Purić Karasović: Zaboravili smo da cenimo i volimo jedni druge

Književnica Mirjana Purić Karasović izjavila je danas da piše za decu zato što ih mnogo voli, kao pametne, male, radoznale glavice koje treba da cenimo i da im posvetimo mnogo više pažnje.

Purić Karasović je rekla Tanjugu da živimo u svetu punom ratova i drugih užasa, na šta se navikavamo i prihvatamo kao normalnost, često pričajući o tome i slušajući, iako je moramo da se od toga ogradimo.

Preporučujemo

"Hajde nešto lepo da probamo, neke druge priče. Zato sam počela da pišem, između ostalog, i zbog toga što se navikavamo kao odrasli na nasilje, a zamislite deca", navela je Purić Karasović.

Kao dodatni razlog pisanja za decu, Purić Karasović je navela to što su deca na telefonu, gde su navikla da gledaju užas na ekranu i ne reaguje - "nema tu više emocije, to dođe kao igrica".

Purić Karasović je ocenila da je veliki problem to što nemamo kulturu sećanja i što smo se okrenuli od Boga, kao i zato što smo izgubili prave vrednosti, zaboravili da cenimo i volimo jedni druge.

Upozorivši da devojčice gledaju rijalitije i društvene mreže i misle da to tako treba, Purić Karasović je dodala da je pomislila da u istoriji postoji mnogo žena koje mogu da posluže kao model.

"Poželela sam da približim likove kao što je Jelena Anžujska, lepa, divna kraljica koja je gradila bolnice i škole za devojke. Da pokažem ko je Olivera, ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, koja je prihvatila žrtvu, otišla u harem, radila za dobrobit svog naroda, bila mudra, čuvala pravoslavlje", navela je Purić Karasović.

Prema njenim rečima, tu je i Mara, ćerka despota Đurđa Brankovića, koja je takođe otišla na dvor sultana, a "uradila je mnogo da se očuva srpski narod i vera", kao i 50 devojaka iz sela Skela koje su nakon sloma Prvog srpskog ustanka birale da skoče u Savu kako ne bi bile obečašćene.

Purić Karasović je upozorila da deca uče po modelu, ali im u potrošačkom društvu roditelji više ne posvećujuju pažnju trčeći za novcem.

"Kako da se deca odbrane ako mi nismo u stanju kao odrasli? Ako žene smatraju da moraju da budu mlade i lepe, i samo im je to u fokusu, a ne vide život i sve koliko je u tim godinama lepo", ocenila je autorka.

Govoreći o nastaku njene druge knjige za decu "Vinčica", Purić Karasović je rekla da je posetila sa porodicom pre nekoliko godina Muzej Belo Brdo.

Tamo je uživala u izlaganju kustosa Dragana Jankovića o Vinčanskoj kulturi, na osnovu čega je kao televizijski novinar razmišljala "o tom praistorijskom blagu koje mi imamo".

"Imali su planska naselja, divne kuće, velike, prostrane, sa pećima unutra. Imali su trgove. Svi su zajedno obedovali, slavili, radili, pravili keramičke figure. Bavili su se stočarstvom i zemljoradnjom i znali su da koriste đubrivo. Fantastična kultura", opisala je Purić.

Vinčanci su bili "zadovoljni i bili su srećni", a Purić Karasović je posebno fascinirala njihova visoka svest, pošto su živeli hiljadama godina bez sukoba i ratova.

"To nije bilo takmičarsko društvo da moram da budem bolji, nego su svi radili u interesu svoje zajednice. Nije dete bilo samo moje ili tvoje, nego naše. Svi se trudimo da živimo lepo, da uživamo u životu, da doprinosimo zajednici", navela je novinarka.

Prema njenim rečima, Vinča nije bila matrijarhat, već matricentrična kultura, kao "majka koja rađa, zemlja koja rađa, majka koja dočekuje širom raširenih ruku".

Purić Karasović je dodala da "bismo trebali da naučimo da budemo malo više Vinčanci, a malo manje moderni ljudi".

Prisetivši se kako je tokom njenog odrastanja bilo dovoljna krpena lutka, a danas se mnogo kupuje i ugađa deci putovanjima, Purić Karasović je naglasila da je za sreću "nekad je dovoljno samo otići na livadu, u park, i igrati se sa svojim detetom".

Purić Karasović je rekla da se moramo promeniti, vratiti porodici i Bogu, jer nije sve u novcu, pogotovo što "živimo u vremenu jako teškom, gde se bori svetlo i tama".

"Mnogo je teško vreme. Ali kad vidiš da postoje ljudi koji stoje u redu za Miroslavljevo jevanđelje u Narodnom muzeju, koliko je njih na Sajmu knjiga, kad vidiš kulturne manifestacije kao Dan muzeja, onda imam nade", navela je Purić Karasović.

Prema njenim rečima, "sve dok ima dobrih ljudi, ima i spasa".

Prvu knjigu, "Srednjovekovni srpski vladari: Moć dvoglavog orla", Purić Karasović je odlučila da piše jer je taj period zaslužen što smo opstali kao narod i kao pravoslavci, odnosno postavljene su nacionalne, moralne osnove.

Prema njenim rečima, nekad su postojali poštenje i čast pre lične koristi, ali se to izgubilo i danas se nameće ideja da moraš biti pobednik i da si gubitnik, ako nisi u pravu.

"Nije nikad uzlazna linija non-stop. I dobro je da nije tako. Jer šta bismo naučili? Šta bih ja naučila? Ja se mnogo razlikujem od one Mirjane koja je bila pre 20 i 30 godina", navela je novinarka.

Purić Karasović je ocenila da je potrebno da svojim primerom pokažemo, da čitamo, da se igramo i bojimo sa decom i da ih učimo da nečine ništa što ne bi želei samim sebi.

"Moraš prvo ispred svojih vrata da nešto uradiš. Pokaži svojim primerom, modelom, da si sam dostojan predaka, pa ćeš onda imati i dete koje je dostojno, koje nosi tu jačinu i snagu", navela je Purić Karasović.

Govoreći o knjizi "Vinčica", Purić Karasović je istakla da deca do istorijskih činjenica lakše mogu doći i zahvaljujući ilustracijama Dušana Gađanskog, kome su prethodni izazov bili "Srednjovekovni srpski vladari".

Purić Karasović je najavila da je u pripremi za ovu godinu njena knjiga priča za decu, sa ilustracjama Gađanskog, o Svetoj Petki, koja će se zvati "Jagnje malo", a pored toga istražuje za sledeću godinu i knjigu Lepenski Vir.

(Telegraf.rs/Tanjug)