Emir Hadžihafizbegović dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 32. Sarajevo Film Festivala

Sarajevo film festival već više od tri decenije gradi i promoviše filmsku kulturu Bosne i Hercegovine i regiona. Kako je Festival rastao, rasla je i njegova odgovornost da oda priznanje umetnicima koji su svojim delom trajno obeležili bosanskohercegovačku kinematografiju. Kao izraz te misije, Sarajevo film festival u svom 32. izdanju dodeljuje Počasno Srce Sarajeva Emiru Hadžihafizbegoviću, jednom od najznačajnijih glumaca bosanskohercegovačke i regionalne kinematografije, za sve njegove nezaboravne uloge i sveukupni doprinos filmskoj umetnosti.

„Među nama su umetnici čiji rad postaje deo kulturnog pamćenja jedne sredine. Kada se osvrnemo na bosanskohercegovačku i regionalnu kinematografiju, svuda prepoznajemo trag Emira Hadžihafizbegovića i njegovih uloga duboko utkanih u neka od najznačajnijih filmskih ostvarenja. Zadovoljstvo je Počasno Srce Sarajeva dodeliti umetniku koji je svojim opusom obeležio kinematografiju sredine iz koje je i sam potekao – iste one iz koje je pre više od tri decenije izrastao i Sarajevo film festival, i to za glumački opus koji nadilazi granice jezika, država i scena”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo film festivala.

Preporučujemo

Emir Hadžihafizbegović rođen je 20. avgusta 1961. godine u Tuzli, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, a na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu diplomirao je 1986. godine u klasi Emira Kusturice. Nakon angažmana u Narodnom pozorištu u Tuzli i ratnog perioda, nastavlja umetnički rad u Sarajevu, gde gradi jedan od najprepoznatljivijih glumačkih opusa u regionu.

Ostvario je više od 70 uloga u igranim filmovima i preko stotinu uloga u teatru, filmu i drugim medijima. Njegov rad obeležile su saradnje sa autorima poput Ognjena Sviličića, Rajka Grlića, Jasmile Žbanić, Pjera Žalice, Srđana Vuletića i Emira Kusturice, a filmovi u kojima je igrao nagrađivani su na festivalima u Kanu, Berlinu, Lokarnu i Roterdamu. Između ostalog, dobitnik je i Nagrade Andrej Tarkovski na Međunarodnom filmskom festivalu „Zerkalo“ u Rusiji, nazvanom po kultnom filmu „Ogledalo“ Andreja Tarkovskog, koji se održava u Ivanovskoj oblasti.

Za ulogu u filmu „Takva su pravila“ osvojio je nagradu za najboljeg glumca u programu Orizonti (Orizzonti) na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, Zlatnu arenu u Puli i niz međunarodnih nagrada. Njegove uloge u filmovima „Armin“, „Karaula“, „Smrt čoveka na Balkanu“, „Praznik rada“, „Gori vatra“, „Kod amidže Idriza“, „Naša svakodnevna priča“ i „Žaba“ takođe su prepoznate sa brojnim nagradama na festivalima širom Evrope, Afrike i Severne Amerike.

Kao glumac prvak i direktor Kamernog teatra 55 u Sarajevu, paralelno je gradio istaknut teatarski opus. Autor je četiri autorska projekta: „Godine prevare“, „Iza sna“, „Tarik nije deo tala” i „Kijametski dan” sa kojima je gostovao na scenama od Njujorka i Toronta do Pariza, Londona, Berlina i Sidneja.

Sarajevo film festival biće održan od 14. do 21. avgusta 2026. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva su: Dijego Luna (2026), Asgar Farhadi (2026), Emili Votson (2026), Vilem Dafo (2025), Stelan Skarsgard (2025), Rej Vinston (2025), Paolo Sorentino (2025), Meg Rajan (2024), Aleksandar Pejn (2024), Džon Turturo (2024), Filip Bober (2024), Kristof Papousek (2024), Mark Kazins (2023), Lin Remzi (2023), Čarli Kofman (2023), Džesi Ajzenberg (2022), Ruben Estlund (2022), Sergej Loznica (2022), Pol Džozef Šreder (2022), Vim Venders (2021), Mišel Franko (2020), Mads Mikelsen (2020), Tim Rot (2019), Izabel Iper (2019), Alehandro Gonzales Injaritu (2019), Pavel Pavlikovski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Džejlan (2018), Oliver Stoun (2017), Džon Kliz (2017), Volfgang Amadeus Brilhart (2016), Stiven Frirs (2016), Robert de Niro (Nagrada za životno delo, 2016), Benisio del Toro (2015), Atom Egojan (2015), Anjes B. (2014), Danis Tanović (2014), Gael Garsija Bernal (2014), Bela Tar (2013), Roberto Ola (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeski (2011), Džafar Panahi (2011), Andželina Džoli (2011), Diter Koslik (2010), Manfred Šmit (2009), Ket Vilijers (2008), Stiv Bušemi (2007), Majk Li (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marko Miler (2005).

(Telegraf.rs)