Tišina koja govori glasnije od reči: Meti Kamberi o svojoj novoj knjizi "Nebo nema boje"

U svom najnovijem i, kako sam kaže, "najtišem i najosetljivijem" romanu "Nebo nema boje", Meti Kamberi nas vodi na putovanje kroz unutrašnju borbu čoveka koji se kroz rad, tišinu i poniznost pokušava vratiti sebi.

Ovo nije priča o velikim rečenicama, već o onome što ostaje neizgovoreno, o unutrašnjim bitkama koje spolja retko ko primećuje.

Preporučujemo

Nastala iz samog života, knjiga istražuje tezu da se čovek ne menja kada odluči, već kada više nema drugog izbora. Sa dubokom emotivnom iskrenošću, Meti  je uneo "dovoljno ličnog da boli, a premalo da bude autobiografija", stvarajući delo koje je istinito u svojoj emociji, ako ne i u faktografiji.

Ključne poruke romana su da je promena uvek moguća, da se ljubav dokazuje malim, tihim delima i da je najteži, ali i najvažniji razgovor onaj koji vodimo sami sa sobom.

Sajt na kome se mogu poručivati Metijeve knjige je metikamberi.rs ili putem Instagrama @metiikamberi.

Povodom nove knjige, pod nazivom "Nebo nema boje", razgovarali smo sa Metijem Kamberijem.

• Za početak, šta nam možete reći o Vašoj novoj knjizi?

"Nebo nema boje" je moj najtiši, ali i najosetljiviji roman. To je priča o čoveku koji pokušava da se vrati sebi kroz rad, tišinu i poniznost. Ovo nije knjiga o velikim rečenicama, nego o onome što se ne izgovori. O onome što nosimo u sebi, a mislimo da niko ne vidi.

• Kako je došlo do ideje da napišete ovu knjigu?

Došla je iz života, kao i sve što pišem. U jednom trenutku shvatio sam da se čovek ne menja kada odluči - nego kada više nema izbora. Hteo sam da zabeležim taj proces. Tihu, unutrašnju borbu koju spolja skoro niko ne primećuje.

• Na koji deo treba čitaoci da obrate pažnju?

Na detalje. Na tišine između dijaloga. Na ono što glavni lik prećuti kada bi trebalo da kaže - i na ono što kaže kada je bolje ćutati. Tu se odvija prava drama.

• Naslovili ste knjigu "Nebo nema boje". Kako ste došli do ideje da naslovite tako svoju knjigu. Šta za Vas znači termin "Nebo nema boje".

Nebo nema boju - mi mu dajemo boju. Taj naslov je metafora za život: stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše, ali ono što nosimo u sebi oboji sve što vidimo. Hteo sam da kažem da je lepota, mir i smisao - u pogledu, ne u okolnostima.

• Da li na neki lik posebno čitaoci treba da obrate pažnju?

Na glavnog lika - ali ne zbog onoga što radi, nego zbog načina na koji se menja. Obratite pažnju i na „tihe likove“, one koji nisu imenovani jasno. Oni su senke života koje pratimo, ali ne držimo.

• Koliko ima Vaše lične priče u ovom delu?

Dovoljno da boli, a premalo da bude autobiografija. U knjigu sam uneo emociju, ne faktografiju. Ovo je istinit roman, ali ne i dokument.

• Da li ste razmišljali da ovu Vašu knjigu, kao i prethodne, da ekranizujete? Da od njih napravite film ili seriju.

Naravno. Moj rad već živi i na filmu i na televiziji, i verujem da bi „Nebo nema boje“ moglo da postane veoma snažna, intimna serija. Ali meni je važno da ekranizacija sačuva tišinu i atmosferu knjige - da ne žuri, nego da diše. Roman grad bola je doziveo veliki uspeh i smesi se serija nadam se napisano je sest epizoda.

• Šta čitaoci mogu da nauče nakon što pročitaju Vašu knjigu? Koje su, po Vama, ključne poruke?

Da je promena moguća. Da čovek može da se vrati sebi čak i kad misli da je sve izgubljeno. Da se ljubav ne izgovara velikim rečenicama — nego malim, tihim delima. I da je najteži razgovor uvek onaj sa samim sobom.

• Da li imate neku ideju za novu knjigu?

Imam. Uvek pišem nešto. Ponekad samo beleške, ponekad cele pasuse. Ne žurim — pustim da priča sazri. Ali znam da će sledeća knjiga biti još hrabrija i još ličnija.

• Za kraj, da li imate nešto da kažete što u ovom intervjuu niste rekli?

Da je ova knjiga napisana sa zahvalnošću. Zahvalnošću prema ljudima koji su ostali uz mene, ali i prema putevima kojima sam morao da prođem sam. I da želim da svaki čitalac, makar na jednoj stranici, prepozna sebe.

(Telegraf.rs)