Telegraf u Nacionalnoj biblioteci Izraela: U ovom zdanju roboti "čuvaju" blago za buduća pokolenja

"Naša primarna funcija nije da izdajemo knjige, već da ih čuvamo za buduća pokolenja", kaže nam gotovo odmah po dolasku ljubazna radnica Nacionalne biblioteke Izraela, koja je u organizaciji Ambasade Izraela u Beogradu ugostila u Jerusalimu ekipu novinara iz Srbije i Crne Gore.

Na platou ispred zdanja napravljenog u obliku otvorene knjige prilična gužva, autobusi sa posetiocima se smenjuju uz pauzu od par minuta. U pitanju je sam centar Jerusalima preko puta Kneseta, izraelskog parlamenta.

Preporučujemo

Već po ulasku u hol Nacionalne biblioteke ostajemo zatečeni. Ispred nas je veliko polukružno staklo, kome prilazimo i shvatamo da se nalazimo na galeriji ispod koje se nalazi otvorena prostorija na tri sprata na čijim obodima su u kružnom obliku rapsoređene police sa knjigama. Odmah pored su stolovi na kojima posetioci bistre pisane reči. Prizor više nego zanimljiv i odmah potežem za telefonom da ga ovekovečim.

Osnivanje Jevrejske nacionalne biblioteke u Jerusalimu bila je ideja Jozefa Hazanovica (1844–1919). Njegova ideja je bila stvaranje "doma za sva dela na svim jezicima i književnostima koja imaju jevrejske autore, čak i ako stvaraju u stranim kulturama". Hazanovic, podanik ruskog cara, sakupio je oko 15.000 knjiga koje su kasnije postale jezgro biblioteke.

"Danas ovde čuvamo oko 4,5 miliona knjiga, preko 2,5 miliona fotografija, 120.000 audio-zapisa, a tu je i vleiki broj raznih članaka, postera, mapa, novina", dodaje naša sagovornica.

Dok smo i dalje pod utiscima glavnog atrijuma, ona nam otkriva nove zanimljive detalje...

"Pravo blago biblioteke se nalazi pod zemljom. U strogo kontrolisanim uslovima. Tu su roboti zaduženi za održavanje reda i rasporeda knjiga", govori dok se spuštamo liftom na treći sprat ispod zemlje.

Tu nam ponosno pokazuje dve prostorije namenjene vernicima...

"Znate, imamo sinagogu za religiozne posetioce, a takođe i mesto za pripadnike muslimanske veroispovesti koji žele da se pomole", obaveštava nas i uvodi u prostoriju u kojoj se čuvaju najstariji fragmenti Kurana, svete knjige muslimana. Iza stakla sa pozadinskim svetlom nalazi se i nekoliko fragmenata priča sa hadžiluka, starih nekoliko vekova.

Odmah pored je staklom ograđen deo iza koga se nalazi nacionalno blago, knjige i ostale publikacije, između kojih špartaju roboti i koji ih po potrebi iznose i donose intresentima na uvid. Za svaki slučaj u prostoriji je i pripadnik obezbeđenja, jer neke stvari ne treba prepuštati slučaju, a jedna od njih je svakako nacionalno blago Izraela.

Nacionalna biblioteka Izraela ima stalnu postavku izložbi sa različitim temama. Prilikom naše posete u toku je bila izložba "Cveće: Listanje kroz kolekcije Nacionalne biblioteke". Ona predstavlja retke predmete iz kolekcija Biblioteke koji odražavaju ulogu cveća u istoriji Izraela, u pričama i pesmama, u dekoraciji i ilustraciji, u muzici i zvuku, u istraživanjima, kao i u referentnim i naučnim radovima.

Za kraj domaćini nam s ponosom predstavljaju i rad "Slova svetlosti", rad čuvenog izraelskog umetnika Mihe Ulmana. u južnom delu dvorišta Nacionalne biblioteke Izraela nalaze se skulpture 22 slova. Kako se svetlost i senka preklapaju, stvaraju hebrejska, arapska i latinična slova.

Ukupno 18 blokova prirodnog kamena iz izraelskog kratera Ramon postavljeno je u krug, uzdižući se do ljudske visine. Svaki je iskopan i isečen sa posebnom posvećenošću i pažnjom. Sunčeva svetlost koja prolazi između stena crta slova na podu trga, u iznenađujućoj igri svetlosti i senke.

U centru kruga slova nalazi se podzemni prostor koji predstavlja ljudsko grlo, za zadnjinepčane glasove. Tokom sati i sa promenom godišnjih doba, slova menjaju svoju lokaciju i tako pretvaraju tiho kamenje u dinamičnu kreaciju, punu svetlosti.

Ova skulptura odgovara čuvenom delu umetnika "Prazna biblioteka", javnom spomeniku koji se može videti na Bebelplacu u centralnom berlinskom okrugu Mite, a koji obeležava spaljivanje knjiga koje su tamo sproveli nacisti 10. maja 1933. Dok "Prazna biblioteka" simbolizuje pokušaj uništenja pisane reči i hebrejskog jezika, "Slova svetlosti" simbolizuju rođenje, početke i stvaranje. Dimenzije podzemnog prostora ispod spomenika u Berlinu identične su onima podzemnog prostora ispod skulpture Jerusalima.

(Telegraf.rs)