao rad i požrtvovanost. "I nekako je tu zaista bila ljubav na prvi pogled," dodala je.

Taj odnos, obeležen poštovanjem i pijetetom, mnogo joj je značio, ne samo na početku karijere, već i kasnije. "Sve što znam o filmu, sve što znam o kadru, sve što sam kasnije uradila i sa drugim rediteljima, uvek se provlačilo ono što sam od gospodina Šotre naučila," naglasila je Mićalovićeva. On ih je učio da budu "brzi glumci", često se šaleći da ne mogu da odlažu i dolaze nepripremljeni, jer im ne bi dao čuveni drugi dubl, govoreći da "ako si znao da odigraš, odigrao bi još u prvom dubelu." Zbog toga su glumci brzo davali svoj maksimum, a ta brzina, poznata kao "Šotrine foke", kasnije je bila cenjena i kod drugih reditelja.

Šotrine "foke" i Gagina improvizacija

Rad sa Šotrom na setu bio je specifičan. Iako je u poznijim godinama imao manje strpljenja za "zafrkavanje" mlađih glumaca, stariji su imali tu privilegiju. Sloboda se sa osmehom seća kako je Gaga Nikolić, tokom snimanja "Zone Zamfirove" – poslednjeg filma koji se snimao filmskom kamerom i koji je tada skupo koštao - iznenada viknuo "Akcija!" dok su u crkvi bili dvesta glumaca i statista. Svi su potrčali iz crkve, a Šotra bi se tada šalio: "Dečice, šta radi ludaci?" Ipak, Mićalovićeva ističe da joj je on dao "veliku šansu" i bio "prvo filmsko oko koje ju je otkrilo".

"Ja umirem, ovo je poslednji projekat!" - Povratak sa porodiljskog

Jedna od najličnijih priča tiče se njenog povratka na set nakon porođaja. Deset meseci nakon rođenja dece, Šotra ju je pozvao za seriju "Nepobedivo srce". "Ja sam rekla 'Šotra, ja stvarno ne mogu, bebi su mi male, ja ne mogu, doim još uvek'," priseća se glumica. Reditelj je, u svom stilu, odgovorio: "Jel ti to nećeš, jel ti to sreću nećeš, ja umirem, ja umirem, meni je ovo poslednji projekat, ja ću umreti." Mićalovićeva je, kako kaže, ostavila desetomesečnu decu i snimala dva i po meseca, neispavana i budna noću sa decom. "Bogu hvala, poživeo je još mnogo, mnogo godina," dodala je kroz smeh, ističući da se nikada nije pokajala, već bi se pokajala da je odbila.

Večna zaostavština: Enciklopedija naše istorije

Zdravko Šotra je za sobom ostavio neizmernu zaostavštinu. "Šta je on uradio za kinematografiju, šta je uradio za televiziju... On nije dozvolio da se kasnije, kada su reditelji poput njega, a sve ih je manje i manje, zaboravi naše znamenite ličnosti, pesnici, istorijske ličnosti, glumci. On je pokrio čitavu epohu i na tome mu neizmerno hvala i našu istoriju," zaključila je Sloboda. Njegova knjiga "Mojih 500 glumaca" svedoči o njegovoj ljubavi prema profesiji, jer je o svakom glumcu pisao kako ga doživljava, koristeći glumce kao svoj "najveći i najbolji alat". To pokazuje koliko je voleo glumce i koliko su glumci voleli njega, održavajući kontakt sve ove godine.

Na pitanje po čemu bi volela da ga se svi sećaju, Sloboda Mićalović je bez oklevanja odgovorila: "Po njegovoj šali i osmehu."

(Telegraf.rs/izvor: RTS)