Fudbal kao ogledalo čovečanstva: "Linija lopte" Zorana Avramovića na Sajmu knjiga izazvala duboka promišljanja

Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, "Službeni glasnik" je imao čast da publici predstavi "Liniju lopte", najnovije delo priznatog sportskog publiciste Zorana Avramovića. Ova knjiga nije samo sportsko štivo, već sveobuhvatna analiza fudbala kao dubokog simbola i opšteg društvenog fenomena koji, kako je istaknuto na promociji, ima moć da istovremeno ujedinjuje i razjedinjuje savremeni svet.

Promocija, održana u svečanoj atmosferi, okupila je zvučna imena iz sveta književnosti, medija i sporta, s ciljem da se rasvetle mnogostruke dimenzije Avramovićeve knjige. O delu i njegovom centralnom motivu - fudbalu - govorili su književni kritičar i urednik izdanja Petar V. Arbutina, istaknuti novinar Gorislav Papić, direktor globalne inicijative Common Goal dr Vladimir Borković, i sam autor, Zoran Avramović.

Preporučujemo

Petar V. Arbutina: Između igre i globalne filozofije

Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik "Službenog glasnika", otvorio je promociju pomalo šaljivim tonom, osvrćući se na neobičnu ulogu književnog kritičara u analizi sportske literature. Ipak, brzo je prešao na suštinu, naglašavajući da Zoran Avramović, za razliku od mnogih globalnih fenomena koji se s vremenom svedu na puki simbol onoga što su nekada bili, u svojoj knjizi potvrđuje da fudbal "nije prestao da bude igra".

„Imate mnoge globalne fenomene koji su prosto onako postali samo nekakvo nominalni, simbolički odraz onoga što su pre bili, ne govoreći ništa o prirodi onoga od čega su to i takvi postali. Fudbal zaista nije prestao da bude igra“, istakao je Arbutina. Dodao je da Avramović, uprkos tome što u svojim tekstovima kritički preispituje fudbal i prati njegovu fenomenologiju - koja nužno nije samo fudbalska - nikada ne prestaje da se "raduje i da analizira tu igru koja je po njemu suština fudbala". Ova suština, prema Arbutini, čini Avramovićeve tekstove izuzetno značajnim.

"Linija lopte je knjiga zaista začudnih tekstova", potvrdio je Arbutina, objašnjavajući da je autor uspeo da stvori "fenomen koji postoji u njegovim eseiziranim, analitičkim tekstovima". Kritičar je pohvalio Avramovićevu sposobnost da kroz svoje sabrane kolumne prikaže izuzetan kontinuitet promišljanja, što, kada se sagleda u celini, otkriva "lice kolekcionara" - autorov sopstveni portret i portret njegove duboke ljubavi prema fudbalu. Metaforički je, ne bez humora, sugerisao da su "radosti slične" kada je pomenuo da su u Engleskoj, kada su ukinuli javna vešanja, uveli fudbal, ističući tako strast i važnost koju ova igra ima u ljudskim životima. Arbutina je istakao da Avramović, kao neko ko "voli jedan fenomen, voli jednu igru", je u stanju da je poetizuje, objasni i analizira "sa nesumnjivim analitičkim duhom na sebi svojstven način".

Gorislav Papić: Fudbal kao kontekst savremenih kretanja

Novinar Gorislav Papić nastavio je raspravu, povlačeći relevantne paralele sa knjigom Frederika Fojera "Kako fudbal objašnjava svet", koja nosi podnaslov "Neobična teorija globalizacije". Papić je naglasio da, slično Fojeru koji je putovao svetom prikupljajući iskustva o doživljaju fudbala na različitim meridijanima - od Brazila, preko Amerike i Australije, do Azije - Zoran Avramović to "praktično za nas iz nedelje u nedelju, svojim kolumnama, godinama radi i piše".

Papić je istakao ključnu Avramovićevu veštinu: "Zoran Avramović fudbal i sve oko fudbala zapravo stavlja u kontekst savremenih kretanja - politike, tržišta, biznisa, novih tehnologija." Ipak, ono što ga izdvaja i čini njegovu analizu jedinstvenom, jeste sposobnost da zadrži i da ga, kako Papić smatra, "pokreće strast, ljubav, pripadnost". Citirajući rečenicu Meše Selimovića da je "najveća sila želja", Papić je naglasio da se upravo ta želja i ljubav prema igri prepoznaju u svakom Avramovićevom tekstu.

