"Imao je neverovatnu, nežnu auru oko sebe": Emotivna priča Milana Marića o Žarku Lauševiću

Na emotivnoj promociji monografije posvećene životu i delu Žarka Lauševića, održanoj u prepunoj dvorani u prisustvu brojnih kolega i prijatelja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 15. novembra 2025. godine, glumac Milan Marić podelio je sa publikom priču koja na najlepši način oslikava Lauševićevu profesionalnu posvećenost, ali pre svega njegovu neizmernu ljudsku toplinu i želju da pomogne mladim kolegama.

Bezvremeni čovek sa nežnom aurom

Marić je počeo svoj govor pokušavajući da definiše fenomen Žarkove pojave, priznajući da je Laušević bio ličnost kojoj je bilo nemoguće pripisati broj godina.

Preporučujemo

„Žarku, zapravo, ne možeš da odrediš godine. On je imao tu neku neverovatnu, nežnu auru oko sebe“, počeo je Milan. „Naše poznanstvo je čudno. Ja ne mogu tačno da se setim kad smo se mi prvi put videli, kad smo se zapravo upoznali. Imao sam osećaj da se znamo oduvek. Naša druženja i susreti bili su neka vrsta nežnog zagrljaja, bez mnogo potrebe za velikim rečima.“

Sebičnost kao čuvar uspomena

Iako je monografija mesto gde se sećanja dele sa svetom, Marić je otvoreno priznao da najdragocenije delove njihovog odnosa čuva pod ključem.

„Napisao sam ono što sam želeo u tekstu monografije. Ali, iskreno, postoje neki razgovori koje smo vodili, neke situacije koje želim da ostanu samo moje, onako sebično. To su stvari koje su me gradile, koje su mi pomogle, ali ne moraju biti ispričane javno da bi imale snagu“, istakao je glumac, naglašavajući intimnu prirodu njihovog prijateljstva.

Dan kada je Žarko gledao „Pad“

Posebno emotivan trenutak bio je Milanov opis susreta nakon što je Laušević odgledao seriju „Pad“, rađenu po motivima Žarkovog života, u kojoj je upravo Marić nosio glavnu ulogu.

„To je bilo nakon što je prvi put pogledao seriju. Pozvao me je i rekao: 'Hajde da se vidimo, dođi kod mene da malo popričamo'. Otišao sam kod njega, tamo u onaj salon gde smo se često sretali. Taj dan je za mene bio praznik. Bio sam uzbuđen, možda i malo uplašen kako će on reagovati, ali Žarko je bio takav – on je naš odnos gradio polako, spontano, bez ikakvog forsiranja ili težine koju nosi njegovo ime“, prisetio se Milan.

On je dodao da je Laušević posedovao neverovatnu pažnju prema mlađim kolegama: „Nije on bio samo veliki glumac, bio je putokaz. Uvek prisutan da pomogne, da te sasluša, ali na način koji te nikada ne ponižava, već te podiže.“

Anegdota o masaži i ljudskosti: „Mali, nemoj da se stidiš“

Dvoranom se prolomio smeh kada je Milan prešao na priču sa snimanja, koja najbolje opisuje Žarkovu neposrednost i toplinu.

„Sedimo mi tako, bilo je već dva-tri ujutru, snimamo. Tu smo Dragan Bjelogrlić, Irfan Mensur, Žarko i ja. Pričamo o seriji, onako umorni, Žarko objašnjava neke scene... Ja sedim malo po strani, valjda me je stigao umor, a i ta njegova blizina uvek donese neku vrstu odgovornosti. Odjednom, Žarko prekida priču, ustaje, prilazi mi s leđa i počinje da mi masira ramena“, pričao je Marić dok je publika aplaudirala.

„Kaže mi: 'Hajde, mali, opusti se... Nemoj da se stidiš, ne boj se ničega. Dobro je ovo što radimo'. Zamislite to, Žarko Laušević vas masira i bodri u tri ujutru. To je ta njegova veličina – da primeti tvoju nelagodu i da je razbije jednim ljudskim gestom.“

Alergija na morsku ribu i završna reč

Milan je govor završio jednom internom šalom koja je izmamila suze i smeh onima koji su znali Žarkov smisao za humor, ali i Milanovu posvećenost.

„Ima jedna stvar koju mi je Žarko jednom rekao, a to je da on ima 'alergiju na morsku ribu'. To je ostalo kao neka naša šala. Ali na kraju, želim samo da mu kažem jedno veliko hvala. Žarko je učinio moj život bogatijim, ne samo profesionalno, nego ljudski. Naučio me je da je u ovom poslu najvažnije ostati čovek, ranjiv i iskren.“

Zahvalivši se Aniti Laušević na poverenju i prilici da bude deo monografije, Milan Marić je zaključio svoje izlaganje rečima koje su sažele suštinu cele večeri: „Žare, hvala ti što si bio tu i što ćeš uvek biti uz nas.“

(Telegraf.rs)