Jovana Joksimović progovorila o oboljenju koje ima, pogađa samo 0.5% populacije: "Na licu i ruci imam..."

Naša poznata voditeljka, Jovana Joksimović, pre izvesnog vremena je javno govorila o oboljenju koje ima.

Pre otprilike dve godine, uživo u svojoj emisiji "Uranak", publici je otkrila da ima vitiligo, odnosno depigmentaciju kože.

Preporučujemo

- Jeste. Pa, ja imam vitiligo i svako ko uđe kaže: "Jao, imaš nešto belo" - rekla je Jovana Joksimović tokom razgovora sa gošćom.

Joksimovićka je otkrila na kojim delovima tela ima ovo obljenje.

- Imam ga na licu, na laktu, ruci... - otkrila je voditeljka, uz napomenu da je svoj vitiligo zavolela.

- Razmišljam da je vitiligo na meni potpuno neprimetan i da ga mogu uočiti samo zli i zavidni ljudi. Meni je interesantno da te fleke nisu više toliko bele, izgleda da počinju da se repigmentuju - kazala je Jovana Joksimović i objasnila da bi najbolji savet osobama bio, da svako treba da zavoli svoje mane.

Jovana Joksimović je danas na svom Instagramu podelila stori posvećen ovoj temi.

- Vitligo pogađa 0.5 - 2% populacije. To znači da u Srbiji desetine hiljada ljudi žive sa ovom dijagnozom. U više od 50% slučajeva počinje pre 20 godina. Vitligo nije estetski problem. To je autoimuno oboljenje - piše u objavi koju je Jovana Joksimović podelila na svom profilu.

Šta je vitiligo?

Vitiligo je oboljenje koje karakterišu beli pečati na koži, a osim belih fleka, nema nikakve druge fizičke manifestacije.

Procenjuje se da od 0,5 do dva odsto svetske populacije pati od ove retke bolesti.

- Vitiligo je hronično stanje koje dovodi do progresivnog gubitka ćelija koje proizvode pigment. Iako se bolest podjednako javlja kod oba pola,češće se dijagnostikuje kod žena zbog njihove veće posvećenosti redovnim posetama lekaru i estetskog aspekta bolesti. Može se pojaviti u bilo kom dobu, ali najčešće se javlja između 20. i 25. godine života - objasnila je ranije za Ona.rs dr Aleksandra Radosavljević.

Vitiligo se manifestuje na koži u vidu belih fleka koje mogu biti pojedinačne ili grupisane, sa jasno definisanim ivicama. U većini slučajeva su bez simptoma, ali tokom faze aktivnog rasta mogu izazivati svrab. Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, najčešće na mestima koja su izložena suncu. Takođe, vitiligo može zahvatiti dlanove, tabane i sluzokožu, što može dovesti do kasnog otkrivanja bolesti. Obično je za postavljanje dijagnoze dovoljan dermatološki pregled, ali se koriste i metode kao što su Wood-ova lampa, dermoskopija i biopsija kože.

- Lečenje vitiliga predstavlja izazov u dermatologiji. Najčešći terapijski pristupi uključuju lokalnu terapiju kortikosteroidima, vitaminom D, fototerapiju, kao i sistemsku terapiju koja je dostupna u našoj zemlji. Napredniji tretmani uključuju upotrebu JAK inhibitora i potkožne terapije, dok se invazivni pristupi lečenju sastoje od hirurškog tretmana i depigmentacije zdrave kože - istakla je dr Radosavljević.

(Telegraf.rs)