„O tome kako Zoran godinama uspešno radi i našoj publici približava sport i fudbal na jedan tako specifičan i zanimljiv način, kreativan, mislim da dosta govore i nazivi njegovih knjiga“, rekao je Papić, navodeći: "Fudbal srce miliona", "Fudbal globalna religija", "Industrija fudbala", "Kad prestaje igra počinje rat" i "Fudbal most prijateljstva". Ovi naslovi, istakao je Papić, spajaju modernost sa suštinskom analitikom, donoseći "motivacionu poruku" i "moderan tvit", što ih čini "prekopotrebnim u našim medijima".

Naslov "Linija lopte", prema Papiću, podseća nas na to da je fudbal, kao i život, "jedna neprestana kretnja, igra u kojoj nije dovoljno jedanput pobediti, već da je to proces koji treba razumeti i o kojem treba iznova učiti". Avramovićevi tekstovi, sabrani u knjizi, predstavljaju "neku vrstu lektire" za sve koje zanima fudbal na "malo većem nivou od toga ko je dao golove ili ko je prodat za koliko novca". Za Papića je ključno to što Avramović, čak i kada piše o milionima i milijardama, nikada ne stavlja novac na prvo mesto: "Kod Zorana nikad novac nije najbitniji, ili zapravo nije bitniji od onoga što nas pokreće, a to je strast i želja za pobedom."

Dr. Vladimir Borković: Autorova predviđanja i globalna vizija

Dr. Vladimir Borković, direktor Common Goal-a, u svom izlaganju je naglasio izuzetnu pronicljivost Zorana Avramovića i njegovu sposobnost da predvidi budućnost fudbala. Podelio je anegdotu o tome kako ga Avramović vikendom zove i pita da li je kupio novine, jer mu je redakcija slala PDF, a on ga je prosleđivao dalje. "Ja sam kriv", našalio se Borković, ukazujući na Avramovićevu posvećenost i redovnost u pisanju.

„Ono što se već 20 godina dešava je da Zoran stvarno kroz svoju ljubav prema fudbalu, kroz svoju ljubav prema budućnosti piše o toj budućnosti fudbala“, rekao je Borković. Istakao je da čitaoci, otvarajući bilo koju stranicu knjige koja hronološki ređa kolumne, mogu biti iznenađeni autorovim predviđanjima: "Bilo koju stranu da otvorite, hronološki su poređane kolumne, vi možete da pomislite: pa kako je on to znao? Odakle mu to neko erudicijsko predskazanje da će se to stvarno desiti?" Kao primer je naveo da pri čitanju priloga iz 2017. godine, čitalac pomisli: "Pa to je juče isto pisalo u novinama." Avramović, prema Borkoviću, "na neki način uspeva da predvidi budućnost fudbala, budućnost tokova, ekonomije fudbala, budućnost svetskih trendova".

Zoran često pravi paralele između odluka fudbalskih čelnika i njihovog uticaja na narod, a pre svega na navijače. "Zoran, koliko god koga znam, smatra da je navijač broj jedan, da on treba da bude taj kome se fudbal obraća i da je on taj koji nosi fudbal napred", istakao je Borković. Zanimljivo je, prema njegovim rečima, da knjiga vrlo malo piše o "našem podneblju", što nije nedostatak, već znak Avramovićevog globalnog razumevanja fudbala i odsustva potrebe da se "vraća u našu Srbiju po šljivama". Poruke koje šalje su globalne i dovoljne da onaj ko voli i razume fudbal "svakog vikenda očekuje novu kolumnu".

Borković je zaključio svoje izlaganje citatom velikog Ive Andrića: „Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta. Jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina.“ Uz čestitke izdavaču, Borković je Avramovićeve knjige nazvao "zadužbinom" i izrazio uverenje da će ih čitati "i za još 100 godina", jer su one i dalje relevantne u svetu Superlige, globalizacije fudbala i uticaja politike na sport i obrnuto.

Zoran Avramović: Od industrije do "fine neokolonijalizma" - svedočanstvo o promenama

Sam autor, Zoran Avramović, zahvalio je publici i govornicima, deleći lično putovanje kroz svoje spisateljsko stvaralaštvo i evoluciju pogleda na fudbal. Prisetio se svoje prve knjige "Industrija fudbala" iz 2004. godine, čiji mu se naslov tada činio pretencioznim, ali se s vremenom ispostavilo da je bio proročanski. „Jutros sam dok sam se ovde malo i pripremao za ovo nađem u jednom dobrom prevedenom engleskom tekstu, šta je to poslednjih 10 godina obeležilo svet fudbala. I prva rečenica je bila da je to prelazak iz sporta u globalnu industriju“, rekao je Avramović, priznajući da mu je bilo drago zbog te potvrde.

