Ožiljak koji je ostao: Kako je Džo Peši trajno „obeležio“ Mekolija Kalkina na snimanju filma „Sam u kući“

Kada se u decembru porodice širom sveta okupe ispred ekrana da po stoti put gledaju avanture malog Kevina Mekalistera u filmu "Sam u kući", niko ne sumnja u autentičnost njegovog straha dok se suočava sa provalnicima. Međutim, malo ko zna da taj strah nije bio samo plod dečije mašte ili dobrih uputstava reditelja Krisa Kolumbusa. On je bio pažljivo konstruisana realnost koju je kreirao Džo Peši, glumac koji je na set došao direktno iz mračnih, krvavih svetova Martina Skorsezea.

Godina je 1990. Džo Peši je u zenitu slave, poznat po ulogama sociopata i agresivnih mafijaša. Njegov pristup ulozi Harija Lajma, sitnog provalnika koji gubi bitku sa detetom, bio je sve samo ne „komičan“. Peši je verovao da će dinamika filma propasti ako ga Mekoli Kalkin bude doživljavao kao „čiku koji mu daje bombone“.

Preporučujemo

Doneta je odluka: Peši će primeniti elemente metodske glume. Tokom celog snimanja, on je postavio nevidljivu barijeru između sebe i deteta. Dok su Daniel Stern (koji je glumio Marva) i ostatak ekipe koristili pauze da se igraju sa Mekolijem, Peši je sedeo u uglu, mračan i distanciran. Kad god bi ga dečak pogledao, dobio bi samo hladan, zastrašujući pogled.

„Želeo sam da me se zaista plaši,“ priznao je kasnije Peši. „Morao je da oseti tu neprijatnost u stomaku svaki put kada smo u istoj prostoriji. To je jedini način da dečija reakcija na ekranu ne izgleda kao gluma, već kao instinkt za preživljavanje.“

Vrhunac ove tenzije dogodio se tokom snimanja jedne od najnapetijih scena u filmu - one u kojoj „Mokri banditi“ konačno uhvate Kevina i okače ga o kuku na vratima kuhinje. Scenario je predviđao da Hari unese lice u Kevinovo i zapreti mu jezivim rečima: „Odgrišću ti svaki prst, jedan po jedan“.

Tokom jedne od proba, Peši se toliko uneo u ulogu da su granice između fikcije i stvarnosti nestale. U želji da dodatno prestraši dečaka, on je zaista zgrabio Kalkinovu ruku i snažno zagrizao njegov prst.

Mekoli Kalkin se kasnije, u intervjuima kod Konana O'Brajena i u drugim medijima, prisećao tog trenutka: „Zapravo me je ugrizao! Probio mi je kožu. Još uvek imam ožiljak na prstu. Ako ga pogledate izbliza, i dalje se vidi trag njegovih zuba.“

Taj ožiljak na domalom prstu desne ruke postao je više od obične povrede na radu. On je postao simbol posvećenosti koja je „Sam u kući“ pretvorila iz obične komedije u film sa dušom - i oštricom.

Džo Peši je imao još jedan veliki problem na setu: svoj rečnik. Samo nekoliko meseci pre ovog filma, snimao je „Dobre momke“ (Goodfellas), gde je psovka bila svaka druga reč u rečenici. Navika je bila toliko jaka da je reditelj Kris Kolumbus morao stalno da prekida snimanje jer bi Peši, u trenucima kada bi mu na glavu pala pegla ili kad bi ga opekla kvaka, instinktivno izgovorio psovke koje nikako nisu bile za uši dece.

Rešenje je bilo genijalno. Peši je počeo da koristi mrmljanje i nerazumljive slogove koji imitiraju bes („curse-mumbling“). Ta improvizacija je liku Harija dala dodatni sloj crtanog, ali ujedno i opasnog karaktera, što je postalo zaštitni znak njegovog nastupa.

Danas, više od tri decenije kasnije, „Sam u kući“ je klasik bez kojeg se zima ne može zamisliti. Mekoli Kalkin je prošao kroz uspone i padove koje nosi slava dečije zvezde, ali ožiljak od Pešijevog zuba i dalje je tu.

U svetu gde se danas većina efekata i reakcija generiše kompjuterski, priča o Pešijevom ugrizu podseća nas na vreme kada je film bio „opipljiv“. Strah koji vidimo u Kevinovim očima dok mu Hari preti je stvaran, a bol koji je osetio bio je cena za stvaranje istorije.

Sledeći put kada budete gledali scenu na vratima kuhinje, obratite pažnju na Kevinov izraz lica. To nije samo vrhunska gluma jednog devetogodišnjaka - to je reakcija deteta koje je shvatilo da je čovek ispred njega, bar na trenutak, zaista bio spreman da uradi ono što je obećao. A ožiljak na Kalkinovoj ruci je tu da to i dokaže.

(Telegraf.rs)