Od Queena do Karmine Burane: Stefan Milenković održao veliki koncert na Kolarcu za "Dane Beograda"

Vreme čitanja: oko 4 min.

"Ono što vam nije napisano u programu koncerta jeste činjenica da što nam jače vi tapšete, mi ćemo se i dalje vraćati da vam sviramo", rekao je violinista publici

Violinista Stefan Milenković održao je koncert "Beograd svira" sa ansamblom "Belgrade Chamber Orchestra" u Kolarčevoj zadužbini, u okviru 21. izdanja manífestacije “Dani Beograda 2023”.

Na tom muzičkom spektaklu učestvovao je i hor "Collegium Musicum" uz dirigenta Draganu Jovanović kao uvodni deo programa, ispunjen tradicionalnim, epskim, etno pesmama, kao posveta i legat čuvene dirigentkinje Darinke Matić Marović (1937-2020).

Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović podsetila je na slogan ove manifestacije "Beograd u srcu" i istakla da bi glavni grad trebalo svima iskreno da bude u srcu i da "iako nije imao nimalo laku istoriju, u duhu praznika koji se očekuje sutra, uvek je vaskrsavao".

Vidović je pozvala publiku da u što većem broju do 20. aprila upozna arhitekturu, istoriju i tradiciju Beograda putem izložbi i mnogih kulturno-turističkih šetnji sa iskusnim istoričarima umetnosti, a program je za sve besplatan, kao i večerašnji koncert.

Prema originalnoj zamisli, muzički događaj je trebalo da se održi na otvorenom, na sceni Trga Republike, ali usled mogućeg nevremena, koje se ipak nije desilo, projekat je iznenada prebačen na Kolarac.

Repertoar koncerta Stefana Milenkovića je bio veoma bogat, od čuvene kantate “Karmina Burana”, preko dela Džordža Geršvina, Astora Pjacole, uz Pašona kolo do britanske rok grupe “Kvin” i filmske muzike Džona Vilijamsa iz remek dela “Šindlerova lista”.

Koncert je počeo sa američkim džez muzičarem i pijanistom Džordžom Geršvinom i njegovim delom "Tri prelida" ili "Tri preludijuma" (1926), kompozicija originalno pisana za solo klavir i orkestar.

Kako je objasnio Milenković, maestro Geršvin je izvorno zamislio da napiše 24 prelida prema uzoru na italijanskog virtuoza na violini, violi, gitari i kompozitora Nikoloa Paganinija (1782-1840). Ipak, američki džez umetnik je završio sedam komada, a sačuvano je ovih tri koje je Milenković efektno odsvirao sa ansamblom "Belgrade Chamber Orchestra".

"Videćete i čućete, veoma su kratki preludijumi. Ako vam se slučajno učini da je gotovo, zaista i jeste, jer su stvarno toliko kratki, i ne osetite. Možete nakon svakog da aplaudirate, a i ne morate, kako god osećate potrebu", rekao je Milenković.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Violinista je naveo da Geršvin ima "tako prepoznatljive harmonije, da je dovoljno da čujemo dve melodije, i odmah znamo da je on u pitanju".

Onda je na red stigao čuveni argentinski autor pravca "novi tango" Astor Pjacola i numera "Četiri godišnja doba: Leto”, koga violinista veoma voli da svira.

Milenković je sve vreme koncerta bio stručni vodič kroz repertoar, domaćin, koji je želeo publici kroz priče o autorima i njihovim neprolaznim kompozicijama, da olakša praćenje programa i približi im različite epohe stvaralaštva velikih genija.

Tako je pripovedao da je Pjacola stvorio "neuve tango", koji u konzervativnom okruženju establišmenta Argentine, koji štiti tango kao instituciju, nije odgovarao, odnosno njegov stil im je bio suviše usporen, i smatralo se da nije adekvatan za ples.

Onda je Pjacola otišao da se usavršava u Pariz, i tamo naišao na odobravanje i prihvatanje, kao i priznanje svog talenta i idejnog koncepta.

"Bliži nam se leto, pa onda zašto da ne -" "Leto" , sviramo vam taj segment iz Pjacolina "Četiri godišnja doba" po uzoru na Antonija Vivaldija", naveo je srpski i svetski violinista i utonuo virtuozno u muziciranje.

Milenković je uvrstio u set listu i moćnu kompoziciju "Boemska rapsodija" (Bohemian Rhapsody) britanske progresiv rok grupe Queen i pevača Fredija Merkjurija, sa njihovog četvrtog studijskog albuma “A Night at the Opera” (1975).

"Zašto grupa Queen i Fredi Merkjuri večeras i kakve oni imaju veze sa bilo čim sa repertoara? Iskreno, gotovo nikakve, ali, Merkjuri je bio kosmički genije, imao toliki dijapazon izraza, tako da smo uklopili taj eklektičan stil, a poznato je da je on eksperimentisao sa klasikom. Setimo se samo pesme "Barselona", duet Fredija i operske dive Monserat Kabalje", naglasio je Milenković.

Onda je pristupio neobičnoj instrumentalnoj verziji ovog kolosalnog, monumentalnog rok hita od pre skoro 50 godina.

Centralni program koncerta činila je scenska kantata "Karmina Burana" (1937) nemačkog kompozitora Karla Orfa u aranžmanu koleginice Ane Krstajić, u verziji kao koncert za violinu i orkestar.

"Verujem da ćete da budete zabezeknuti našom verzijom. Mnogi stručnjaci su na naše izvođenje dolazili sa skepsom, a onda odlazili zadovoljni. Oduvek sam bio fasciniran i obožavao sam ovo literarno delo i želeo da ga izvodim. Ali, uvek sam se pitao - kako? Ipak je to scensko delo, veliki hor, sa više od 200 učesnika. Onda je sjajna kompozitorka Ana Krstajić aranžirala ovu verziju koja je morala da se sažme.

Smatram da se od "Karmine Burane" nikad nije pojavilo ništa slično na tematskom, muzičkom, sadržajnom planu. Stvarno je jedinstveno delo", nadahnuto je objasnio violinista, vođa celog koncerta i ovog projekta.

Na repertoaru je na bisu ostavljen i američki umetnik, vremešni kompozitor Džon Vilijams (90) i muzika iz Oskarom nagrađenog filma "Šindlerova lista" (1993) Stivena Spilberga, kao i Pašona kolo, razigrana numera za finale večeri.

Nakon puna dva i po sata, veoma višeslojan i višestruko sadržajan koncert bio je završen, uz još jedan kraći, dodatni bis, uz duhoviti komentar Milenkovića.

"Ono što vam nije napisano u programu koncerta jeste činjenica da što nam jače vi tapšete, mi ćemo se i dalje vraćati da vam sviramo".

(Telegraf.rs/Tanjug)