Avramović se prisetio Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 2010. godine, gde je u Johanesburgu video decu koja žive u kartonskim kutijama, ali im je FIFA u sred tog opasnog dela grada napravila najmodernije fudbalsko igralište. "Radost koju sam video kod te dece, čak sam, nisam veliki fan, napravio mnogo fotografija odatle", rekao je, ističući da te fotografije i danas gleda, jer su svedočanstvo o tome "koliko fudbal i politika imaju veze". Kroz svoje tekstove, posebno u "Liniji lopte", pokušava da objasni geopolitički značaj fudbala. „U principu, fudbal i politika su kao braća, s tim da je politika kao stariji brat vrlo često, vrlo često bi da bude ta koja uređuje mlađem bratu šta da radi", metaforično je objasnio.

Govoreći o knjizi "Fudbal srce miliona", koju je nazvao 2015. godine, Avramović je objasnio da nije aludirao na finansijske milione, već na "srce miliona koji kucaju za fudbal". Tada je, kako kaže, verovao da će najveći problem biti "da te neke nove milijarde koje dolaze ne unište na neki način fudbal". Međutim, desilo se nešto neočekivano. „Što izaziva ozbiljne polemike, i sad mislim u čitavom svetu, da te milijarde koje su zahvaljujući ovoj geopolitici, o čemu sam pričao, te milijarde u stvari nas teraju da razmišljamo koliko je osetljiva stvar fudbal“, rekao je. Avramović je izneo tezu da se globalizacija fudbala, slično globalnom zagrevanju, dešava "neosetno". Evropa, koja je bila centar svega, sada je u situaciji da su se mnoge "velike i lepe stvari u fudbalu premestile" u Saudijsku Arabiju, Katar i Emirate.

Osvrnuo se i na istorijsku retrospektivu, podsetivši na period od 1950. do 1980. godine, kada su u fudbalu dominirale države poput Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i Mađarske, koje su podržavale sport. Danas, to čine Saudijska Arabija, Katar, Emirati i Kuvajt. "Stali su iza tog projekta da sve svoje bogatstvo pokažu i da naprave jedan transfer kakav nije postojao dosad, ali ne više na onaj na jedan način staromodan, nego je to jedan fini neokolonijalizam", rekao je Avramović, izražavajući čuđenje kako to čine "bez imalo nervoze, bez imalo nestrpljenja ulažu milijarde".

Autor je izneo i zanimljivu paralelu sa prvim štrajkom fudbalera u Premijer ligi 1961. godine, kada su se igrači borili protiv ograničenja plata. Podsetio je na izjavu jednog fudbalera koji je rekao: „Tvog oca u oknu dole niko ne gleda, a ja u nedelju imam pred 30.000 ljudi da zaustavim nekog tamo igrača. Mi ovo zaslužujemo.“ Taj "duh je izašao iz boce", kaže Avramović, i doveo do astronomskih zarada današnjih zvezda poput Ronalda.

„Ljubav tog fudbala je u tome što je zaista ovo neka linija lopte, što ta dramatičnost koju on nama je donio... ga je učinila u stvari najvećom valutom današnjice“, rekao je Avramović, naglašavajući da je fudbal globalni brend. Zaključio je da je fudbal "veći od interneta, veći od demokratije, veći od tržišne ekonomije", jer čak i na najudaljenijim ostrvima, gde se igra fudbal, ova igra je iznad svega. "On je kao linija lopte, on ide i ovo što danas mi razgovaramo, možda za godinu, dve, niko ne zna gde će doći ovo i kuda će otići fudbal." Svoj govor je završio ponovivši mudrost Mike Antića: "Živi se svaki dan ispočetka. Sve utakmice drukčije vrede i svaki dan je drukčiji ispočetka za fudbal."

Petar V. Arbutina: Fudbal kao eliksir koji podiže države

Zaključujući promociju, Petar V. Arbutina je istakao da je fudbal "eliksir koji podiže i države". Podsetio je na finale Evropskog prvenstva 1955. godine između Mađarske i Nemačke – dve zemlje koje su izgubile rat, ali su se upravo kroz fudbal uspele podići do najvišeg trona, što je, prema Arbutini, izuzetno važan istorijski podatak. „Dve zemlje koje su bile srušene maltene u potpunosti su uspele da se podignu do tog trona. Vrlo je važno kada govorimo o tome šta i kako fudbal oblikuje, ovaj podatak je vrlo bitan“, zaključio je Arbutina, još jednom naglasivši dubinu i značaj Avramovićeve analize.

(Telegraf.rs)