Ivan Bosiljčić predstavio svoju prvu knjigu „Naše priče” i najavio novo poglavlje „Naše večeri” u mts Dvorani

Nova jesenja sezona u mts Dvorani, 03. oktobra donosi i nastavak izvođenja muzičke predstave "Naše veče" Ivana Bosiljčića, koja je uveliko osvojila srca Beograđana, o čemu svedoči podatak da ju je za poslednjih pet pozorišnih sezona, pogledalo preko 100.000 gledalaca. Tim povodom je danas održano druženje sa posetiocima, fanovima i medijima u Holu mts dvorane, kada je Ivan ujedno predstavio svoj prvi roman “Naše priče”, tako objedinjujući u jednu celinu- svoje pisano i glumačko stvaralaštvo i otvarajući novo poglavlje zajedničke saradnje sa mts Dvoranom.

Pred punim Holom kultne dvorane, koji su ispunili kako obožavaoci Ivana Bosiljčića, kao i predstavnici medija i kolege iz sveta glume i muzike, autor je najpre govorio o knjizi, koja je već izazvala veliko interesovanje njegove publike, ali i šireg čitalačkog auditorijuma. Kao vrhunac susreta Ivan je sa svojim muzičarima premijerno izveo prvu pesmu sa svog predstojećeg muzičkog albuma i time nagovestio novi pravac u kome će krenuti NAŠE VEČE.

Kako ističe, knjiga je “nastavak razgovora koji već godinama vodi sa publikom”:

„Tokom godina sam sa publikom delio mnogo toga, kroz uloge, predstave, pesme, televiziju, kroz sve ono što umetnost traži od čoveka da otvori u sebi. Ali postoje emocije i misli koje ne pripadaju sceni, reflektoru i velikoj publici. One traže tišinu, vreme i jedan intimniji susret. …Zato ovu knjigu doživljavam kao nastavak razgovora koji već dugo vodim sa svojom publikom, a naročito kroz ‘Naše veče’, samo sada mnogo bliže i ličnije. Tamo zajedno prolazimo kroz uzbuđenje i emocije koju nam bude stihovi velikih pesnika i melodije pesama koje svi nosimo negde u sebi. Ali knjiga dopušta da čovek zastane, vrati se, pročita ponovo, ostane sam sa tim osećanjem”, objasnio je Bosiljčić i dodao da “Naše priče” nisu nastale sa idejom da daju odgovore ili pošalju veliku poruku:

“ Više su pokušaj da sa nekim podelim ono što u meni kuca tiše i drugačije.Ovo je knjiga koja traži posvećenost i želju da upoznate jedno drugo biće kroz njegove uspomene, strahove, nežnosti, verovanja i pitanja. I radujem se svakome ko prihvati tu pruženu ruku i krene u taj deo mog sveta, čak i ako unapred ne zna šta ga tamo čeka.“

Ivan je inače godinama publici poznat kao glumac i izvođač, pa je izdavanje knjige za njega svojevrstan presedan.

Zato je objasnio kakva je razlika u nivoima uzbuđenja I radosti kada se prvi put drži sopstvena knjiga u rukama, od uzbuđenja pred pozorišnu ili TV premijeru:

"Ovo je nova vrsta treme,kao što je liternarno izražavanje potpuno drugačiji umetnički razgovor sa publikom od onog koji ja znam. Posebno mi je bio dirljiv momenat kada sam napisao prve posvete na knjigu. Nije bilo jednostavno u jednoj rečenici izarziti svu ljubav i zahvalnost koju imam za bliske ljude a onda im sebe predsti u ruke. Medjutim, način na koji su ljudi priglili ovu knjigu, je postao viši stepen bliskosti izmedju nas"

Poseban deo knjige čine bajke koje su nastajale uz Bosiljčićevu ćerku.

Ovaj višestrani umetnik objasnio je posetiocima kako su izgledali ti trenuci i kada je odlučio da ih zapiše?

"Dok je naša ćerka imala pet godina, svako veče sam joj izmišljao bajke pred spavanje. Ona je zadavala reč koja će biti tema priče, a ja bih je uspavljivao onim što joj pričam. Na sreću uključivao sam diktafon i snimao ove momente. Tako da bajke zapravo zapisani ovi autentični zvučni snimci. Ono što se ne može napisati, je glas jedne petogodišnje devojčice na ovim snimcima i njeno mirno disanje kada zaspi. To disanje će do kraja života biti ritam mojih molitvi za njenu sreću."

