Kako je Nikšić postao Knin: Nepoznati detalji o snimanju „Tvrđave“

Jedan od najvećih izazova za autore serije „Tvrđava“, koja se bavi tragičnom sudbinom Srba iz Krajine devedesetih godina, bio je pronalazak adekvatne lokacije. Kako vizuelno oživeti Knin i dalmatinsko zaleđe, a da to bude autentično, uverljivo i produkciono izvodljivo? Odgovor je pronađen u Crnoj Gori, tačnije u Nikšiću i njegovoj okolini.

Glumac Slaviša Čurović, koji u seriji tumači lik Cvareta, u emisiji „Oko magazin“ otkrio je zašto je upravo ovaji grad u Crnoj Gori bio savršen izbor da „odglumi“ prestonicu nekadašnje Republike Srpske Krajine, ukazujući na duboke istorijske i arhitektonske veze koje spajaju ova dva podneblja.

Preporučujemo

Velimlje - varošica zamrznuta u vremenu

Centralni deo radnje, koji zahteva autentičnu atmosferu starih kamenih kuća i trgova, sniman je u mestu Velimlje. Čurović ovo mesto opisuje kao skriveni dragulj koji je modernizacija zaobišla, što ga je učinilo idealnom kulisom za seriju smeštenu u devedesete godine prošlog veka.

„To Velimlje je jedno pitoreskno mesto, varošica uz Viluse, koja je ostala po strani“, objašnjava Čurović. „Taj razvoj je doprineo da se sve preseli u Nikšić, a Velimlje je ostalo takvo kakvo jeste. To je mesto gde je sniman i film '13. jul'. Dakle, to je lokacija koja je odlična za snimanje filmova.“

Upravo ta izolovanost i očuvana arhitektura omogućili su ekipi serije da bez velikih intervencija scenografa dočara duh vremena i prostora Dalmacije.

Arhitektura koju su klesali isti ljudi

Međutim, sličnost između Nikšića i Knina nije samo u kamenu i kršu. Ona je, kako Čurović ističe, utemeljena u istoriji urbanizma. Glumac podseća na period nakon oslobođenja Nikšića od Turaka, kada je grad dobio svoj prepoznatljiv izgled, koji neodoljivo podseća na gradove u dalmatinskom zaleđu.

„Sam Nikšić je odličan za snimanje filmova da izimitira Knin. Ja bih rekao da je to dobra lokacija, a s druge strane, i taj Nikšić su gradili Dalmatinci“, otkriva Čurović interesantan istorijski podatak i dodaje:

„Kada ga je kralj Nikola oslobodio 1878. godine, on je doveo Austrougare da ga crtaju (projektuju), a onda je doveo Dalmatince da ga zidaju. Tako da se to može podvesti pod 'tvrđava koja tamo postoji'. Kamen je isti, ruka koja ga je klesala je iz istog podneblja, i zato ta vizuelna prevara na filmu deluje tako uverljivo.“

Produkcijske „opstrukcije“ i pomoć prijatelja

Iako je lokacija bila savršena, sam proces organizacije snimanja nije protekao glatko. Čurović je otvoreno govorio o poteškoćama sa kojima se ekipa susrela prilikom dolaska u Crnu Goru, nagoveštavajući da politička klima nije uvek bila naklonjena ovakvim projektima.

„Imali smo velike muke da dođemo prvo u situaciju da se to snimi u Crnoj Gori. Imali smo velike opstrukcije sa nekih drugih adresa koje ne bih sada pominjao“, rekao je glumac.

Preokret se dogodio zahvaljujući razumevanju lokalnih vlasti u Nikšiću i Herceg Novom, koji su prepoznali značaj projekta. Čurović je posebno istakao ulogu Marka Kovačevića, gradonačelnika Nikšića.

„Na kraju smo uspeli da to uradimo zahvaljujući njemu (Kovačeviću) i Katiću, gradonačelniku Herceg Novog, koji je jako urgirao da ovo sve prođe kako treba. Svaka čast za gradonačelnika Kovačevića, bez čega ovoga ne bi bilo“, naglasio je Čurović.

Simbioza kamena i sudbine

Izbor lokacije za „Tvrđavu“ pokazao se kao više od pukog tehničkog rešenja. Nikšićki kraj, sa svojim surovim kršom i kamenim kućama, uspeo je da prenese težinu, tugu, ali i lepotu prostora koji su Krajišnici morali da napuste.

Činjenica da su te zidove, vek ranije, podizali majstori iz Dalmacije, daje celoj priči dodatnu simboliku – kao da je sam kamen u Crnoj Gori čekao da ispriča priču o ljudima koji su ga oblikovali, a koji su vek kasnije doživeli svoju najveću tragediju.

(Telegraf.rs/izvor: Magazin "Oko")