Najavljujući početak novog poglavlja izvođenja muzičke predstave „Naše veče“, koju publika već dugo i predano voli i prati širom regiona, Bosiljčić se istovremeno susreo sa publikom, potpisivao knjige i još jednom pokazao svoju širokogrudost kada je u pitanju publika naklonjena umetnosti!

O PREDSTAVI

Poznati glumac i pevač bavi se muzičko-poetskim teatrom još od 2009. godine, a upravo kruna njegovog dosadašnjeg rada je autorski projekat „Naše veče", čija je premijera održana 2021. godine. Publika je, takođe, burnim emotivnim reakcijama dočekivala nastupe, kako u velikim koncertnim dvoranama širom regiona, tako i na pozorišnim scenama širom Evrope i sveta.

O KNJIZI

„Naše priče“ Ivana Bosiljčića oblikovane su kao intimna mapa jednog unutrašnjeg sveta, sastavljena od 9 priča, 9 pesama i 9 bajki. Pomalo neobični triptih, čiji delovi iako stoje jasno odvojeni, međusobno komuniciraju motivima bliskosti, sećanja, detinjstva, ljubavi, prijateljstva i potrebe da se u savremenom svetu sačuva nežnost.

Bosiljčićevo pisanje oslanja se na snažnu čulnost i atmosferu: mirise, zvuke, boje, muziku, dodir i slike, koje često deluju kao uspomene kojih se čitalac ne seća doslovno, ali ih prepoznaje emotivno. Njegovi tekstovi nastaju na granici između lirike i pripovedanja, pa i onda kada piše prozu, u središtu ostaje ritam rečenice, unutrašnja muzika i osećanje.

Priče iz prvog dela knjige bave se odnosima koji čoveka određuju: porodicom, prijateljstvom, odlascima, gubicima, susretima i trenucima koji ostaju da žive mnogo duže od samog događaja. U njima se svakodnevica često otvara prema nečemu dubljem, izvan običnog, kroz pogled, zagrljaj, uspomenu ili kratki susret koji menja način na koji posmatramo i sebe i svet oko sebe.

Pesme su intimni zapisi o ljubavi, čekanju, bliskosti i samoći, veri i Bogu. One nisu građene kao stroga poetska forma, već kao emocionalni tokovi u kojima se smenjuju nežnost, melanholija, strah od udaljavanja i potreba za pripadanjem, potraga za smislom. Njihova muzikalnost nije slučajna. U njima se oseća iskustvo čoveka koji razume glas, ritam i tišinu između reči.

Posebno mesto zauzimaju bajke, nastajale kroz razgovore sa autorovom ćerkom, pred spavanje, u jednoj posebnoj igri mašte i nežnosti. U njima priroda, predmeti, boje i muzika imaju sopstveni život, a svet, iz perspektive deteta, još veruje da su nežnost, radoznalost i dobrota prirodno stanje stvari. Te bajke, iako nemaju zle veštice, prokletstva i mrak, ne beže od stvarnosti, ali joj pristupaju sa više mašte, topline i poverenja nego što smo navikli.

U knjizi su česti i jasni motivi koji su izraz autorove lične duhovnosti i njegovog unutrašnjeg sveta. Međutim, ti motivi ne ostaju zatvoreni unutar religijskog iskustva, već se šire prema univerzalnim pitanjima bliskosti, smisla, pripadanja, ljubavi i potrebe čoveka da pronađe mir sa sobom i drugima. Upravo zato se u ovim tekstovima mogu prepoznati i oni koji veru ne određuju nužno kroz religijske pojmove, već kroz potragu za smislom, dobrotom, nežnošću, povezanošću i osećanjem da postoji nešto dublje od svakodnevice koja nas okružuje.

„Naše priče“ zato nisu ni klasična zbirka poezije, ni memoarska proza, ni knjiga za decu, već lični književni prostor u kojem se ukrštaju pesnik, pripovedač i otac, ali i običan, svakodnevni čovek. Ovo je knjiga, odnosno autor koja više veruje atmosferi, emociji i prepoznavanju nego zapletu, objašnjenju i poruci.

(Telegraf.rs/Jelena Kostadinović Burazor)